Automobilske kompanije promenile stav i smatraju da kraj motora SUS 2035. više nije realan

Do sada su ponavljali da to neće biti problem. Sada su, međutim, proizvođači automobila promenili kurs i tvrde da su se uslovi izmenili i da ukidanje proizvodnje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine nije realno. O datumu su se ranije dogovorili predstavnici Evropske komisije i zemalja članica. Sada su se proizvođači automobila i dobavljači delova obratili pismom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, tražeći reviziju plana.

„Ispuniti ciljeve za emisiju ugljen-dioksida za 2030. i 2035. godinu u današnjem svetu jednostavno nije moguće“, izjavili su predsednik Evropske asocijacije proizvođača automobila Ola Kelenijus i predsednik Evropske asocijacije dobavljača za auto-industriju Matijas Cink.

Unija zahteva da emisije novih automobila do 2030. budu 55% niže nego 2021, a da 2035. budu potpuno nulte. To bi značilo kraj novih automobila na benzin i dizel.

Prema autorima apela, klimatska regulacija ugrožava čitavu evropsku auto-industriju. „Transformacioni plan mora izaći iz okvira idealizma i priznati sadašnju industrijsku i geopolitičku realnost“, naveli su.

Kelenijus je ujedno direktor kompanije Mercedes-Benz, dok Cink vodi diviziju firme Schaeffler, jednog od najvećih svetskih dobavljača za automobilsku i mašinsku industriju.

Prelazak na alternativne pogone, pre svega na električne automobile, odvija se sporo i za proizvođače nije ekonomski isplativ onako kako su očekivali. Istovremeno, već sada moraju da ulažu više u homologaciju novih vozila zbog pooštrenih pravila koja stupaju na snagu od 2027. godine. EU je doduše u okviru norme Euro 7 odustala od daljeg smanjenja emisija CO2, ali uvodi obavezu merenja emisija i iz kočnica i iz guma.

Evropski proizvođači su pritom gotovo potpuno zavisni od Azije kada su u pitanju baterije za automobile. Istovremeno se, prema agenciji Reuters, suočavaju sa višim troškovima proizvodnje, povećanim carinama na uvoz u SAD i neravnomerno razvijenom infrastrukturom za punjenje. To je problem i u Češkoj, gde nedostaje dovoljan broj brzih punjača koji bi napunili električni automobil za nekoliko desetina minuta.

Češka vlada podržava zahteve proizvođača. „Dugo naglašavamo da tempo i uslovi prelaska na vozila bez emisije moraju biti realni i da ne smeju ugroziti konkurentnost evropske auto-industrije“, izjavio je ministar saobraćaja Martin Kupka (ODS).

„Konačni cilj zabrane prodaje vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. smatramo suvišnim“, dodao je.

Prema rečima izvršnog direktora Udruženja auto-industrije Zdenjeka Pecla, politika EU je previše ambiciozna i tehnološki nerealna. „Domaće fabrike automobila i njihovi dobavljači masovno ulažu u inovacije i istovremeno ispunjavaju stroge ekološke, socijalne i radne standarde EU, kakvih nema nigde drugde u svetu“, rekao je on.

Istovremeno, proizvođači se suočavaju sa visokim cenama energije, komplikovanom regulativom i geopolitičkim pritiscima. „Ako Unija ne podrži transformaciju smislenim instrumentima i ne pokaže veću fleksibilnost, rizikujemo ne samo gubitak konkurentnosti, već i odlazak investicija i talenata, kao i nestanak desetina hiljada kvalifikovanih radnih mesta“, dodao je Pecel.

Direktori automobilskih kompanija do sada su tvrdili da će moći da ukinu proizvodnju automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine. Međutim, električni automobili se prodaju daleko slabije nego što je planirano, a proizvođači ih često nude sa minimalnom maržom ili čak sa gubitkom. Iako su na tržište izbacili desetine električnih modela, njihov udeo u prodaji novih automobila je, prema Bloombergu, svega oko 15%.

Proizvođači i dalje većinu profita ostvaruju od modela sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, naročito od SUV-ova i premijum segmenta.

Pod pritiskom su i dobavljači. Proizvođač guma Continental AG otpušta radnike, a proizvođač delova Valeo upozorava na pad profitabilnosti, jer slabi potražnja za električnim vozilima, dok rastu troškovi finansiranja.

Porsche se, pak, sprema da otpusti većinu zaposlenih u svojoj ćerki firmi Cellforce, koja je trebalo da proizvodi baterije za električne automobile. Kompanija je odustala od cilja da do 2030. proda 80% električnih vozila i planira da do 2029. ukine ukupno 3.900 radnih mesta.

Proizvođači žele da predsednicu Evropske komisije fon der Lajen ubede da promeni stav za dve nedelje.

Portparol predstavništva Komisije u Češkoj Vaclav Lebeda priznao je da se sektor nalazi na kritičnoj tački, jer je izložen brzim tehnološkim promenama i rastućoj konkurenciji. Prema njegovim rečima, fon der Lajen je zato već započela strateški dijalog sa liderima auto-industrije, čije treće kolo će biti održano 12. septembra.

Da će Komisija na kraju ukinuti zabranu motora sa unutrašnjim sagorevanjem, uveren je Karel Havliček, potpredsednik ANO-a, stranke koja vodi u predizbornim anketama. „Ta zabrana je besmislena. Pitanje je samo kada će biti ukinuta. Mora se i dalje vršiti pritisak“, rekao je za Novinky, odakle i prenosimo ovu vest.

Prema njemu, situacija je složenija i zbog toga što su SAD odlučile da idu liberalnijim putem i da ne ograničavaju automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. „Jedino moguće rešenje je da se datum 2035. ukine, a ne da se samo pomera“, izjavio je.

Automobilske kompanije su već ranije dobile određene ustupke. Ne samo da su postigle pomenuto blaže pooštravanje norme Euro 7, već su se i zasad spasile masovnih kazni za neispunjavanje ciljeva smanjenja emisija, pošto nisu dovoljno povećale udeo električnih automobila u prodaji.

Pretilo je da će samo ove godine platiti kazne i do 15 milijardi evra. Na kraju je, međutim, odlučeno da se kazne ne računaju za svaku godinu posebno, već prema proseku emisija u periodu od tri godine prodaje.

AutoRepublika

(153)