Stigla dugo najavljivana Dacia Bigster
Rumunska marka koja posluje u sastavu grupacije Renault, Dacia je danas svečano predstavila krosover Bigster. On, ne samo što je veći, već je i luksuzniji od sestrinskog SUV-a po imenu Duster. Pride, novajlija dolazi i s friškim hibridnim pogonskim sklopom iz matične grupacije.
Najava Dacije o ulasku u C segment datira još od 2021. godine, što je učinjeno pokazivanjem konceptnog krosovera Bigstera. Dve godine kasnije, kompanija je predstavila novu generaciju SUV-a Dustera, i postalo je jasno da je taj izložbeni automobil nagovestio ne samo C-SUV, već i sledeći Duster, i uopšte novi korporativni stil brenda. Sada je konačno održana premijera serijskog otelotvorenja Dacijinog Bigstera. Dakle, ispostavilo se da ovo nije samo izduženi Duster.
Dakle, predodređeni C-SUV je zadržao i ime i stil koncepta. U poređenju sa aktuelnim Dusterom trećeg naraštaja, Dacia Bigster ima originalne branike i rešetku hladnjaka. Svetla za maglu su zatvorena u masivnijim blokovima, pored toga, dok su pored toga i podignuta naviše. A zadnji krovni stubovi imaju uvećane prozore. Pride, Bigster je, zajedno sa točkovima koji integrišu naplatke od 17 i 18 cola, po prvi put za Daciju, opremljen i felnama od 19 inča.
Novi krosover je, uostalom kao i Duster, izgrađen na platformi koja nosi komercijalni indeks CMF-B. Dužina Dacije Bigster je 4,57 metara, širina je pak 1,81 m, dok je visina na nivou od 1,71 m. Da kažemo i da je razmak između osovina nekih 2,7 m. Poređenja radi, dužina sadašnje generacije manjeg krosovera po imenu Dacia Duster je 4,34 m, dok je njegovo rastojanje između osovina na koti od 2,6 m. Deklarisani klirens Bigstera je 220 milimetara, dok je kod Dustera ovaj pokazatelj varijabilan (od 209 do 217 mm).
Novitet u kabini donosi, uopšteno govoreći ono što već videsmo kod „kratkog“ krosovera. Zanimljivo je da je i Dacia Bigster isključivo petosed. Očigledno je da je kompanija odlučila da ne mami onu klijentelu koja se zagledala u karavan vojničkog imena Jogger. Zapremina prtljažnika novog proizvoda na četiri točka je impozantnih 667 litara po metodi merenja VDA (dok Duster pruža 472 litara). Nasloni zadnjih sedišta su podeljeni u srazmeri 40:20:40.
Dacia Bigster je bogatija od Dustera. Konkretno, več i sam osnovni model integriše digitalnu instrumentacionu tablu s dijagonalom od 7 inča i multimedijalni sistem sa tabletom od 10,1 cola (Duster poseduje ovu blagodet u najvišim nivoima opreme).
Lista opreme Bigstera takođe uključuje klima uređaj ili dvozonsku kontrolu klime, virtuelnu instrument tablu od 10 inča, panoramski krov (takođe prvi za brend), bežično punjenje za pametni telefon, prilagodljivi tempomat, automatsko kočenje u „ne dao ti Bog okolnostima“ i pomoć u težnji da se zadrži pravac kretanja unutar adekvatne saobraćajne trake. Dostupni dodaci uključuju još i držače za svakovrsne gadžete, kutiju (u nju možete, na primer, staviti flašu vode), šator i uklonjivi centralni naslon za ruke u drugom redu, koji se po potrebi pretvara u ranac.
Krosover će Evropljanima biti dostupan u četiri elektrifikovane verzije. Tri od njih su „blagi” hibridi sa šestostepenim manuelnim menjačem. Verzija Bigster TCe 140 poseduje 1,2-litarski turbobenzinski motor, čija je snaga povećana sa 130 na 140 KS, dodatak od 48 volti i trakcionu bateriju kapaciteta od samo 0,8 kWh. Dacia Bigster Eco-G 140 je opremljena 1,2-litarskim turbo motorom koji je u stanju da sagoreva dve vrste goriva (benzin ili propan). Snaga istog 1,2-litarskog turbo motora u jedinoj verziji sa pogonom na sva četiri točka, TCe 130 4k4, nije promenjena, pa tako iznosi 130 „konjića“.
