Zanimljivost dana: Bolji život

Vlasništvo Fiata nad kompanijom Alfa Romeo je tema o kojoj bismo mogli dosta dugo da pričamo. Mnogi će reći da je novi gazda uništio imidž i ugled koji je Alfa decenijama gradila, ali istovremeno moramo napomenuti da su od tog imidža i ugleda ostali samo dugovi koje državna vlada više nije želela da plaća.

Fiat je uspeo da nadmaši Ford i da kupi Alfu sredinom osamdesetih godina prošlog veka, a onda i da predstavi prvi novi model pod imenom 155. Iako je stekao kultni status, najviše zahvaljujući uspesima u profesionalnom auto-moto sportu, 155 nije bio onaj komercijalni uspeh koji je Alfi očajnički bio potreban. Više o njemu možete da pročitate ovde.

Naslednik 155-ice je postao prioritet za Alfu i kompanija će čak odložiti novu skupocenu limuzinu kao zamenu za model 164 iz tog razloga. Tokom razvoja je bio poznat pod kodnim imenom Type 932, ali će serijski model dobiti naziv 156. Posao je započet početkom devedesetih godina, a tri tima su se paralelno borila za vredni ugovor.

Jedan od njih je predvodila čuvena italijanska dizajnerska kuća Pininfarina, za drugi se postarao ItalDesign Giugiaro, a onaj treći je bila Alfina divizija Centro Stile. Pininfarina se izdvojio kao glavni favorit zahvaljujući ranijim delima, ali je i Centro Stile imao nadu, posebno nakon što je model 145 postao hit među kupcima.

Domaći dizajnerski tim je tada predvodio čuveni Valter de Silva i stigao je u Alfu neposredno pre nego što je Fiat preuzeo kontrolu 1987. godine. Centro Stile će na kraju da pobedi u konkursu i barem na prvi pogled je najavio da će model 156 biti prava Alfa.

Premijera je zakazana za Salon automobila u Frankfurtu 1997. godine i publika je sa oduševljenjem dočekala ovaj automobil. U poređenju sa kockastim linijama sa 155-ice, 156 je delovao aerodinamičnije (otpor vazduha je iznosio tek 0,31) i uveo je Alfu u novi vremenski period.

Očekivani detalji kao što su prepoznatljiva maska hladnjaka su ostali aktuelni, a de Silva će kasnije reći da je želeo da vidi sportsku i elegantnu limuzinu bez želje da preteruje u takvim atributima. Štaviše, 156 će postai njegovo omiljeno dizajnersko delo. Skrivene kvake na zadnjim vratima su davale impresiju da je reč o kupeu.

Slična strategija je nastavljena i na račun enterijera. Sportski i elegantan, ali najveća promena je ležala u oblasti samog kvaliteta materijala i završne izrade. Dok je 155 često kritikovan jer pruža recikliran enterijer iz Fiata, tako nešto nikako ne može biti rečeno i kod naslednika. Instrument tabla urađena je u duhu šezdesetih godina prošlog veka, a pred vozačem se nalaze dva merna istrumenta – obrtomer i brzinomer, dok je između njih smešten displej putnog računara.

Mehanička ponuda je startovala sa 1,6-litarskim benzincem sa 118 konjskih snaga, a u izboru su bili 1,8-litarski (142 KS), 2,0-litarski (153 KS) i 2,5-litarski (187 KS) benzinci. Ovaj poslednji je imao i opciju pogona na sva četiri točka, a 156 je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za samo 7,3 sekunde i da dostigne maksimalnu brzinu od 230 km/h.

Ono što će ipak da proslavi ovaj automobili su njegovi dizeli s oznakom JTD, a reč je o prvim serijskim četvorotočkašima sa takozvanim „common rail“ dizelom. Cela grupacija Fiat će da ostvari veliki komercijalni uspeh sa takvom tehnologijom i danas se spominju kao izuzetno zahvalan, ekonomičan i pouzdan sistem. Dva dizela su bila dostupna te 1997. godine, od čega je bazni 1,9-litarski razvijao 104 konjske snage, a nešto veći 2,4-litarski je bio za 30 „grla“ moćniji.

