Istraživanje: Električni automobili u EU su ključ za uštedu energije u vrednosti od bilion evra

Korišćenje električnih automobila kao skladišta energije, sa mogućnošću vraćanja struje u mrežu tokom energetskih pikova, moglo bi doneti ogromne uštede za evropske energetske kompanije i vlasnike automobila. Prema rezultatima nove studije, tokom desetogodišnjeg perioda moguće je uštedeti 100 milijardi evra.

Električni automobili opremljeni tehnologijom dvosmernog punjenja mogli bi da funkcionišu kao „baterije na točkovima“. Ovi automobili bi se punili kada postoji višak energije u mreži, a vraćali bi struju nazad kada potražnja dostigne pik iliti vrhunac. Međutim, kako bi ovaj model postao stvarnost, EU mora da uspostavi standarde koji bi osigurali kompatibilnost između različitih marki vozila i punjača.

Tehnologija koja omogućava vraćanje energije iz vozila u mrežu, poznata kao „vehicle-to-grid“ (V2G), mogla bi do 2040. godine da smanji troškove energetskog sistema EU za 22 milijarde evra godišnje. Ovu procenu objavili su istraživački instituti Fraunhofer ISI i ISE u saradnji sa organizacijom Transport & Environment (T&E). Rezultati studije pokazuju da bi se time smanjili troškovi za izgradnju i upravljanje energetskim sistemom EU za oko 8%.

Od 2030. do 2040. godine, ova ušteda bi se konkretizovala u ukupnom iznosu od 100 milijardi evra. Veliki potencijal za smanjenje troškova leži u tome što bi električni automobili mogli da olakšaju tranziciju na obnovljive izvore energije, poput energije vetra i sunca. Automobili priključeni kod kuće ili na poslu mogli bi da skladište višak energije kada je proizvodnja veća od potrošnje, čime bi se smanjila potreba za stacionarnim baterijskim skladištima.

Prema procenama, flota električnih vozila u Evropi mogla bi do 2040. godine da pokrije do 9% godišnjih energetskih potreba EU. Na ovaj način, električni automobili bi postali četvrti najveći „dobavljač“ energije u EU, što bi smanjilo potrebu za dodatnim kapacitetima za proizvodnju struje.

„Električna vozila su već postavila drumsku transportnu industriju na put smanjenja emisije ugljen-dioksida, ali imaju i dodatne ekonomske prednosti koje još nisu u potpunosti iskorišćene“, rekao je Fabian Sperka, rukovodilac politike za vozila u T&E. „Tehnologija dvosmernog punjenja omogućava da se baterije na točkovima koriste besplatno, čime se smanjuje potreba za izgradnjom energetskih skladišta za višak energije vetra i sunca“.

Dvosmerno punjenje moglo bi, prema studijama, da produži vek trajanja baterija u električnim automobilima. Iako postoji zabrinutost da bi redovno punjenje i pražnjenje moglo ubrzati degradaciju baterijskih ćelija, istraživanja pokazuju da bi se vek trajanja mogao produžiti za do 9% u poređenju sa standardnim načinom punjenja. Ova tehnologija pomaže da se baterije održavaju u optimalnom stanju napunjenosti.

Izveštaj identifikuje sedam ključnih tačaka:

1. Velike uštede u energetskom sistemu: Do 2040. godine, široko usvajanje dvosmernog punjenja moglo bi da smanji godišnje troškove energetskog sistema u EU za 8,6%, što bi iznosilo 22,2 milijarde evra godišnje. Već do 2030. godine očekuju se uštede od 5,5%, ili 9,7 milijardi evra godišnje. Ukupne uštede između 2030. i 2040. mogle bi iznositi 175,45 milijardi evra, što je skoro jednako budžetu EU za 2023. godinu. Ove uštede proističu iz smanjenja proizvodnih kapaciteta, smanjenja isključenja iz mreže i niže potrošnje goriva.
2. Električni automobili kao značajan energetski resurs: Do 2040. godine električni automobili bi mogli da pokrivaju do 9% godišnje proizvodnje struje u Evropi, čime bi postali četvrti najveći energetski dobavljač. Tokom perioda vršne potrošnje, automobili bi mogli da obezbede između 15% i 20% trenutne energetske potrošnje, što bi ih činilo velikom, distribuiranom virtualnom elektranom.
3. Integracija obnovljivih izvora energije: Tehnologija dvosmernog punjenja mogla bi da omogući dodatnih 430 GW kapaciteta solarne energije do 2040. godine, gotovo udvostručujući trenutni kapacitet EU.
4. Smanjenje potrebe za skladištenjem: Potreba za stacionarnim baterijskim skladištima mogla bi biti smanjena za do 92% do 2040. godine, dok bi kapacitet rezervnih elektrana mogao biti smanjen za 126 GW.
5. Velike uštede za vlasnike električnih automobila: Vlasnici bi mogli da uštede između 4% i 52% na godišnjim računima za struju, što iznosi između 31 i 780 evra godišnje, u zavisnosti od različitih faktora kao što su lokacija, vlasništvo nad solarnim panelima i kapacitet baterije vozila.
6. Uticaj na elektrodistributivnu mrežu: Iako dvosmerno punjenje ima pozitivne efekte na niskonaponsku mrežu, ukupni uticaj je umeren. Moguće uštede u troškovima širenja mreže mogle bi dostići 9,8 milijardi evra do 2040. godine, ali ovu tehnologiju ne treba posmatrati kao zamenu za neophodno jačanje i širenje mreže.
7. Koristi za baterije automobila: Nasuprot uobičajenim strahovima, dvosmerno punjenje može produžiti vek trajanja baterije do 9% u poređenju sa standardnim punjenjem, jer pomaže da baterija ostane u optimalnom stanju napunjenosti.

AutoRepublika

(131)