Kina neće ulagati u zemlje koje podržavaju uvođenje carina na njihove elektromobile
Prošle srede, na dan 30. oktobra, konačno su stupile na snagu dodatne carine na uvoz kineskih električnih automobila u Evropu. Nameti sada mogu dostići čak 45,3% (uzimajući u obzir osnovnu stopu od 10%) i ovo je maksimalna carina nametnuta koncernu SAIC-u. Inače, ta grupacija je vlasnik MG-a. Geely je sada primoran da plati 28,8%, a BYD 27%. Naravno, ovakvo stanje nije odgovaralo kineskoj vladi, koja je povećanje uvoznih dažbina nazvala nepravednim i zapretila merama odmazde. Carine na uvoz nekih vrsta hrane i alkohola iz Evropske unije već su povećane, a prodaja evropskih automobila u Kini opada čak i bez direktne intervencije vlasti.
Očigledno, kineska vlada više voli da ne deluje bezglavo, već pažljivo i precizno. Na primer, u septembru je postalo jasno da su vlasti preporučile da kineski proizvođači automobila ne ulažu u određeni broj zemalja i da već planirani evropski proizvodni pogoni budu ograničeni na sklapanje vozila u kontekstu takozvane šrafciger industrije. Međutim, novi podaci Reutersa ukazuju da se čak ni takva pojednostavljena preduzeća neće pojaviti u svim evropskim zemljama.
Prema tvrdnjama dva izvora navedene publikacije, dana 10. oktobra je održan sastanak kineskog Ministarstva trgovine i predstavnika automobilske industrije zemlje. Na sastanku su vlasti pozvale proizvođače automobila da odustanu od velikih investicija u onim zemljama koje podržavaju uvođenje antikineskih dažbina na glasanju u EU. Bilo ih je deset: Italija, Francuska, Poljska, Holandija, Irska, Letonija, Litvanija, Estonija, Bugarska, Danska. Uzdržano je bilo još dvanaest zemalja (Belgija, Hrvatska, Češka, Grčka, Španija, Kipar, Luksemburg, Austrija, Portugalija, Rumunija, Švedska, Finska). Konačno, pet zemalja je glasalo protiv: Nemačka, Mađarska, Malta, Slovenija i Slovačka.
Kao rezultat toga, pojavljuje se nova strategija ekonomske saradnje Kine i Evropske unije. Na primer, tokom nedavne posete premijera Španije Kini, potpisan je sporazum o izgradnji fabrike za proizvodnju opreme za proizvodnju vodonika na Iberijskom poluostrvu. U tom kontekstu, BYD izgleda kao vizionar, pošto je u početku odlučio da izgradi fabriku u protestnoj Mađarskoj, a sada će svoje evropsko sedište preseliti u ovu zemlju. Ranije se nalazio u Holandiji, koja je glasala za povećanje carina.
U Francuskoj se razvija zanimljiva situacija jer je isti taj koncern SAIC, onaj koji je bio pogođen maksimalnim obavezama, želeo da tamo otvori veliki proizvodni centar i skladište automobilskih komponenti. Sada su ovi planovi pod velikim znakom pitanja. Zamenik ministra trgovine Francuske već se sprema za put u Kinu sledeće nedelje. Italijanska vlada je zauzvrat želela da privuče kineske kompanije u zemlju da povećaju proizvodnju automobila u zemlji kako bi nadoknadile pad proizvodnje u Fiatu, koji je sada deo koncerna Stellantisa. Pregovori su vođeni sa Cheryijem i Dongfengom, ali su sada njihovi rezultati neizvesni.
Na kraju su kineske vlasti pozvale svoje proizvođače automobila da ostave po strani svoje unutrašnje razlike i da deluju kao jedinstveni front na međunarodnoj sceni, ne sklapajući investicione sporazume sa onim zemljama koje su podržale povećanje carina. Po svemu sudeći, na ovaj način Kina namerava da dobije dodatnu polugu nad Evropom kako bi minimizirala ili potpuno eliminisala dodatne dažbine na električna vozila. Uostalom, prošle godine je evropsko tržište činilo 40% svih električnih vozila izvezenih iz Kine.
AutoRepublika
(175)
