U Mercedesu tvrde da je novi CLA „automobil sa potrošnjom od jednog litra“ u svetu elektromobilnosti
Martin Brudermiler je decenijama važna ličnost nemačke privrede – najpre kao direktor BASF-a, a danas kao predsednik nadzornog odbora Mercedesa. U razgovoru s Filipom Vestermejerom u podkastu OMR govori o geopolitičkim promenama, strateškom značaju Kine i dubokoj transformaciji automobilske industrije.
Govoreći o Kini, Brudermiler ostaje uveren: „Čvrsto verujem da nam je potrebna dobra saradnja i s Amerikancima i s Kinezima“. Tokom rada u BASF-u, proveo je deset godina u Hongkongu i imao ključnu ulogu u razvoju hemijskog postrojenja u Kini vrednog deset milijardi evra. Te kontakte sada koristi i u Mercedesu. „Kina je uvek bila važna za BASF, a sada je i za Mercedes. Tamo imam dobru mrežu poznanstava“.
Uprkos tesnim vezama s Kinom, Brudermiler nije slep za kritiku te zemlje. Pokazuje razumevanje za kritički stav mnogih, ali upozorava na generalizaciju. „Nije sve fer, ali ni na Zapadu nije“, kaže on. Umesto odbacivanja, zalaže se za diferenciran pogled i ističe tehnološku moć kineskih kompanija: „Kinezi su daleko ispred kada je reč o ključnim tehnologijama. Moramo paziti da ne zaostanemo“. Jasno mu je: Evropa mora graditi stabilne odnose i sa SAD i s Kinom, ne samo iz geopolitičkih razloga, već i zato što se ključni izazovi budućnosti poput zaštite klime i elektromobilnosti mogu rešiti jedino zajednički.
Izazove za Mercedes-Benz vidi u složenoj kombinaciji globalnih dešavanja. Pored geopolitičkih tenzija i mogućih carina, kompaniju opterećuju i tranzicija ka elektromobilnosti i rastući značaj softvera. „Sve to utiče na kompaniju i moramo za sve naći rešenja. To je ozbiljan zadatak“.
Kako ta strategija izgleda u praksi, po njemu najbolje pokazuje novi CLA. Brudermiler je uveren da je Mercedes, uprkos svim izazovima, strateški dobro pozicioniran. Posebno novu generaciju modela CLA vidi kao simbol tehnološke promene: „CLA je u suštini automobil sa potrošnjom od jednog litra u svetu elektromobilnosti – niska potrošnja, velika autonomija, brzo punjenje i sopstveni Mercedesov softver“. Ovo vozilo označava početak nove produktne ofanzive koja pored efikasnosti stavlja naglasak i na digitalnu nezavisnost.
Mercedes time nadoknađuje tehnološki zaostatak – naročito u oblasti softvera i multimedije, gde kineski proizvođači već imaju prednost. Istovremeno, Brudermiler samokritično priznaje: „Mi kao zapadni proizvođači verovatno smo predugo ignorisali kuda sve to vodi“. Sada je zadatak nadoknaditi te propuštene šanse, a Mercedes je za to spreman.
U poređenju s Teslom, Brudermiler ima znatno skeptičniji pogled na procenu vrednosti na tržištu kapitala. „Smatram da je ta procena suluda i neopravdana“, kaže on, osvrćući se na ogromnu tržišnu vrednost američkog proizvođača. Tesla se više doživljava kao tehnološka kompanija nego kao klasični auto-brend, što je prednost koju Mercedes za sada ne može u istoj meri da iskoristi. Ipak, Brudermiler se nada da će Mercedes u budućnosti uspeti „da se izbori za deo te tržišne ocene tehnološke vrednosti“. Put do toga vidi kroz doslednu produktnu politiku, jasnu strategiju i snagu brenda: „Mercedes je jedan od najjačih brendova na svetu. To je ogromna prednost“.
Međutim, pritisak na nemačku industriju ne dolazi samo od Tesle; i kineske marke sve brže napreduju. Brudermilera to ne iznenađuje. Ko pažljivo prati kinesku plansku privredu, može rano da predvidi buduće pravce: „Ko pročita petogodišnji plan, zna šta dolazi“. Doslednost i brzina kojom Kina sprovodi tranziciju ka elektromobilnosti i softverski vođenoj mobilnosti, za njega su novi standard. „Moramo se navići na kineski tempo“, naglašava on, iako je to ogroman izazov za evropsku industriju.
Uprkos svim izazovima, Brudermiler ostaje optimista, ne samo kada je reč o Mercedesu, već i o nemačkoj automobilskoj industriji u celini. „Mi smo izmislili automobil. Sa znanjem koje imamo u kompanijama i s voljom, mi ćemo to uspeti“. Međutim, smatra da se glavna prepreka ne nalazi samo u tehnologiji, već i u društvenoj promeni. „Imam sumnju da je društvo u celini već shvatilo da to mora malo i da boli“.
Za Brudermilera pogled ide i dalje od granica kompanije, tačnije ka ulozi Evrope u svetu. Upozorava da Evropa ne sme postati samo pasivni posmatrač u geopolitičkom preustrojstvu sveta. Umesto da se rastrže između sila poput SAD i Kine, kontinent mora samouvereno iskoristiti sopstvene prednosti. „To me nervira. Evropa ostaje ispod svojih mogućnosti“, kaže on bez uvijanja. Nedostaju mu ambicija, strateška volja i jasni ciljevi. Svoju dijagnozu izražava kroz slikovitu metaforu: „Uvek kažem, kao pametno dete koje je lenjo u školi“. Evropa mora da se ponovo izgradi – kao aktivan akter, a ne kao neko koga drugi vuku.
AutoRepublika
(105)
