Antonio Filosa, novi šef Stellantisa, ocenio je da je kraj prodaje automobila s motorima na unutrašnje sagorevanje u Evropi 2035. godine „nerealističan“ i pozvao na „uvođenje fleksibilnosti“.
On je to učinio posle čelnika BMW-a i Mercedesa.
„Ciljevi smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55% do 2030. i zabrana prodaje automobila s motorima SUS 2035. (u EU) nisu realni u obliku u kojem su definisani“, rekao je u intervjuu za Les Echos u subotu, 6. septembra, novi generalni direktor Stellantisa.
„Neophodno je uvesti fleksibilnosti koje će istovremeno doprineti dekarbonizaciji i očuvanju industrijske aktivnosti“, dodao je naslednik Karloša Tavareša na čelu četvrtog najvećeg proizvođača automobila na svetu.
Zabrana prodaje novih benzinskih i dizel automobila, uključujući hibride, od 2035. u EU – jedna od ključnih mera evropskog Zelenog dogovora – potvrđena je od strane Evropske komisije u martu 2023. uprkos nemačkom protivljenju.
Dogovorena je i klauzula o „preispitivanju“ 2026. godine, kada bi trebalo napraviti prvi pregled i eventualno uneti izmene. Ovaj cilj osporavaju brojni proizvođači već mesecima, suočeni sa slabom prodajom električnih modela, rastućom konkurencijom iz Kine, američkim carinama i padom globalnih profita.
Francusko ministarstvo industrije je u junu navelo da se „određena ublažavanja“ mogu razmotriti, ali pod uslovom da ne dovedu u pitanje eliminaciju fosilnih goriva.
Nemački proizvođač luksuznih automobila BMW predložio je u petak da se zabrana pomeri za 2050. godinu. Nedelju dana ranije, Ola Kelenijus, šef Mercedesa i predsednik Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA), nazvao je cilj za 2035. „nedostižnim“.
Pod pritiskom industrije, Evropska komisija je već u martu ublažila ciljeve srednjoročnog smanjenja emisija CO₂, a predsednica Ursula fon der Lajen trebalo bi sledeće nedelje da otvori „strateški dijalog“ s proizvođačima automobila, ubrzo nakon početka Minhenskog sajma automobila (IAA) – ključnog događaja za industriju.
„Sada je potrebno preći sa strateškog dijaloga na stratešku akciju. I to brzo. Ne sme se potceniti brz pad evropske automobilske industrije“, dodao je Antonio Filosa.
Na pitanje o osporavanju roka iz 2035. godine, ponovo je naglasio potrebu za „polugama fleksibilnosti“ kako bi se „zaustavio začarani krug pada prodaje i odlaganja obnavljanja zastarelog voznog parka“.
On predlaže mere poput „ozelenjavanja voznog parka kroz premije za staro vozilo ili subvencije za kupovinu novijih modela“, „superkredite za CO₂“ za prodaju malih električnih automobila ili bolju valorizaciju hibridnih vozila. Cilj ovih mera je „ponovno pokretanje tržišta“, smanjenje troškova proizvodnje i „učiniti automobile pristupačnijim“.
Kao što je već početkom jula rekao Žan-Filip Imparato, koji vodi evropsku granu Stellantisa, Antonio Filosa je ponovio da „najhitnije odluke koje treba doneti u Briselu moraju da se odnose na putanju dekarbonizacije lakih komercijalnih vozila“, tržišta „koje pati“, jer tražnja profesionalnih kupaca nije na nivou zbog visokih troškova.
To „ugrožava“ desetine hiljada radnih mesta, a potrebno je „produžiti rokove smanjenja emisija CO₂ za ovu kategoriju sa tri na pet godina“, smatra on.
Podseća da je ovo pitanje strateško posebno za Francusku, „jer je jedna od naših najvećih fabrika dostavnih vozila u Hordenu, na severu zemlje“. Na pitanje o mogućim zatvaranjima fabrika, odgovara da je „nemoguće izjasniti se u ovoj fazi, jer prvo moramo videti kako će se razvijati pregovori o evropskoj regulativi“.
U globalnom automobilskom tržištu koje se „regionalizuje“ pod „dvostrukim pritiskom carina i regulativa“, dodaje Filosa, „Evropa je izabrala put potpune elektrifikacije, pravac koji podržavamo i u koji smo snažno investirali, ali čiji tempo i rigidnost danas dovodimo u pitanje s obzirom na realnosti tržišta“.
AutoRepublika
(51)
