Privrednik je vodio Tata Grupu – poznatu kao „salt-to-software“ konglomerat od više od 100 kompanija, zapošljavajući oko 660.000 ljudi – više od dve decenije. Godišnji prihodi premašuju 100 milijardi dolara.
Firmu je osnovao Jamsetji Tata, pionir indijskog biznisa, 155-godišnja Tata Grupa obuhvata poslovnu imperiju u rasponu od Jaguar Land Rovera i Tata Steela do avijacije i solana.
Etos kompanije „povezuje kapitalizam u filantropiju, tako što posluje na način koji čini živote drugima boljim“, kaže Piter Kejsi, autor Priče o Tati, autorizovane knjige o grupi.
Tata Sons, holding kompanija grupe, ima „broj kompanija koje uključuju privatne i javne kompanije, ali su u suštini sve u vlasništvu filantropskog trusta“, objašnjava on.
Ratan Tata je rođen 1937. u tradicionalnoj porodici Parsija – visokoobrazovane i prosperitetne zajednice koja vodi svoje poreklo od zoroastrijskih izbeglica u Indiji. Njegovi roditelji su se razveli četrdesetih.
Tata je otišao na koledž u SAD, gde je diplomirao arhitekturu na Univerzitetu Kornel. Tokom sedmogodišnjeg boravka naučio je da vozi automobile i da leti. Imao je mučna iskustva: jednom je izgubio motor dok je leteo helikopterom i dva puta je izgubio motor na svom avionu. „Tako da sam morao da uđem“, rekao je intervjueru. Kasnije je često upravljao poslovnim avionom svoje kompanije.
Vratio se u Indiju 1962. godine kada se njegova baka Lejdi Navajbaj razbolela i pozvala ga. Tada ga je JRD Tata – rođak iz druge grane porodice – zamolio da se pridruži Tata Grupi. „On (JRD Tata) je bio moj najveći mentor… Bio mi je kao otac i brat – i o tome se nije dovoljno govorilo“, rekao je Tata intervjueru.
Ratan Tata je poslat u čeličanu kompanije u Jamshedpuru u istočnoj Indiji gde je proveo nekoliko godina u fabrici pre nego što je postao tehnički pomoćnik menadžera. Početkom sedamdesetih preuzeo je dve firme koje su bile u nevolji, od kojih je jedna proizvodila radio i televizore, a drugu tekstil. Uspeo je da preokrene prvog, i imao je mešane rezultate sa tekstilnom kompanijom.
Godine 1991, JRD Tata, koji je predvodio grupu više od pola veka, imenovao je Ratana Tatu za svog naslednika u odnosu na starije rukovodioce koji pretenduju na tu poziciju. „Ako ste pronašli publikacije iz tog vremena, kritika je bila lična – JRD je kritikovan zbog nepotizma i ja sam označen kao pogrešan izbor“, rekao je kasnije Ratan Tata.
Piter Kejsi piše da je pod vođstvom Ratana Tate „veliki, ali prilično teški indijski proizvođač počeo da se pojavljuje kao globalni brend sa velikim naglaskom na robe široke potrošnje“.
Ali putovanje je bilo mešano.
Tokom njegovog mandata grupa je napravila mnoge smele akvizicije, među kojima je preuzimanje anglo-holandskog proizvođača čelika Corus i brendova automobila sa sedištem u Velikoj Britaniji Jaguar i Land Rover. Neke od tih odluka su se isplatile, dok su druge – uključujući neuspeli „telekom“ poduhvat – koštale kompaniju mnogo novca. Vrhunac je došao 2000. godine, kada je Tata kupila Tetley i postala druga po veličini svetska kompanija za proizvodnju čaja. Dogovor je bio najveće preuzimanje međunarodnog brenda od strane jedne indijske kompanije.
Nekoliko godina kasnije, gostujući novinar jednog britanskog lista pitao je Tatu da li mu se dopada ironija da indijska kompanija kupuje vodeći britanski brend. „Tata je previše oštrouman i previše stidljiv da bi ga uhvatili kako veliča o svojim uspesima poput nekog naboba Istočnoindijske kompanije koji grabi teritorije“, napisao je novinar kasnije.
Tatin pokušaj da napravi siguran, pristupačan automobil pokazao se kao razočaranje. Lansiran je usred velike pompe 2009. godine kao kompakt sa osnovnim modelom koji košta samo 100.000 rupija (1.222 dolara). Ali nakon početnog uspeha i euforije, brend je počeo da gubi u odnosu na druge proizvođače zbog problema sa proizvodnjom i marketingom.
Tata je kasnije rekao da je bila „ogromna greška brendirati Nano kao najjeftiniji automobil na svetu. Ljudi ne žele da budu viđeni kako voze najjeftiniji automobil na svetu!“
Njegova otpornost je takođe testirana tokom terorističkih napada u Mumbaiju 26. novembra 2008. godine. Tatin šator Taj Mahal Palace bio je jedan od dva luksuzna hotela koja su napadnuta, zajedno sa železničkom stanicom, bolnicom, jevrejskim kulturnim centrom i nekim drugim ciljevima u Mumbaju.
Trideset tri od 166 ljudi koji su poginuli u 60-satnoj opsadi nalazili su se u Tadžu. To je uključivalo 11 zaposlenih u hotelu, trećinu ukupnih žrtava hotela. Tata se obavezao da će brinuti o porodicama poginulih ili povređenih zaposlenih, a rodbini ubijenih isplatio plate koje bi zarađivali do kraja života. Takođe je potrošio više od milijardu dolara da obnovi oštećeni hotel u roku od 21 meseca.
Pred kraj svoje karijere, Tata se našao upleten u neugodnu polemiku. U oktobru 2016. vratio se u Tata Sons kao privremeni predsednik na nekoliko meseci nakon što je prethodni aktuelni predsednik, Sajrus Mistri, smenjen, što je izazvalo ogorčenu svađu između menadžmenta (Mistri je poginuo u saobraćajnoj nesreći u septembru 2022). Ulogu je na kraju dobio Natarajan Šandrasekaran, koji je ranije bio izvršni direktor Tata Consultancy Services, najvrednije kompanije u Indiji sa tržišnom kapitalizacijom od 67 milijardi dolara.
Piter Kejsi je opisao Tatu kao „skromnog, uzdržanog i čak stidljivog čoveka“. Pronašao je „državni mir“ prema njemu i „žestoku disciplinu“, koja je uključivala pripremanje rukom pisane liste obaveza svakog dana. On je sebe opisao i kao „malog optimista“.
Tata je takođe bio skroman i promišljen biznismen. Nakon što je policija pozvana da prekine štrajk koji je osakatio rad jedne od fabrika njegove firme u Puni 1989. godine, Tata je rekao novinarima: „Možda smo naše radnike uzimali zdravo za gotovo. Pretpostavljali smo da činimo sve što možemo za njih, kada verovatno nismo bili“.
Godine 2009, Tata je na školskoj večeri govorio o svom snu o svojoj zemlji, „gde svaki Indijac ima jednaku priliku da zablista po zaslugama“.
„U zemlji poput naše“, rekao je, „morate da pokušate da vodite primer, a ne da se razmećete svojim bogatstvom i istaknutošću“.
AutoRepiblika
(449)
