Zanimljivost dana: Oldsmobile na stereoidima

U bogatoj ponudi General Motorsa, Oldsmobile je uvek zauzimao izuzetno bitnu poziciju. Firma je osnovana davne 1897. godine od strane čoveka po imenu Roli Olds, da bi zatim postala deo General Motorsa jedanaest godina kasnije. Oldsmobile će biti pozicioniran u neku sredinu “ni na nebu ni na zemlji“. Ispod su se nalazili Chevrolet i Oakland/Pontiac, a iznad Buick i Cadillac, što znači da je Oldsmobile ciljao na kupce u svojim četrdesetim godinama koji su se zasitili sportskih automobila i žele mirniji i bolje opremljeni automobil bez da potroše veliki novac.

Takva strategija je funkcionisala relativno dobro, a dostigla je vrhunac sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Oldsmobile je tokom 1985. godine “Jenkijima“ isporučio 1.165.649 automobila i završio na odličnom drugom mestu po prodaji, odmah iza Chevroleta, ali ispred značajno jeftinijeg Forda i Plymoutha.

Potrebno je reći da je brend tokom ovih vremena promenio poslovnu strategiju. Nekada se smatrao „američkim Citroenom“ pošto je doneo veliki broj inovacija, od čega neke od njih viđamo do današnjeg dana. Primera radi, Oldsmobile je prvi imao funkcionalni automatski menjač u serijskoj proizvodnji 1939. godine, zatim i prvi turbobenzinac koji je izlazio direktno iz fabrike (1962. godine), a model Toronado je takođe postao prvi američki masovno proizvedeni model sa pogonom na prednje točkove (Toronado).

Međutim, strategija koja je podrazumevala da postane „Buick na budžetu“ je privlačila mnogo više kupaca, što potvrđuju i prodajni rezultati iz osamdesetih godina, ali su čelnici firme znali da stiže sve jača konkurencija iz Japana i da je potrebno nešto novo.

Kompanija je bila u poslednjoj fazi razvoja novog revolucionarnog motora pod kodnom oznakom “Quad 4“ krajem 1984. godine. Razvijao je 150 konjskih snaga i 217 Nm maksimalnog obrtnog momenta iz atmosferskih 2,3 litara zapremine. Dok navedena cifra možda nije visoka za današnji period, u navedena vremena je bila veća od one koju je mogao da ponudi ijedan rival iz Evrope i Japana, i to iz četiri cilindra zapremine, a često i šest, pa i osam.

Tim predvođen inženjerom Tedom Lukesom je započeo da razmatra opciju izrade specijalnog modela koji bi pokazao potencijal Quad 4 pre nego što se nađe u serijskoj ponudi. Uspeo je da nagovori General Motors da odobri proizvodnju specijalnog prototipa na kome se ne bi štedelo. Kao rezultat je nastao Oldsmobile Aerotech koji će postaviti čak 47 rekorda širom sveta na račun brzine.

Tim se u razvoju Aerotecha obratio poznatom proizvođaču bolida March Engineering, a ovaj je razvio šasiju identičnu onoj sa kojom je pobedio na čuvenoj trci Indianapolis 500 tokom 1985. godine. Za dizajn se postarao Ed Velburn, tada glavni stilista Oldsmobilea, a kasnije će postati ključni dizajner celokupnog General Motorsa.

On je razmatrao mnoge trkače koji su se pojavljivali na trkama izdržljivosti (pre svega na 24 sata Lemana), a konačno delo je bilo izuzetno aerodinamično i teško svega 726 kilograma. Spomenuta aerodinamičnost nije pružena samo po pitanju školjke izrađene od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima, već i po protoku vazduha ispod vozila. Srce je činio spomenuti 2,3-litarski motor sa turbo punjačem koji je podigao snagu na preko 900 “konja“. Iako je reč o prototipu, potrebno je spomenuti da je Aerotech bio potpuno funkcionalan i legalan i za uličnu upotrebu.

Prvi prototip model je bio kompletiran do kraja 1986. godine, a uloga test vozača je poverena legendarnom Ej Džej Fojtu. On je već tokom prvog testa dostigao brzinu od 350 km/h, što je bilo za preko 30 km/h više od tadašnjeg rekordera Porschea 959. Fojt je posebno hvalio stabilnost pri većim brzinama, ali je nagovestio da uz minimalne modifikacije Aerotech poseduje značajno veći potencijal.

Tim je nastavio sa testovima, a drugi prototip model je povećao snagu na 1.000 “konja“. Doneo je nekoliko dizajnerskih modifikacija, posebno po pitanju dužeg repa, a 26. avgusta 1987. godine oba primerka su se pojavila na stazi za testiranje u američkoj saveznoj državi Teksasu. Onaj originalni je dostigao brzinu od 404 km/h, a noviji čak 443 km/h.

Oldsmobile će na kraju da proizvede još jedan primerak sa 900 konjskih snaga, kao i četvrti sa novim 4,0-litarskim V8 benzincem, sa ciljem da testira izdržljivost.

Aerotech je doneo veliku medijsku pažnju Oldsmobileu, ali je ona nažalost bila kratkog veka. Quad 4, iako moćan agregat, se nije pokazao preterano pouzdanim i već do početka devedesetih godina je zamenjen. Oldsmobile je takođe počeo da gubi verne kupce kada su debitovali japanski premijum brendovi, kao što su Acura, Infiniti i Lexus, i samo desetak godina nakon što je privukao 1,2 miliona kupaca prodaja je pala na ispod 400 hiljada jedinica. Ona će nastaviti da pada i narednih godina, a brend će zvanično biti ugašen početkom 2004. godine.

Sva četiri primerka Aerotecha su sačuvana kao deo General Motorsove takozvane “heritage“ (legendarne/klasične) ponude i danas se mogu videti na skupovima. Oni nas vraćaju u vremena kada je Oldsmobile bio inovantivni proizvođač iz Detroita i prolazio kroz najveće momente slave. Često se postavlja pitanje da li su čelnici brenda napravili grešku što su ciljali da budu „pristupačniji Buick“, umesto da su se fokusirali na tehnologiju kao dvadesetak godina ranije.

Odgovor na to pitanje nikada nećemo oznati…

Zoran Tomasović

(80)