A na vrhu linije ponude noviteta se nalazi „punomasni“ hibrid sa novim konceptom pogonskog sklopa komercijalnog naziva Hybrid 155 (Duster je nema). Ovaj krosover je dobio četvorocilindrični atmosferski blok s indeksom 1.8 (107 „konja“), elektromotor sa 50 „grla“, starter generator i bateriju kapaciteta 1,4 kWh. Ukupna vatrena moć ovog pogonskog sklopa je na nivou od 155 konjskih snaga.
Dacia Bigster će na evropsko tržište ući na proleće sledeće godine. Cene još nisu objavljene, ali će izvesno postati javne u nekom kasnijem momentu. Na primer, u Rumuniji Dacia Duster trenutno košta od 16.990 evra, pa možemo malo osnovanije da nagađamo u pogledu cenovne pozicije novajlije.
Na kraju još možemo da podsetimo da smo pisali o tome kako je predstavljena nova generacija Dustera, ali s logotipom matičnog Renaulta. Ne kažemo ovo tek tako, da ne kažemo bezveze, već da bismo dali temelj hipotezi koja govori o tome da je razborito očekivati i Bigster s grbom francuskog brenda.
AutoRepublika
(11627)
Dobar auto, pravi SUV likom, klirensom i pogonom 4×4! Sve to za pristojne pare – pocetna cena u Nemackoj od 25.000 evra. Nemacki „Auto, Motor und Sport“ dao mu je vise laskavih ocena.
Grandland sličnih dimenzija i sa motorom slične snage(Stelantis 1.2-znaci lošiji) ,krece od 36400.Da ne govorim o TNG-u ..Ovoliki SUV je jeftiniji od Golfa!!!I pohvala za inzinjere sto su povećali medjuosni razmak u odnosu na Duster
.
Kod ovakvog poređenja da bi bio „realan“ moraš uzeti u obzir da porediš Clio platformu na kojoj je dvojac Duster/Bigster i platformu kompakta na kojoj su Grandland i Stellantis klonovi. Stellantis platforma može da kombinuje potpuno električni pogon, hibridni i laki hibridni, te je sigurno kompleksnija, čitaj skuplja. Namjerno neću reći da je bolja, kruća, jača… jer to tek treba da pokaže u praksi. Da budem slikovit to ti je kao da kažeš da dvije kuće istih dimenzija temelja i spratnosti koštaju različito iako znaš da je u temelj skuplje kuće ugrađeno duplo više željezne armature. Razlike postoje, ali je… Pročitaj više »
Ali ima i nešto drugo, na „inferiornijoj“ platformi, kad se rastegne na veću, obično budu prostranija vozila, bez puno „namještaja“, pa tako da to ne mora biti nužno mana
Znamo to ja i ti,naravno ,samo to sto je Stelantis platforma iz viseg segmenta je dovoljno za ogromnu prednost nad Daciom.Za nas koji smo u tome znaci ,ali ja i jesam komentarisao iz ugla običnog kupca …
Ma samo „razmišljamo“ na zadatu temu.
Iskreno mislim da navedene činjenice neće imati nikakvog uticaja na krajnje kupce koji u ovoj klasi obično traže što je više moguće prostora i gepeka, pa onda gledaju ostale karakteristike, ali eto zabavljamo se malo i teoretišemo 🙂
Ma ovo ce imati super prodaju kada se uhoda u Evropi ,i njih kosi inflacija. A sada je Dacia vec poznato ime.
U kojim to karakteristikama Bigster zaostaje iza Grandlanda?
Pa ako mislite da ih poredimo na metar vjerovatno su tu negdje…
„samo to sto je Stelantis platforma iz viseg segmenta je dovoljno za ogromnu prednost nad Daciom“
Kojom logikom objasnjavas ovakav stav?
C segmenta platforma u odnosu na B.Ukratko receno visa klasa,pa je i skuplja u proizvodnji .Da je Grandland na 208,Corsa sasiji bio bi jeftiniji .
Sta je to sto cini razliku u ceni izmedju te dve platforme?