Publika je sa oduševljenjem primila ovaj automobil i prodaja je krenula obečavajuće. 156 će takođe biti proglašen za evropski automobil godine 1998. godine, a njegov 2,5-litarski benzinac za međunarodni motor godine. To ne znači da nije bilo i mana i tu se pre svega misli na automatski menjač Selespeed, ali i na elektroniku.

Nije bila retkost da se pojave lažna upozorenja na greške koje zapravo ne postoje, a rane boljke su imali i rani dizel motori. Tako nešto i ne bi trebalo da bude iznenađenje jer, kao što smo spomenuli,  dizel sa zajedničkim vodom (common rail) ranije nije postojao u serijskoj proizvodnji, ali je JTD vremenom postao simbol pouzdanosti.

Karavan je dodat u ponudu tri godine posle limuzine i takođe ga je dizajnirao Centro Stile, uz savete od strane Bertonea i instituta I.D.E.A-e. Sve one kojima „benzin teče kroz vene“ je posebno obradovalo izdanje GTA (Gran Turismo Alleggerita) i predstavljeno je na Salonu automobila u Frankfurtu 2001. godine.

GTA zapravo nije razvila Alfa već partner Stola, a pokretao ga je 3,2-litarski benzinac sa 247 konjskih snaga. Zvanične informacije kažu da je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo 6,3 sekundi uz maksimalnu brzinu kretanja limitiranu na 250 km/h.

GTA će kasnije biti dostupan i u karavanskom izdanju, a motor je naravno bio samo jedna od mehaničkih modifikacija. U periodu od 2002. do 2005. godine će biti napravljeno 1.973 limuzine i još 1.678 karavana pre nego što 3,2-litarski motor više nije uspevao da zadovolji zakone iz oblasti emisije štetnih isparenja.

Model 156 se jako malo izmenio tokom svoje istorije. Valter de Silva je napustio firmu u želji da radi za grupu Volkswagen, pa se veliki Đorđeto Đuđaro postarao za jedino osveženje iz 2003. godine. Ovi primerci se nisu mnogo razlikovali od originala sa izuzetkom branika, a Italijani će nastaviti da unapređuju spomenute dizele s indeksom JTD.

Do 2023. godine ste mogli da dobijete dizel i sa 173 konjske snage i maksimalnom brzinom od 225 km/h. Spomenućemo da je ovaj automobil imao i solidnu karijeru u profesionalnom auto-moto sportu. Uspeo je da osvoji italijanske i evropske šampionate u kategorijama turističkih vozila pa se njegovo sportsko izdanje danas vodi kao naslednik imperije započet od stane 155.

Kraj za 156 u limuzinskom izdanju je stigao krajem 2005. godine dok je karavan ostao u ponudi dodatne dve godine. Biće isporučeno 673.435 primerka, što ga je učinilo velikim komercijalnim uspehom, a zameniće ga legendarni model 159.

Možda još bitnije od toga je podatak da je model 156 postao prva Alfa koja je pokazala da može imati svoj identitet, čak i kada je Fiat vlasnik, a visoke prodajne brojke su omogućile brendu dovoljno novca za neke druge modele.

Teško da ćemo ikada videti 156 na listi najboljih Alfi u istoriji, ali tokom jednog kratkog perioda je svakako na svojim leđima nosio celu korporaciju. A svakako zaslužuje veliko poštovanje, ako ni zbog čega drugog, onda zbog takvog pritiska…

Svojevremeno je i naš dragi bivši kolega Đorđe Platiša pisao o ovom modelu. Članak je nazvao „Polemičar“ i za svaku je preporuku.

Zoran Tomasović

(3309)