Šta koči razvoj baterija s čvrstim elektrolitom?

Baterije s čvrstim elektrolitom trebalo bi da reše probleme dometa električnih vozila, skrate vreme punjenja i učine električne automobile jednako praktičnim kao i one s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Sada se čini da je ova tehnologija konačno blizu izlaska iz laboratorija i prelaska u serijsku proizvodnju.

Prema mišljenju stručnjaka koje je intervjuisao portal InsideEVs, razvoj ovih baterija napreduje brže nego što se čini. Na tržištu će se najpre pojaviti baterije s delimično čvrstim elektrolitom, koje će služiti kao prelazna tehnologija pre nego što potpuno čvrste baterije uđu u masovnu proizvodnju.

„Glavni izazov za baterije s čvrstim elektrolitom je skaliranje proizvodnje“, objašnjava S’-jü Čuang, generalna direktorka startapa Factorial, jednog od lidera u ovoj oblasti.

Za razliku od klasičnih litijum-jonskih baterija, koje koriste tečni elektrolit, baterije s čvrstim elektrolitom koriste elektrolit napravljen od polimera, sulfida ili oksida. Istraživanja su pokazala da ova promena donosi ključne prednosti – veći energetski kapacitet, brže punjenje i veću sigurnost zahvaljujući boljoj toplotnoj stabilnosti.

Factorial je već sklopio razvojne sporazume s Mercedes-Benzom, Stellantisom i Hyundai grupom. Kompanija QuantumScape sarađuje s baterijskim odeljenjem koncerna Volkswagen, dok su BMW i Ford uložili milione dolara u kompaniju Solid Power. Toyota i Honda vode sopstvene razvojne programe u Japanu.

Factorial je nedavno predstavio bateriju Solstice, koja dostiže revolucionarnu energetsku gustinu od 450 Wh/kg, dok trenutno korišćene litijum-jonske ćelije u električnim automobilima imaju gustinu manju od 300 Wh/kg. Veća energetska gustina znači da baterija može skladištiti više energije bez povećanja dimenzija ili težine, što omogućava duži domet vozila.

Međutim, proizvodnja baterija s čvrstim elektrolitom zahteva potpuno nove proizvodne procese i infrastrukturu. „Problem je što se postojeće fabrike i procesi ne mogu koristiti za proizvodnju ovih baterija“, navodi Liz Najman, direktorka za analizu tržišta u startapu Recurrent, koji se bavi istraživanjem zdravlja baterija i podacima o njima. „Potrebno je sve izgraditi iznova, što zahteva novac i vreme“.

Factorial je već otvorio najveću proizvodnu liniju za ove baterije u SAD, u gradu Metjunu u Masačusetsu, s kapacitetom od 200 MWh. Kompanija je poslala testne uzorke baterija Mercedes-Benzu i tvrdi da njihova baterija s visokom energetskom gustinom može omogućiti domet veći od 600 milja (oko 965 km).

Baterije s delimično čvrstim elektrolitom već su se pojavile na kineskom tržištu – jedan vlasnik modela Nio ET7 postigao je domet od 892 kilometra s baterijom od 150 kWh. Ove baterije uskoro stižu i u SAD – Stellantis planira da naredne godine predstavi prototip Dodge Charger Daytona s baterijama s kvazi-čvrstim elektrolitom koje razvija Factorial.

Baterije s čvrstim elektrolitom mogle bi doneti značajne uštede u težini – do 450 kg na nivou celog vozila. To je posebno važno ne samo za velike SUV modele i pikap kamionete, koji su popularni u SAD i zahtevaju velike baterije, već i za dostavna vozila, kojima bi to omogućilo veću nosivost bez povećanja ukupne mase preko 3,5 tone. Svaki kilogram uštede znači i niže troškove.

Iako je razvoj baterija s čvrstim elektrolitom dugotrajan proces, čini se da će tehnologija konačno ispuniti visoka očekivanja. Ipak, proizvođači su izuzetno oprezni – s obzirom na velika obećanja koja ove baterije donose, ne mogu sebi da priušte lansiranje proizvoda koji ne ispunjava obećane performanse.

AutoRepublika

(135)