Zanimljivost dana: Drugačiji od svih

American Motor Company, ili skraćeno AMC, je uvek bio veoma česta tema na sajtu AutoRepublike. Autoru ove priče se uvek dopadao način na koji je ovaj brend pokušavao da bude drugačiji i takav način poslovanja je opstao relativno dugo. AMC će ipak postojati od 1954. do 1987. godine i u tom periodu će ponuditi više kultnih modela. Pričamo o vozilima kao što su Gremlin, Pacer i Eagler (prvi masovno proizvedeni porodični automobil sa pogonom na sva četiri točka), ali nije bila retkost ni da se AMC oproba sa modelima visokih performansi.

U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo analzirati baš jedan takav model i to SC/Rambler.

Jedan od najvećih uspeha AMC-a je bio Rambler. Predstavljen je 1950. godine i to u vreme pre nego što je AMC uopšte nastao, a tada je bio model Nasha. Rambler će da postane prvi masovno proizvedeni kompaktni model „preko bare“ i pokazao se tolikim komercijalnim uspehom da je kasnije postao zaseban brend. Takođe će krajem pedesetih godina prošlog veka da dobije proširenu ponudu.

Kompaktni model se tada zvao Rambler American, oni u višoj (srednjoj) kategoriji su bili Rambler Rebel/Ambassador/Classic, a kasnije ćemo da vidimo i druge.

Za našu priču je najbitniji onaj najmanji i njegova treća generacija je stigla 1963. godine. Iako se smatrao kompaktnim automobilom, American svakako nije bio mali. Čak i bazni kupe je bio dugačak 4,5 metara, a limuzina i karavan su bili duži za oko 100 milimetar. Mehanička ponuda se uglavnom orijentisala oko benzinaca sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji, ali nije bila retkost ni da se inženjeri pozabave sa V8, sve da bi testirali tržište.

AMC je bio spreman da penzioniše American posle 1969. godine i zameni ga sa modernijim Hornetom, a kao „poslednje zbogom“ je spremio specijalno izdanje nazvano SC/Rambler. Ruku na srce, nije nastao preko noći i AMC je očajnički tražio način kako da opstane u vremenima kada su velika snaga i još bolje performanse bili detalji koji su prodavali četvorotočkaše. SC/Rambler je razvijen u saradnji sa čuvenom firmom po imenu Hurst Performance, a partner je imao dugogodišnje iskustvo i dobar imidž kao jedan od najozbljnijih proizvođač delova visokih performansi.

Ovaj automobil je imao još jednu svrhu, a to je da AMC kvalifikuje u šampionatu NHRA (National Hot Rod Association). Konkretno, reč je o trkanju na pravcu i takvo nadmetanje je bilo u centru pažnje u Sjedinjenim Američkim Državama u spomenuto vreme.

American je i ranije posedovao benzince visokih performansi. Najmoćniji od njih je bio onaj radne zapremine 343 kubna inča (5,6 litara) i 280 konjskih snaga, da bi inženjeri tek 1969. godine otišli korak napred. SC/Rambler je dobio novi V8 radne zapremine 390 kubnih inča (6,4 litra), što će se pokazati kao jedan od najvećih ikada viđenih agregata u kompaktnom modelu, priređenom od strane američke automobilske industrije. Razvijao je 315 konjskih snaga i SC/Rambleru omogućavao da četvrtinu milje (402 metra) prevali za manje od trinaest sekundi, doduđe uz par sitnih modifikacija.

Posao Hursta je bio da od ovog automobila napravi opaku mašinu, a partner je razvio novi četvorostepeni manuelni menjač i ugradio dosta modifikacija na račun ogibljenja.

Ugrađene su i prednje disk kočnice, da bi doboši na zadnjim točkovima ostali sa standardnog Americana. Iz vozila je zatim izbačeno sve što je dodavalo nepotrebnu masu, a SC/Rambler nije nudio nijednu fabričku opciju. Dizajnerski se razlikovao samo po posebnim trakama i većim otvorom na haubi. Ako se inače pitate šta su označavala slova „SC“, kažemo da se odnosilo na „Super Car“ (superautomobil), što je ujedno bilo ime tima zasluženog za ovaj specijalni model.

Početna cena je iznosila samo tri hiljade američkih dolara ili tek 25.790 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Nije postojao niti jedan drugi automobili u Americi koji bi bio brži a da se nudio za sličnu cenu. Jedini način da porazite SC/Rambler na račun performansi je pretpostavljao da kupite neki Dodge ili Plymouth sa motorom Hemi, koji su pri tom koštali za oko 60% više novca.

Očekivali bismo da je u takvim uslovima SC/Rambler bio veći komercijalni uspeh, ali je spomenute 1969. godine ispodučeno tek 1.512 vozila. Većina njih je završila u rukama amaterskih i profesionalnih vozača u auto-moto sportu, gde su automobili dodatno modifikovani, posebno zato što je klasa nazvana F/Stock (u kojoj se SC/Rambler takmičio) dozvoljavala tjuning.

Od spomenute brojke, 1.215 primeraka je otpalo na model, takozvani „A“, dok je preostalih 297 jedinica bilo takozvana verzija „B“. Sve što je razlikovalo A od B su grafike, pa je ovaj prvi imao veliku bočnu crvenu traku, dok je B imao značano manje crvene i plave trake u donjem delu vozila.

Isti tim će kasnije da se pozabavi sa još dva specijalna AMC-a. Tokom 1970. godine je stigao Rebel Machine, a godinu dana kasnije i Hornet SC360. Dok SC/Rambler nije opravdao očekivanja, barem na kratak period je stavio AMC u centar pažnje američke automobilske industrije i pokazao svetu da je firma uvek spremna da iznenadi.

Zoran Tomasović

(171)