Danijel Abt kritikuje električne automobile – misli da je tehnologija vrhunska ali uz nula emocija

U razgovoru sa Erikom Demutom i Kristijanom Volfom u podkastu Beyond Business Cast, bivši automobilista i influenser Danijel Abt jasno je izneo svoje stavove o budućnosti automobila – i uputio oštre reči politici, industriji i interesima kupaca. Odmah na početku suočen je sa pitanjem: električni automobil ili automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, zauvek? Njegov odgovor stigao je bez oklevanja: „Motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Svakako“. Ipak, naglašava da nije protivnik elektromobilnosti. Kako kaže, radi se o iskrenosti: „Emocije koje vam pruža motor sa unutrašnjim sagorevanjem jednostavno ne možete dobiti od električnog automobila na isti način“.

Za Abta, vožnja automobila je mnogo više od samog prevoza. Radi se o osećaju vožnje, zvuku i „čačkanju” po tehnici. „Ako vam je cilj samo da stignete od tačke A do tačke B, pogon je nebitan. Ali ako imate strast prema vožnji, onda je važan i ostatak“. Kao primer navodi zemlje poput Južne Afrike i Kipra, gde gotovo da ne postoje stroga pravila o buci ili emisiji izduvnih gasova, pa se automobilska scena tamo pozitivno razvila: „Ljudi uživaju, kupuju, voze“.

Sa zabrinutošću gleda na nemačku i evropsku automobilsku industriju. Kritikuje što je motor sa unutrašnjim sagorevanjem politički snažno demonizovan: „Skoro se osećate loše kada kažete: Vozim automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem“. Time, upozorava on, ugrožavaju se industrija, radna mesta i prosperitet. Dok se Evropa, po njegovom mišljenju, ponaša „okrenuto unazad“, zemlje poput Kine koriste trenutak i ciljano ulažu u razvoj svoje industrije. Ipak, napominje da se nigde na svetu ne prodaje više električnih automobila nego u Kini – svaki drugi novi automobil je čisto električni ili plug-in hibrid.

Jedna od ključnih tačaka njegove kritike je pravilo EU o prosečnoj flotnoj emisiji CO₂. Proizvođači su prinuđeni da guraju električne automobile na tržište kako bi ispunili propisane ciljeve emisije. „Čak i ako se električni automobil ne prodaje, proizvođaču je potreban da bi uopšte mogao da ponudi snažne modele – u suprotnom mu prete kazne“. Alternativni pogonski sistemi, poput sintetičkih goriva (E-Fuels), jedva da se podstiču. A upravo bi ta goriva, po Abtovom mišljenju, mogla odmah učiniti postojeće automobile ekološki prihvatljivijima: „Ako je to ideja, bilo bi mnogo smislenije potpuno se posvetiti e-gorivima“. Ipak, korišćenje sintetičkih goriva u putničkim automobilima smatra se iz više razloga, uključujući energetsku i troškovnu neefikasnost, ne naročito svrsishodnim.

U Nemačkoj kineske automobilske marke trenutno još nemaju veliki značaj, ali odlučujući je domaći kineski tržišni prostor. Tamo su nemački proizvođači, poput Volkswagena, dugo bili „kraljevi“ i ostvarivali ogromne profite, no sada domaće kineske marke ponovo osvajaju tržišni udeo. „Nekada su Audi ili Mercedes u Kini bili statusni simbol. Ako su Kinezi bolji u električnim automobilima, zašto bi kupovali lošiji frižider?“ Abt se zalaže za veći ekonomski patriotizam: „Žao mi je što se tako brzo okrećemo i kažemo – sada su nam Kinezi bolji. Malo patriotizma pomaže da naša ekonomija opstane“.

Na pitanje o ulozi kompanije Abt Sportsline u okviru VW grupacije, Abt naglašava da, iako postoji bliska veza sa Audijem, firma posluje nezavisno. Snažna percepcija da je Abt „Audijev brend“ rezultat je istorijski razvijene saradnje u motosportu i prodajnoj mreži. „Potpuno smo nezavisni. Ali naravno, ako Audi prolazi loše, to i za nas znači lošu osnovu“.

Diskusija o inovacijama i strateškim partnerstvima dovodi Abta do poređenja sa AMG-om: „AMG nekada nije bio ništa drugo nego mi – tjuning firma. Mercedes je prepoznao da time može da osvoji tržište. Danas je AMG najprofitabilniji deo Mercedesa“. Po njegovom mišljenju, slična bliža saradnja između Audija i Abta mogla bi da otvori ogroman potencijal – posebno sada, kada se industrija suočava sa dubokim tehnološkim promenama.

Abt u tome vidi i šansu za elektromobilnost: dok mnogi proizvođači svoje električne modele trenutno razvijaju prvenstveno sa fokusom na efikasnost i domet, često im, po njegovom mišljenju, nedostaje emocionalna komponenta koja privlači ljubitelje automobila. „Električni automobili mogu tehnički biti impresivni – ali ako deluju bez emocija, to je problem“. Saradnja poput one između Audija i Abta mogla bi upravo tu da ponudi rešenje: električne automobile orijentisane na performanse, personalizovane, koji ne samo da na papiru deluju dobro, već pružaju užitak u vožnji, atraktivan dizajn i ekskluzivnost.

Smatra da nemački proizvođači u oblasti elektromobilnosti treba da razvijaju snažnije sopstvene karaktere, umesto da se striktno oslanjaju na političke ciljeve. „Ako uspemo da prenesemo emociju jednog RS-a ili Abt-ove prerade u električni automobil, pridobićemo i one ljude koji sada kažu: Električni automobili nisu za mene“.

AutoRepublika

(230)