Toyota ima novu ideju vezanu za vodonik, dok glavni vodonični problem ostaje nerešen
Toyota je predstavila inovativno rešenje za revitalizaciju vodonika: prenosive patrone koje olakšavaju punjenje i svestranost ove tehnologije (doduše, već viđeno). Ovo bi moglo promeniti ravnotežu u borbi između baterijskih i vodoničnih električnih automobila.
Tokom godina, rasprava o budućnosti prevoza bila je dominirana rivalstvom između dve obećavajuće tehnologije: baterijskih električnih automobila (BEV) i vozila s vodoničnim gorivnim ćelijama (FCEV).
Konvencionalni električni automobil, to jest onaj s (većim) baterijama, je dobio najveću medijsku pažnju i tržišni udeo. U međuvremenu, vodonik je ostao u drugom planu, delimično zbog nedostatka infrastrukture i značajnih tehničkih izazova, koji su zaista ogromni i uprkos svemu, čini se nepremostivi.
Međutim, Toyota, pionir u tehnologiji vodonika sa modelom Mirai, mogla bi biti na putu da promeni pejzaž sa revolucionarnom idejom: prenosivim patronama vodonika za koje obećavaju da će promeniti tok ove tehnološke bitke.
„Smanjenje veličine ovih rezervoara i njihova prenosivost otvara nove mogućnosti za automobile i povećava privlačnost ove tehnologije za druge primene“.
Toyota nije nova na polju vodonika. Japanska marka je usvojila strategiju multitehnologije, kombinujući hibride, baterijske i vodonične automobile, s uverenjem da ne postoji jedno-jedino rešenje za održivu mobilnost.
Njihova najnovija opklada jeste intrigantan koncept. To su prenosive patrone vodonika konstruisane da se nose u ruci, i koje bi mogle učiniti ovu tehnologiju pristupačnijom i praktičnijom. Ove patrone su, prema Toyoti, lagane i lako upravljive, što ih čini održivim rešenjem za prevazilaženje jednog od najvećih izazova vodonika, a tiče se skladištenja i transporta gasa. Podsetićemo da je proizvodnja vodonika još veći problem od transporta i skladištenja, a ovo iz razloga što se više energije utroši u proizvodnju istog, od one koja se tom proizvodnjom dobije.
Kako bilo, mogućnost nošenja ovih patrona kao rančeva i njihovo lako povezivanje sa rezervoarom automobila pruža jednostavan metod za punjenje gorivom vodoničnih vozila, smanjujući brige o nedostatku infrastrukture kao što su vodonične stanice, što je usporilo njihovu masovnu upotrebu.
Da li je ovo zaista moguće? Ako uzmemo u obzir težinu vodonika, jeste. Jedan litar tečnog vodonika teži samo 0,0708 kg, što je nešto manje od 71 grama.
Dakle, ekvivalent rezervoara od 140 litara, koji ima Toyota Mirai, teži samo 10 kilograma u celini za deklarisani domet od 653 km (WLTP).
Ideja Toyote omogućava nošenje u rancu dovoljno vodonika da pokrije stotine kilometara sa automobilom.
Jedan od najinovativnijih aspekata Toyotinih patrona jeste da se ne ograničavaju samo na vozila. Ove prenosive patrone takođe mogu napajati kućne aparate i druge uređaje, poput vodonične kuhinje koju je Toyota razvila zajedno sa kompanijom Rinnai.
Ova svestranost mogla bi transformisati vodonik u češći izvor energije u svakodnevnom životu na putu, ali i kod kuće.
Ovaj multitehnološki pristup jača ideju Toyote da vodonik nije samo konkurencija za baterije, već komplementarna alternativa koja može ponuditi rešenja u oblastima gde električna energija sama po sebi nije dovoljna ili praktična.
Iako trenutno baterijski automobili dominiraju tržištem, vodonik ima karakteristike koje ga ističu.
Prvo, njegova upotreba ne stvara emisije ugljen-dioksida (CO₂), a kada se vodonik proizvodi korišćenjem obnovljivih izvora energije, ekološki uticaj može se značajno minimizirati.
Pored toga, vreme punjenja vodoničnog automobila je mnogo kraće nego vreme punjenja vozila na baterije, što pruža iskustvo slično punjenju automobila sa unutrašnjim sagorevanjem.
Međutim, problemi sa tradicionalnim rezervoarima vodonika ograničili su njihovo širenje. Ove posude su obično glomazne i teške, što negativno utiče na efikasnost vozila.
Tu se razlika u Toyotinoj ponudi pojavljuje. Smanjenje veličine ovih rezervoara i njihova prenosivost ne samo da otvara nove mogućnosti za automobile, već takođe povećava privlačnost ove tehnologije za druge primene.
BEV se i dalje suočavaju sa problemima kao što su zavisnost od ograničenih sirovina za njihove baterije, produženi vreme punjenja i infrastruktura za punjenje koja se širi, ali još uvek daleko od savršene.
Vodonik, s druge strane, nudi veću autonomiju, ultra-brza vremena punjenja i mogućnost održive proizvodnje.