„Da budem slikovit to ti je kao da kažeš da dvije kuće istih dimenzija temelja i spratnosti koštaju različito iako znaš da je u temelj skuplje kuće ugrađeno duplo više željezne armature.“ Cemu sluzi ovakvo poredjenje Bigstera i Grandlanda? Ceni se ono sto auto pruza i cena koliko kosta. Koliko je platforma Grandlanda stvarno multifunkcionalna? Da li stvarno mislis da u sasiju Grandlanda u svakom trenutku moze da se ugradi baterija? To bi znacilo da je njegova sasija za pogon bez baterije samo nepotrebno teska – da li je to prednost? Realnost je sledeca: za mesovitu upotrebu gorivni-elektricni pogon sasija… Pročitaj više »
Pitate me zašto Matija u Njemačkoj vozi VW T-Cross kada može da vozi jeftinijeg i većeg Dustera? Poređenje je na mjestu i to je moje viđenje ove situacije. Nisam imao nikakvu namjeru da važem na vagi Bigstera i Grandlanda i to je bitno za čitavu priču. Moj stav je da se ne mogu porediti dvije cipele samo zato što su broj 46 pa da se kaže da je jedna neopravdano skuplja od druge, a da u poređenju ne uzmemo u obzir materijal od kojih su napravljene. Kolegi Zoca skrenuo sam pažnju da prvobitna, sirova razlika u cijeni možda i nije… Pročitaj više »
A šta je inače u toj platformi pa da bude skuplja ili jeftinija? Debljina lima, njegova čvrstoća, ili?
Pa ne košta to 10000 EUR…
Dakle košta njihova marža u svemu tome.
E sad, mogu da priznam da je i Grandland „bolji“ međutim, ponekad ja nemam potrebu za tim što je bolji (ležanje u krivini, neka čvrstoća ili snaga motora) i moje potrebe zadovoljene budu i sa značajno nižim performansama, tako da je u tedu uštedito 10.000 EUR…
Međutim, te stavke se ja i bojim, da neće biti dovoljno jeftino kao do bi očekivao kada na haubi piše DC
Pa platforma nije samo goli metal, mada na finalnu cijenu itekako utiče i kvalitet, odnosno sastav i debljina materijala od kojih je taj dio vozila napravljen. Savremeni automobil se sastoji od onog što vidiš spolja i iznutra što je obično specifično kod klonova (limarija, plastike, oplate, presvlake…) i od onoga što ne vidi i što se podrazumijeva kao platforma. Dakle platforma su i metalna „konstrukcija“ vozila, ali i kablaža, vješanje, motori, mjenjači, tehnologija, elektronika, baterije, akumulatori, pa i točkovi, pneumatici, praktično svi veliki i mali dijelovi koji se „dijele“ između klonova i tako smanjuju cijenu njihove proizvodnje. Njih proizvode isti… Pročitaj više »
„Dakle platforma su i metalna „konstrukcija“ vozila, ali i kablaža, vješanje, motori, mjenjači, tehnologija, elektronika, baterije, akumulatori, pa i točkovi, pneumatici, praktično svi veliki i mali dijelovi koji se „dijele“ između klonova i tako smanjuju cijenu njihove proizvodnje.“
Da li mislis da su kablovi u Dusteru jeftiniji? 🙂
Radio sam u Porscheu i znam da svaki Porsche sadrzi gomilu delova od VWa.
Ja navedoh sve i svašta, a Vi se uhvatište za kablove 🙂 Kablovi su jeftiniji na količinu. Ako nemate količinu kao Porsche onda morate „skuplje“ da ih naplatite i tako rasporedite trošak inače ste propali. Tačnije ako imate imidž Porschea sigurno ćete kablove Volkswagene puno skuplje da naplatite… Poznanik je u jednoj fazi života radio kao menadžer koji je u Kini kupovao robu za velike prodajne lance i tada mi je naveo jedan primjer. Produžni kabl o jednog metra, kojeg je firma za koju je tada radio prodavala za 5,5 Eura njega je u Kini na količinu od 100.000 komada… Pročitaj više »
Pa nije ti dobro sjećanje, ili ti prst na tastaturi zaigrao 😜
Ispada da bi skuplje platio ako bi više naručio 🤣
E jeste dodaj jednu nulu 0,025 🙂 ako može da pitamo Zvezdana da je ubaci preko veze da se ne blamiram s „matematikom“…
Ah, pa nije AR ( a ni Zvezdan ) takav da „iza kulisa“ menja prikazano stanje 😊
Pošteno 🙂 taknuto, maknuto.
