Zašto VW odbacuje uvučene ručke i digitalne retrovizore na električnim automobilima?

Aerodinamika je jedan od najvažnijih faktora koji određuje koliko daleko električni automobil može da pređe sa punom baterijom. Čak 42 odsto potrošnje energije može da dođe od otpora vazduha. To znači da i najmanja poboljšanja mogu imati primetan efekat.

U Volfsburgu je Volkswagen izgradio jedan od najvećih aero-tunela na svetu, gde inženjeri svakodnevno razvijaju različita rešenja za smanjenje otpora. Tu kombinuju nizak otpor vazduha sa praktičnošću i troškovima.

Oblik karoserije ima najveći uticaj i čini skoro polovinu otpora vazduha. Zatim slede blatobrani sa nešto više od 30 procenata, a potom protok vazduha ispod automobila, maska i detalji poput retrovizora i brisača. Zbog toga proizvođači automobila teže da stvore što glađe površine, a oblikovanje retrovizora ili rešenja poput skrivenih brisača ima presudnu ulogu.

Ali neke stvari koje deluju kao očigledan izbor zapravo nisu nužno takve. Na primer, uvučene ručice vrata koje su postale popularne kod više proizvođača. Ali dobitak se ne meri samo aerodinamikom.

– Uvučene ručke vrata zahtevaju dodatni prostor u vratima, što ih čini debljima. A dobitak u dometu iznosi najviše nekoliko stotina metara. Za nas to nije vredno, kaže Valdemar Majster, rukovodilac istraživanja u Volkswagenu za Algemeen Dagblad.

Iz istog razloga Volkswagen nije prešao ni na kamere umesto retrovizora. One troše dodatnu energiju, skuplje su, a većina vozača više voli prirodan osećaj dubine u tradicionalnom ogledalu.

– To što i dalje koristimo brisače ima pre svega veze sa troškovima. Poseban premaz na staklu može takođe da odvodi vodu, ali on je skuplji, a pitanje je i da li bi radio jednako dobro posle deset godina. Premazi se vremenom troše. Zato su brisači, iako mogu izgledati zastarelo, i dalje najbolji kompromis, objašnjava Valdemar.

Čak i sitni detalji, poput visokog ruba pored vetrobranskog stuba A, predstavljaju kompromis. Posle testiranja u aerotunelu najradije bi ga uklonili kako bi se dobila glatka površina. Ali kada pada kiša, voda bi se slivala niz bočne prozore i stvarala veći otpor vazduha. Zato je najbolje rešenje da se voda odvodi ka krovu pomoću kanala.

Valdemar konstatuje da i automobilski trendovi utiču na uslove. Najbolja aerodinamika postiže se sa niskim i elegantnim automobilom, ali trend ide u pravcu većih SUV-ova.

– Automobil u obliku kapljice, dug sedam metara, dao bi najbolje aerodinamičke rezultate. Ali niko ne bi želeo da kupi takav auto. Naprotiv, SUV-ovi su postali najpopularniji poslednjih godina. Sa naše tačke gledišta, to je nesrećan trend, jer je niska prednja maska najbolja, a SUV ima upravo suprotno, kaže Valdemar.

Najbliže što je Valdemar došao ultimativnom aerodinamičkom električnom automobilu možda jeste Volkswagen ID.7.

– Sa ID.7 hteli smo po prvi put da dostignemo domet od 700 kilometara. To smo i uspeli, zahvaljujući koeficijentu otpora vazduha od 0,23. U optimalnim uslovima prelazi 709 kilometara sa jednim punjenjem. I na to smo prilično ponosni, zaključuje Valdemar.

AutoRepublika

(117)