Rezultati nove studije: Prašina s kočnica može biti štetnija od emisija dizelaša
Istraživanje britanskog Univerziteta u Sautemptonu fokusiralo se na štetnost prašine koja se oslobađa s kočnica automobila tokom usporavanja. Čestice koje se oslobađaju iz određenih vrsta kočionih pločica mogu biti čak i štetnije od emisija dizel motora, koji su često na meti kritika.
Automobili sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem, posebno dizelaši, u poslednjim godinama su izloženi kritikama zbog emisija CO₂ i drugih štetnih materija. Međutim, istraživanje Univerziteta u Sautemptonu ukazuje na to da ozbiljnu pretnju zdravlju može predstavljati i druga vrsta čestica koje automobili ispuštaju.
Reč je o takozvanoj kočionoj prašini, koja se oslobađa u vazduh prilikom korišćenja klasičnih frikcionih kočnica. Ni električni automobili nisu pošteđeni ovih emisija – iako mogu da usporavaju pomoću rekuperacije, čime se smanjuje oslobađanje čestica, njihova veća težina znači da, kada se koriste standardne kočnice, može doći do još intenzivnijeg ispuštanja kočione prašine.
Istraživači su analizirali uticaj različitih tipova kočionih pločica na pluća, a najgore rezultate pokazale su „organske bezazbestne pločice“, čije čestice, prema studiji, mogu imati čak i štetnije posledice po ljudska pluća nego emisije dizel motora.
Prema autorima studije, ove pločice su posebno popularne u SAD, jer su jeftine, tihe i sporo se troše. Razvijene su kao zamena za azbestne pločice i sadrže bakarna vlakna, koja povećavaju njihovu otpornost na visoke temperature.
Azbest je ranije uklonjen iz kočionih pločica zbog štetnosti i povezanosti s plućnim oboljenjima, ali prašina koja sadrži bakarna vlakna takođe može dovesti do zdravstvenih problema poput astme, hroničnih bolesti pluća i raka.
Jedno od potencijalnih rešenja za ovaj problem je koncept zatvorenih kočnica, koji razvija kompanija Mercedes-Benz.
U SAD su već doneti zakoni koji ograničavaju sadržaj bakra u kočionim pločicama, ali prvenstveno zbog zaštite vodene flore i faune, navodi portal Carscoops, koji je prvi ukazao na ovo britansko istraživanje. Međutim, mere usmerene ka zaštiti ljudskih pluća još nisu donete.
Evropski propisi se, s druge strane, pripremaju da regulišu emisije kočione prašine – nova evropska emisiona norma Euro 7 trebalo bi da uvede ograničenja, ali ona najverovatnije neće obuhvatiti delove za automobile koji su već na putevima.
Sve češće se postavlja pitanje štetnih emisija koje nisu povezane s izduvnim gasovima. Osim kočione prašine, istražuju se i emisije koje potiču od habanja guma, uključujući mikroplastiku i ultrafine čestice, koje se oslobađaju u vazduh, tlo i vodu.
AutoRepublika
(150)
Ne valja azbest, ne valja organski bezazbestni, ne valja bakar.
Nedeljno telo zadrži plastiku mase platne kartice.
Sad kada bi se vratili u vreme konjskih zaprega, ne bi im valjao metan od prdeža konja. Ili gvožđe od habanja potkovica.
Obraća se pažnja na tako male, sitne stvari, ali niko ne spominje uništen gasovod, dok se Dizel tankerima prevozi gas. Niko ne spominje ekološki uticaj ratova koji se pokreću zarad „uvođenja demokratije“.
Svet je postao užasno licemeran.
Pa ništa predjemo na peške da idemo!!!
To je najbolje!!! Konji smetaju zbog baljage !! Onda peške „pametni grad“ ili ti logore i svi sretni!!!
Ali da đonovi nisu od gume već od organske kudelje. i da se ne krećemo brže od 5kmh, da nam trenje ne bi pravilo prašinu od kudelje.
👏🤣
Pre nego sto politicari pocnu da se bave onim o cemu nemaju pojma, bilo bi dobro da se zagadjenje vazduha u gradovima prvo resi globalnim akcijama – izbacivanjem tranzitnog saobracaja izvan grada. Po pravilu, koje potice iz srednjeg veka ili cak iz preistorije, svi putevi vode u centar grada. Potrebne su ogromne investicije za izgradnju novih saobracajnica i to je problem za politicare! Mnogo je lakse prevaliti odgovornost na druge, u ovom slucaju proizvodjace vozila, i zahtevati od njih da carobnim stapicem eliminisu prasinu. Prasina od kocnica moze da se uhvati u zatvorenom kucistu u kome ce biti kocnica. Prasina… Pročitaj više »