Nemam volje da ulazim u tako siroku diskusiju o svakom detalju, izabrao sam kablove jer mi je to bilo najsmesnije! 🙂
Nisam se upustao u detaljne analize ali predpostavljam da Grandland ima nesto vise luksuzne opreme a opterecen je vecom marzom. To je deo poslovne strategije proizvodjaca – prikazuje se kao „luksuzniji“ da bi vise naplatio. Sto se tehnike tice, niko nije lud da eksperimentise sa cvrstocom i crash testom!
Ja sam uzeo da uporedim Grandlanda i Daciu jer je skoro objavljena cena za Opela😀 tj .rebrendiranog Pezoa u Nemačkoj ,a i zbog sličnih dimenzija…A samim tim sto se Dacia pravi u Rumuniji ,a Opel u Ajzenahu znas koliko utice na cenu .Troškove razvoja i Opela i Dacie da svedemo na razvoj dizajna,sva mehanika je postojeca kako kod Stelantisa tako i Renoa.
„zašto Matija u Njemačkoj vozi VW T-Cross“ – vrlo jednostavno, trazio sam manji auto a ipak dovoljno prostran za duza putovanja. Duster mi je suvise veliki za moje potrebe. U vreme kada sam kupovao auto pojavio se T-Cross. Dobro sa pogledao i njega i zakljucio da je samo 10 cm kraci od Roca a Roc mi se bas dopao! Tako je pala odluka – T-Roc.
Koliko znam cena mu je slicna Golfovoj, dakle ako moze objasnjenje zasto je T-Roc u vasem slucaju odne prevagu nad Golfom? Sto se tice putovanja tu je Golf apsolutni pobednik, jedino sto ima manji klirens za „ofroad“?
Dugo sam se vrteo oko Golfa, bila je to generacija 7, verovatno najlepsa u istoriji Golfa. Cena je bila povoljnija jer je bio model na izmaku. Za T-Roca sam se opredelio jer je 10 cm visi, sediste takodje. U mojim godinama je udobnost ulaska-izlaska iz vozila sve vazniji faktor. 🙂
T-Roc nema veci klirens od Golfa, tu su na oko 150 mm. U dokumentima se T-Roc vodi kao „limuzina“ a ne SUV. Novinari su krivi za ovo prekrstavanje.
Sto se voznje tice, Golf i T-Roc su potpuno jednaki, veoma sam zadovoljan sa stabilnoscu, jedino je ogibljenje tipicno svapski tvrdo.
Ali Duster je jeftiniji i time je „bolji“ po Vašoj teoriji poređenja Bigstera i Grandlanda.
Naime, interesantno mi je kako ste za sebe birali skuplji automobil s manje centimetara, a niste uzeli u obzir da u Dusteru dobijate „više za manje para“ kao što je to slučaj u poređenju BIgstera i skupljeg Grandlanda.
Nemojte mi zamjeriti na ovoliko pitanje i teorija baš me zabavlja ova naša prepiska 🙂 u kojoj imamo drugačija mjerila vrijednosti. Sve nas navodi ka zaključku da je to sasvim normalno 🙂 i poželjno kada imamo viška slobodnog vremena.
Jos jednom – nisam zeleo veci auto. Da sam mogao da nadjem manji sa slicnim komforom uzeo bih njega. Kada se pojavio Jeep Avenger pomislio sam da bih mogao da menjam T-Roca za Avengera. Razlog: manji a lepsi! Medjutim, brzo sam odustao od ove ideje – u Avengeru se nisam osecao prijatno a prostor na zadnjim sedistima je katastrofa.
