Automobilska industrija je za nepunih 140 godina postojanja proživela brojne uspone i padove. Nema proizvođača koji nije doživeo neuspeh sa nekim modelom, makar on bio i odlično napravljen automobil. Danas su nam u fokusu francuski automobili, od kojih su pojedini bili promašena investicija. Bilo opravdano ili ne, slabi prodajni rezultati ponekad su dovodili njihove proizvođače u tešku finansijsku situaciju.
Takođe se dešava da neki automobili postignu neočekivan uspeh, drugi, suprotno očekivanjima, dožive neuspeh koji niko nije predvideo. Neprivlačan dizajn, upitna pouzdanost, lošija završna obrada ili ergonomija, previsoka cena, jača konkurencija – razlozi za ove neuspehe su brojni i često ne sasvim opravdani. Ipak, kao i svi drugi proizvođači, i francuske marke su imale svoja razočaranja u vezi sa određenim modelima, i to u svim epohama i segmentima tržišta.
Komercijalni promašaji francuskih automobila nisu novost. Prvi model sa neslavnom sudbinom pojavio se još pre Drugog svetskog rata. Luksuzni model Panhard Dynamic, pokretan motorom bez ventila i lansiran 1936. godine, pojavio se u lošem trenutku, baš kada je na vlast u Francuskoj došla Narodna fronta. Proizvodnja ovog automobila zaustavljena je početkom rata, 1940. godine.
Bliže sadašnjosti, modeli poput Citroëna Axela, Talbota Tagore i Matre Murene pokazali su se kao loši potezi svojih proizvođača. Još noviji primer je prvi ozbiljan pokušaj grupacije PSA da uđe na tržište električnih vozila – modeli Peugeot iOn i Citroën C-Zero iz 2010. godine, koji su se pokazali kao pravo razočaranje, mada ih u zadnje vreme često viđamo na našim putevima gde „žive“ drugu mladost kao „NOVI NOVI NOVI“.
Francuski proizvođači su nailazili na probleme u svim segmentima – od malih gradskih automobila do velikih limuzina. Peugeot 1007, Citroën e-Méhari, C3 Pluriel i Renault Wind su primeri malih modela koje tržište nije prihvatilo. Višenamenski modeli poput Citroëna C4 Cactusa, C-Elyséea i Renaulta Fluencea nisu dostigli očekivane proizvodne brojke, dok su krosoveri Peugeot 4008, Citroën C4 Aircross, Renault Avantime i Scénic 4 takođe pretrpeli nedostatak interesovanja kupaca.
Segment premijum automobila verovatno je najviše patio od komercijalnih neuspeha. Tu se ubrajaju Renault Vel Satis, Latitude, Espace 5, Citroën SM, C6, kao i Peugeot 508 II, 604, 605 i 607. Ne treba zaboraviti ni DS9, čiji su prodajni rezultati ostali gotovo neprimetni.
Na kraju, tu je i pravi kuriozitet – Citroën BX 4TC, od kojeg je proizvedeno samo 200 primeraka radi homologacije za reli šampionat grupe B. Od toga je prodato tek 86 jedinica, dok su preostalih 114 primeraka uništeni, što je praksa koju je Citroën ranije primenjivao i na eksperimentalni model M35 sa rotacionim motorom.
Ostatak galerije možete pogledati na sledećem linku…
AutoRepublika
(886)
Početak obećava, a ostatak kao da je pisao ChatGPT… Nigdje cifre (tiraž), pojedinačnog objašnjenja, slike vezane za model (već su izmiješane), nema hronološke povezanosti….
Ne dirajte mi Dragovića kada piše 40k + karaktera! 😀
znam da je teško govoriti o pouzdanosti kada ove automobile nisam imao, ali 607/C6 su stvarno mi oduzimali dah kada bi ih video, naravno kod nas je nažalost made in france oznaka za smeće, međutim kada se malo bolje/objektivnije/ pogleda stanje na ulicama ni daleko skuplji nemci nisu ništa bolji, pa gde su ti silni fetoni tuarezi kajeni a8 7 s klase Q7 X5/6 ml gl itd, to je svo smeće negde završilo na otpadu i niko ne priča o njima, da se ne ukalja imidž tih (za nase glupe ljude) neuništivih mašina, većina tih bivših vlasnina se posle odlučuje… Pročitaj više »
Ne, ti ne razumiješ… To ti je dio premium ugođaja, kako te tretiraju na servisu, cijena dijelova, češkanje po leđima (ti misliliš da je tako a ono dranje kože)… Tehnički mi je i razumljivo, hoćeš performantno auto? Pa koja su auta najperfotmantnija? Ona trkaća! A koliko oni traju? Pa najkraće… A i kad imaš puno dijelova, od kojih svaki ima trku da bude što laganiji, logično je da će u tom moru se potrefiti neki koji ne može da izdrži zadatak. I ekonomski mi je logično – zašto praviti auto koji se ne kvari kada se fino može zaraditi na… Pročitaj više »
dobar vic 🙂
👍
Prijatelj je imao Vel satis 2.2 dizel. Putovao godinama na posao stotinak km u jednom smeru. Hvalio ga do nebesa u svakom pogledu. Ali kad je došlo da se promeni auto jedva ga je prodao. Kubikaža i smešni zakoni Šešelja.
Naravno da su francuzi imali gomilu komercijalnih promašaja jer nikada nisu igrali na siguricu, trudili su se da trzistu ponude nesto drugacije. Pogotovo Citroen i Renault. I sa takvom filozofijom, naravno da ce neki modeli biti uspesniji a neki bas i ne. I ako nista drugo a ono zbog hrabrosti da budu drugaciji i zbog osmeha koji neki od tih vozila izazivaju na licu, hvala im na tim komercijalnim promasajima! Svet automobilizma bi bio mnogo dosadniji bez njih!
Meni je čudnije od svega (ovih promašaja) da je jedan model se toliko dugo prodavano a bio je zastario u svakom mogućem smislu: VW Buba…
nije taj vw zastareo nego je ljudski mozak zastareo, a nemci to dobro znaju da unovče
Socioloski aspekt: – 1970. (ako uzmemo nju za primer) je i dalje bila samo 25 godina udaljena od Drugog Svetskog Rata. – Omasovljavanje vlasnistva automobila u svim, citaj radnickim klasama je u Evropi tek pocelo pedestih godina proslog veka upravo zahvlajujuci vozilima kao Buba. – Covek koji je te 1970. proslavljao svoj pedeseti rodjendan se jos uvek jako dobro secao sa zemljom sravljene Evrope iz 1945. I jos uvek se secao vremena kada je automobil bio auto za gospodu: doktore i burzoaziju. Tako da je Buba, pa cak i sama cinjenica da je u stanju da poseduje auto bila u… Pročitaj više »
👍👍