Sa Toyotinim prenosivim patronama, vodonik bi „mogao“ ponovo postati konkurentna opcija, ne samo u smislu tehnologije, već i praktičnosti. Kako sve više proizvođača i vlada pokušava da diversifikuje svoje energetske strategije, vodonik bi mogao ponovo dobiti na značaju, a ovaj put, zahvaljujući idejama kao što je Toyotina, mogao bi to učiniti odlučujuće.
Suma sumarum, svakako BEV izvesno nisu jedini put. Činjenica je da će vodonik imati učešća u (kategoriji teških komercijalnih) vozila, bilo kao pogon motora SUS ili kroz tehnologiju gorivnih ćelija, tako da ne treba zanemarivati ni njegov razvoj. Do tada, korišćenje prirodnog gasa se nameće kao možda najpametnije rešenje…
Predlažemo da pročitate analizu relevantnih stručnjaka, a koja otkriva koliko je daleko era vodonika.
AutoRepublika
(1889)
Par stvari mi nisu jasne. Energija ulozena u dobijanje vodonika je veca od dobijene njegovim sagorevanjem. Koja je onda vajda od njega… Drugo, koja je tezina i od cega su ti prenosni kontejneri. Ne meri se samo neto tezina, vec i bruto. Na kom pritisku je vodonik, i koji je princip povezivanja sa autom. Za visoke pritiske je potreban obucen, sertifikovan radnik. Ne moze to da radi vozac. Ni tocak na autu mnogi ne znaju da zamene, a ovo ce znati. Na osnovu svega oko vodonika sto znam, on nema primenu u bliskoj buducnosti. Ni ekonomsku ni prakticnu. Puno toga… Pročitaj više »
1. „Energija ulozena u dobijanje vodonika je veca od dobijene njegovim sagorevanjem.“ Tacno! Da li znas odakle dolazi energija za proizvodnju vodonika? Sa neba – Sunce i vetar. Ne kosta nista. Proizvodnja vodonika vrsice se u ekvatorijalnom pojasu, gde ima dovoljno vode, Sunca i vetra. Vodonik kao gotov produkt transportuje se u Evropu, gde se dalje liferuje potrosacima – kao nafta i gas, nista novo. Vodonik ce rasteretiti elektro-mrezu Evrope, koja je vec danas na granici izdrzljivosti iako se industrija i domacinstva jos uvek snabdevaju energijom iz fosilnih goriva. 2. „Drugo, koja je tezina i od cega su ti prenosni… Pročitaj više »
I posle svega sto ti isprica stize vodonik u Evropu dzabe, jer je i transport dzabe kao sunce i vetar. Blago tebi. Izgleda da si u skoli bio u onom odeljenju koje ima 5-6 „djaka“
A nafta i gas se takodje transportuju dzabe?
Jel imas diplomu osnovne skole? 🙂
Znaš li ti Matija šta je 700 bara??
Znaš li u kakvu fatamorganu si zagazio??
Dal ti želiš da lete zdrade u vazduh? Uopšte ne treba terorizam. Vodonik bi to rešavao lako…
Sta je to 700 bara – ne spada u moj delokrug ali mogu da predpostavim.
Konstruktori koji se time bave govore o tome kao da je sve sasvim normalno.
Slika dole pokazuje koliko je gas siguran kao gorivo a citave mreze nalaze se ispod naselja! Ovakvu distribuciju vodonika ne bi trebalo dozvoliti.
Informacija potice iz 06. marta prosle godine, u Stutgartu. Cetvoro povredjenih i dvoje mrtvih.
U pikovima Evropa prizvodi više energije nego što može da potroši (energija Sunca i energija vetra). Tada cena eletkrične energije dostigne negativnu vrednost, tj. predstavlja gubitak. Jedno od rešenja jeste sa se ta energija čuva u baterijama. Problem je u tome što za to trebaju baterije velikog kapaciteta koje su veoma skupe. Da ne govorimo o ekološkom problemu proizvodnje i rekiklaže takve baterije. Drugo rešenje je reverzibilna hidroelektrana, ali za to treba i hidrološki uslovi da budu povoljni, a recimo to tokom letnjih meseci kada je proizvodnja energije iz solara na visokom nivou nije slučaj. Treće rešenje je da se… Pročitaj više »
„U ovo što piše Matija ne verujem, jer Evropa ne želi da proizvodi energente van teritorije EU, s obzirom da želi energetsku nezavisnost.“ Dugogodisnji plan za proizvodnju vodonika izvan Evrope vec je donet pre 2-3 godine i njegova realizacija je u toku. U ovom slucaju ne radi se o kupovini energije, kao sto je to slucaj sa naftom i gasom, vec je to investicija evropskih firmi na stranoj teritoriji. Uvod za realizaciju projekata jesu ugovori sa vladama zemalja u kojima ce se graditi postrojenja. Njihove vlade traze za uzvrat deo proizvedene energije na bazi vetra i Sunca za pokrice svojih… Pročitaj više »
Cuo si ti nesto i ima tu tacnih stvari, ali daleko je to od potreba, taj deo nisi ukapirao, a nikad i neces. Mozda mogu nuklearku nocu malo da zagase, ako duva vetar?