‘Naime, interesantno mi je kako ste za sebe birali skuplji automobil s manje centimetara, a niste uzeli u obzir da u Dusteru dobijate „više za manje para“ kao što je to slučaj u poređenju BIgstera i skupljeg Grandlanda.’ Ovo je razlika izmedju sagledavanja kupovine iz tacke nekog ko zivi na Balkanu i nekog sa zapada. Odmah da se ogradim da se radi o generalizaciji ali u zapadom svetu se odavno (najcesce) ne razmislja na gore navedeni nacin vec kupac kaze: imam X hiljada evra za auto a treba mi auto oko 4,2-4,3m duzine: kupicu luksuzniji i bolje opremeljen auto iz… Pročitaj više »
Ma te mentalitetne teze neću da razmatram, nebitne su za automobilizam, kao i politika. Ima stranica gdje se o tome diskutuje i ne posjećujem ih uopšte… Pitao sam konkretnog čovjeka za konkretan razlog, jer su T-Roc i Duster u 10 centimetara razlike u dužinu, a razlika u cijeni je poprilična… Čovjek je odgovorio i idemo dalje i stvarno nema potrebe da seciramo mozak i karakter Srbina i evropskog građanina, jer mi je muka od politizacije i regionalizacije svake teme pa i automobilske. Ako me razumijete prihvatićete ovaj stav kao dobronamjeran, ja sam Balkanac, ponosan sam na to i ne težim… Pročitaj više »
Da, ali, kada se na onaj način upotrebi reč „Balkanac“, meni ipak deluje zaista malo neprimereno, kao da pričaš o „ljudima plave krvi“ i onima koji to nisu … I da su „Balkanci“ takva „vrsta“ koja nije u stanju da mentalno dobaci do načina razmišljanja onih „iznad“.
Nemam negativnih konotacija prema nikome, tako da tu sve počinje i završava.
Koliko cena platforme utice na tehnicke performanse?
Duster i Bigster su automobili sa optimalnih tehnickim karakteristikama i za pristojne pare. To je sve.
Pitanje Vam glasi ovako koliko plata igrača utiče na njegove igre? Odgovor je relativan. Nije bitno koliko ćete para uložiti u razvoje neke platforme ako ona nije dobra. Evo da Vam uzvratim s pitanjem, pošto mi samo postavljate pitanja 🙂 S čim poredite Duster i Bigster kada smatrate da su njihove tehničke karakteristike dostupne za pristojne pare? Npr. u Srbiji imate kineskih SUV automobila u istoj klasi s puno bogatijom opremom, većim i jačim motorima i koji su pri tome jeftiniji od Dustera i Bigstera. Kako je to moguće i da li to možda znači da su Duster i Bigster… Pročitaj više »
„Npr. u Srbiji imate kineskih SUV automobila u istoj klasi s puno bogatijom opremom, većim i jačim motorima i koji su pri tome jeftiniji od Dustera i Bigstera.“ Ovo je vrlo interesantna informacija! Nemam pregled srpskog trzista a Kinezi u Nemackoj uopste nisu jeftini. Ono sto me privlaci kod Dustera i Bigstera jeste da su pravljeni za losije puteve, ne za teren. Ovde ih obavezno testiraju na sumskim putevima i livadama i pokazalo se da uspesno prolaze! Dalje, dopada mi se njihov „terenski“ dizajn, kockast, sa naglasenim blatobranima, itd. itd. Moj stav je: ako je SUV onda mora da sidje… Pročitaj više »
Prve dvije generacije Dustera su bile peri, deri s konkretnim motorima i 4×4 pogonom, posebno s dizel motorom. Ovo sada je šminkerska verzija, koja ima samo jednu benzinsku, trocilindarsku pogonsku kombinaciju u kojoj možete da uzmete 4×4 i koja sigurno neće biti zanimljiva evropskim šumarima kao što su bile prethodne dvije. Da moram u šumu i treba mi 4×4 sada bih radije birao nešto od Suzukija, jer je provjereno i uglavnom jeftinije… Bez namjere da reklamiram bilo koga, ali sa željom da Vam približim ovdašnje prilike prilažem ovaj link. https://www.cheryauto.rs/cenovnik Po meni ovaj kineski brend je samo jedan primjer u… Pročitaj više »
Matija, kako sam ja razumeo tekst, od ukupno 4 varijante, 3 će biti sa pogonom na dva točka ( klasičan hibrid, TNG i 1,2 TCE ), a samo jedna će biti dostupna i kao 4WD ( 1,2 TCE ). Sad, da li je baš primereno za „đip“ od skoro 4,6 metara da ima 2WD pogon ( i zašto onda uopšte „đip“ ), drugo je pitanje. A ista je strategija primenjena i kod za broj manjeg Dustera, koji kao hibrid na bazi 1,6 motora ( i sa pogonom na 2 točka ), u Srbiji košta barem 30.000, a uobičajeno se nudi… Pročitaj više »
Stari 5008(Jos veci) nije nudio nijednu verziju sa kardanom a prodavao se jako dobro.
