Kinezi izazvali dodatno poskupljenje luksuznih modela velike nemačke premijum četvorke i Range Rovera

Problem sa prodajom u Kini nema samo Mercedes, već i sve ostale luksuzne marke. Činjenica je da se percepcija luksuza kod kupaca promenila, ali mnogo doprinosi i stav azijskog giganta koji je odgovorio na carine EU na svoj način.

Kina i Evropa pregovaraju o izlazu iz trgovinske krize koja traje zbog cena električnih automobila pristiglih iz Kine. Razgovori su u toku i potrajaće još dugo, iako se već znaju neki detalji budućeg dogovora koji je na stolu.

Razumevanje koje se traži ne sprečava Kinu da i dalje igra svoje karte protiv evropskih proizvođača koji posluju na njenom tržištu, mada ne protiv svih marki. Pre nekoliko dana je objavljeno da Mercedes u Kini prolazi zaista loše. Kineski kupci su veoma zahtevni, obožavaju najnapredniju tehnologiju, ali Mercedes ne može da im je ponudi.

Nije bolje ni BMW-u, Porscheu ili Land Roveru. Ove četiri velike marke trpe poslednju meru pritiska kineske vlade prema Evropi. Azijska administracija je bila dovoljna svega 48 sati da uvede porez na luksuz, što znači da se od 20. jula primenjuje dodatnih 10 % na kupovinu automobila čija je cena viša od 115.000 evra.

Zapravo, ovaj porez postoji još od 2016. godine. Uveden je da bi obuhvatio ultra-luksuzne marke poput Bentleya, Aston Martina i Rolls-Roycea, pa je tada prag bio znatno viši – oko 166.000 evra. Kina ga je sada snizila. Neimenovani izvori iz Ministarstva finansija Kine navode da je mera uvedena samo da bi se „još više promovisala racionalna potrošnja i ograničila potrošnja na luksuz“, ali realnost je drugačija.

Kina je dugo bila jedan od glavnih izvora prihoda za evropske premijum i luksuzne marke. Bogati kupci rado su kupovali uvozne automobile sa prestižnim amblemima, poput BMW-a Serije 7, Mercedesa S-klase ili sportskih modela divizije BMW M.

Finansijski direktor JLR-a, Ričard Molinju, objasnio je: „Prilično smo iznenađeni, jer je objava stigla svega 48 sati ranije. To znači da praktično svi naši Range Roveri potpadaju pod ovaj porez“.

Porez na luksuz obračunava se na cenu sa liste, uključujući opcione dodatke. Dodaje se na postojeće poreze za nove ili uvozne automobile u Kini, a obuhvata i električne modele, iako su oni oslobođeni proizvodnih i uvoznih dažbina. Uprkos tome, porez pogađa i kineske modele poput Yangwanga U8 ili pojedine verzije luksuznog Huaweija Maextra.

U JLR-u su spremni da podnesu porez kratkoročno kako bi pomogli svojim zastupnicima, za koje kažu da su „previše krhki da bi izdržali ovakav teret“. Problemi sa finansiranjem pogađaju salone širom tržišta, jer stalni rat cenama smanjuje profitne marže.

Mercedes je odlučio da zadrži bruto cene svojih ekskluzivnijih modela. Iako zvuči neverovatno, luksuzna S-klasa je na popustu do kraja ovog meseca – strategija koja neće biti jedina. Harald Vilhelm, finansijski direktor marke sa trokrakom zvezdom, potvrdio je da će „produbiti komercijalne mere“ uz odgovarajuću politiku cena.

Stvarnost je da će globalni finansijski rezultati ovih luksuznih marki biti ozbiljno pogođeni do kraja 2025. godine, jer je Kina njihov najveći svetski kupac. Obim prodaje Mercedesa u ovoj zemlji u prvom polugodištu pala je za 14 %, BMW-a za 15 %, Porschea za 37 %, a JLR-a za 31 %. Najmanji pad beleži Audi – 10 %.

Pad kod Porschea je naročito težak. Njihovi zastupnici smatraju da su pronašli formulu za zaobilaženje poreza na luksuz, ali sama marka mora da odobri operaciju koja nije bez rizika: trajno sniziti cenu Taycana ispod 115.000 evra.

Mercedes se uvek hvali da je najluksuznija marka na svetu, ali je sada i najviše pogođen porezom na luksuz. Oni predvode u prodaji automobila čija cena počinje od 96.000 evra, „a imamo i udeo od 50 % u vozilima skupljim od 130.000 evra. Situacija u Kini je teška, i videćemo da li će se, čak i rešavanjem trgovinskih pitanja sa Evropom, stvari smiriti…“

AutoRepublika

(41)