Ali se nudio i sa 2.0 HDI 😜
Pa? SUV vozila se po pravilu koncipiraju za voznju po putu a ne po terenu. U odnosu na limuzine malo su podignuti i to je sve.
Tačno je to što kažeš, ali, kada se setim ( pa i ovde ) testa za Chery Tiggo, mnogi u komentarima rekoše kako to vozilo navodno nema smisla jer je 2WD. I da to ne ide u „đip“ klasi.
I ja ne razumem šta je komparativna prednost Bigstera ( i Dustera ) u 2WD varijanti ( a kod oba modela, to su im po tri pogonske 2WD varijante ), u odnosu na Daciu Jogger ( koja ima klirens od nešto malo preko 20 cm ) ?
2 WD manje troši.😃.Bez sale davno pitah prijatelja :Sto bre otkaci kardan sa Passat-a sincro?(A tada je SUV vozila bilo mnogo manje).Eeee on ce,znas koliko sada manje troši.
Razlika u potrošnji goriva izmedju 2WD i 4WD varijante ne mora uopšte biti značajna. Samo kao primer – kod BMW-a 520d veću razliku potrošnje ti stvara ako uzmeš neke ( predvidjene – odobrene ) točkove veće colaže ( i širih guma ) od onih baznih, nego ako umesto 2WD uzmeš 4WD varijantu ( tj. xDrive ). Tako i slučaju kupca Dačije – ako on ima imperativ niske potrošnje, gde će mu na potrošnju mnogo više negativno uticati čeona površina i Cw koju imaju Duster ili Bigster, nego što će da se sa druge strane usreći uštedom što je uzeo „đip“… Pročitaj više »
Jasno je to meni u ova vremena razvijene elektronike,ali to je razmišljanje nekog kupca zaostalog u prošlim,analognim, vremenima..koji nema pojma da se kardansko vratilo pravi i od karbonskih vlakana pa ne dize tezinu.Pa sve vise i vise ramova bicikala.se pravi od karbona..Znas koliko ljudi je mislilo da Opel truli ,posle 10 godina rešavanja problema korozivne zastite….
Kada sam imao Ladu Nivu, mene ljudi žalili ( kako mogu to da vozim, kada toliko troši ), au cilju „veće energetske efikasnosti“ su mi neki segerisali da skinem zadnje kardansko vratilo ( koje „izlazi“ iz reduktora ), a da istovremeno na reduktoru samo „uključim blokadu“. Razmišljah: „Pa, dragi ljudi, da li ste normalni? Što sam uzimao Nivu ako ću da ga zbog ( pokušaja) štednje goriva da je „preradim“ ( tako diletantski ) na FWD?“ E, tako ja mislim isto i za Dustera FWD i Bigstera FWD? Hoćeš „da štediš gorivo“, pa kupuješ „đipa“ sa 2WD ? Koji će… Pročitaj više »
Pa bas tako,to je u domenu psihologije..Ako je ovaj sa Passatom to uradio i da shvatim,ali sa Nivom ne ide nikako.A danas prosecan gradjanin vozi SUV zbog nekih iracionalnih razloga …Pametnije bi bilo vecini da kupi kombi..😄.4×4 pogon je pokazao svoje u reliju jos pre vise od 40 godina i bez terena i terenske voznje .
Ni Duster ni Bigster nisu pravi terenci, vec SUV. Za prave terence potrebno je mnogo vise tehnike.
Biće interesantno vidjeti kako će Cliova platforma, koja je ispod Bigstera u praksi da reaguje na ovo izduživanje.
Riječ je o platformi gradskog automobila od četiri metra, koja je sada razvučena na 4,5 metara.
Tu obično „pati“ udobnost na zadnjoj klupi, a s njom i karoserijska krutost, pa i stabilnost vozila…
Postignuta cijena je dijelom i rezultat činjenice da većina konkurenata u klasi 4,5 metara ispod sebe ima „skuplje“ platforme razvijene za kompaktne automobile, dok Duster i Bigster koriste platformu manjeg gradskog vozila…
Ali su mu produžili i međuosobinsko rastojanje, pa bar jedan segment ne bi trebao da pati (od ta tri nabrojana). E sad ti si rekao udobnost a ja mislio na komfor, može tu da bude i sličnih i različitih zaključaka
Ako si vozio produženu Nivu onda ti je jasno šta znači produženje bez adekvatnog ukrućivanja.
S produženjem sigurno neće patiti raspoloživi prostor i naravno prtljažnik.
Nažalost kod Joggera su napravili veliku grešku jer iako su rastegli automobil nisu pomakli zadnju klupu dovoljno nazad da se izduživanje osjeti i u prostoru za noge putnika u drugom redu. Najbolje rješenje bi bila klizna klupa, ali šta bi onda Renault nudio kao adut više u odnosu na Daciu.
Niva nije pravilo vec izuzetak koji potvrdjuje pravilo. Izduzena sasija mora dodatno da se ojaca.
Jeste li se vozili u produženoj Ladi Nivi, ako niste nemojte propustiti to iskustvo uvijanja lima u pokretu 🙂
Ne, nisam se vozio u takvoj Nivi ali verujem na rec!
Ocigledno je konstruktor radio po politickoj komandi a koliko politicari znaju o vozilima – vidimo u EU.
Pa i na golfovoj platformi se izradjuju passat, superb, pa i veliki kineski i americki krosoveri Atlas i Teramont (sad koji je ciji ne mogu da se setim, nevazno za kontekst), pa nije bilo problema
Šta mislite kad kažete problem?
Ne preteruj. Sve ima svoje granice.
Nisam mogao da verujem dok ne izguglah. Za ovoliki SUV koriste platformu od Clia. Sve ce uzeti naj jeftinije. Ko jos gleda platformu, svi zinu u povoljnu cenu…
Produzena sasija se uvek dodatno ojacava.
Zasto kod produzene sasije „pati“ udobnost na zadnjim sedistima?
Ovako nesto nikada nisam cuo!
Problem je što se to ne radi uvijek kako kažete, već bi trebalo. Međutim ojačanje povećava troškove, a to je nepoželjno ako ste brend s imidžom „jeftini“ pa morate tražiti kompromise gdje god možete… Udobnost pati najčešće jer zbog zadržavanja što niže cijene proizvođač nastoji da zadrži što je više moguće komponenti vješanja od manjeg i jeftinijeg automobila na čijoj platformi je i razvijen ovaj veći. Pri tome očekuje da će udobnost biti na nivou klase do koje je razvučen veći i gdje konkuriše automobilima, koji su namjenski pravljeni za tu klasu i koji su zbog toga na prvi pogled… Pročitaj više »
Vec je platforma ispitana na Arkani ili kod nas Megan Konkvestu .Skroz ista duzina kao Bigster Rastojanje izmedju osovina razlika 10 mm .U startu su predvideli da se moze razvući do tog maksimuma.
Pa budimo realni Arkana je komercijalno neuspiješan model, koji nakon jedne generacije završava karijeru u Evropi u klasi u kojoj praktično nema neuspiješnog modela. Pitam se zašto? Španci su ovdje napravili odlično video poređenje šta je suštinska, dinamička razlika između na silu razvučene platforme i odgovarajuće platforme za neko vozilo ovog formata. Znači Arkana ima Clio platformu, a Kadjar platformu kompaktnog vozila poput Meganea i sličnih… razlike u ponašanju ovih vozila u dinamički zahtjevnom testu su više nego očigledne kao i činjenica da Kadjar efikasnije obavlja svoje zadatke… https://www.youtube.com/watch?v=TQ_9nIdP5hs Ostajem pri stavu da Clio platforma ima ozbiljne limite kod ovako… Pročitaj više »
‘Renault–Nissan CMF (Common Module Family) ima za cilj smanjenje troškova proizvodnje i takmičenje sa sličnim prethodnim konceptima kao npr MQB platforma Volkswagen grupe. Sastoji se od pet grupa zamenljivih, kompatibilnih modula: motorni prostor, kokpit, prednji podvoz, zadnji donji deo i električni/elektronski modul. Prema kompanijama uključenim u razvoj, CMF nije konvencionalna platforma, već proizvodni sistem koji se može primeniti na različita vozila. Stvarne platforme su napravljene kombinovanjem ograničenog skupa zajedničkih modula: jedan modul se može koristiti za različite platforme, pokrivajući različite klase vozila, i na taj način omogućavajući veću standardizaciju komponenti između Nissana, Renaulta i Mitsubishija. Alijansa Renault–Nissan najavila je različite… Pročitaj više »
‘MQB platforma Volkswagen Grupe je strategija kompanije za zajedničku modularnu konstrukciju svojih automobila sa poprečnim, prednjim motorom i pogonom na prednjim točkovima (opcioni pogon na sva četiri točka). Prvi put je predstavljen u Golf Mk7 krajem 2012. Volkswagen je potrošio oko 8 milijardi dolara na razvoj ove nove platforme. Platforma podržava širok spektar automobila od supermini klase do SUV-ova i omogućava Volkswagen-u da sastavi bilo koji od svojih automobila zasnovanih na ovoj platformi u svim svojim fabrikama spremnim za MQB. MQB nije platforma kao takva, već, pre, sistem za uvođenje racionalnosti u različite platforme koje imaju poprečne motore, bez obzira… Pročitaj više »
„prilagodljivi tempomat“ ? Pošto se uz pojam Dačije i njenog tempomata po prvi put koristi i i odrednica „prilagodljiv“, šta se kod Dačije po tom podrazumeva? Da li je to ono što, recimo Hyundai opisuje kao „Održavanje i korigovanje zadate brzine u zavisnosti od topografije puta uz pomoć GPS-a i čitača znakova ograničenja brzine“. Ili je neko pod „prilgodljiv tempomat“ mislilo čak i na „radarski tempomat“ ? Jer neki ta dva pojma maltene koriste kao sinonime, a neki ne. Ako bi to „prilagodljiv“ podrazumevalo ovo drugo ( „radarski“ ), ja bih pohvalio to što je to napokon uvedeno kod Dačije… Pročitaj više »
Adaptivan = prilagodljiv… Prevod.. Jbg
Kada je tempomat istovremeno i „prilagodljiv“ i „adaptivan“, proizvodjači ne propuštaju da u cilju promocije to tako bogato i navedu ( „prilagodljivi adaptivni tempomat“ ). Tako „zbirno“ to pišu u cenovnicima u spisku opreme.
Adaptive cruise control… Nigde nisam naišao na drugačiji termin. Nekada ga prevedem kao adaptivni a nekada kao prilagodljiv tempomat. Nisu svi isti, neki nude i fju Stop and Go, neki ne… ali svi su „adaptive cruise control“. Kakav je na Daciji Bigsteru, jbm li ga, ne znam ni rumunski a ni francuski
Ako je izvorno pisalo „Adaptive cruise control“, nema dileme da je to radarski tempomat.
Ja kažem samo kako uvoznici u Srbiji ( u opisima opeme u cenovnicima ) koriste reči „prilagodljivi tempomat“ – da označe tempomat koji „prati“ ograničenja brzine ( i prilagodjava brzinu kretanja tome ).
Bigster može da se kreće samostalno u okvirima kolovozne trake i da „prati“ okolinu, odnosno vozilo ispred i da shodno njegovom ritmu smanjuje zadatu brzinu kočenjem, odnosno da ubrzava vozilo kad se traka oslobodi ili kad vozač Bigstera promijeni traku…
Hvala Ti, Ti si prvi ovde objasnio ( uočio sam ).
😊
Samo sam „prepričao“ ono što je uvoznik napisao 🙂 ima i zgodna animacija rada samog sistema u donjem segmentu stranice…
https://www.dacia.rs/cars/bigster-db3l1-ph1-en/pregled.html
Pogledao sam šta piše na sajtu uvoznika za Dačiju, na sekciji o Bigsteru, pod „Napredni sistemi pomoći vozaču“ i tamo je zaista napisano koji sistemi asistencije čine standardnu opremu. Ali, na tom spisku nema i adaptivnog tempomata.
E pa animacija koja je desno uz taj tekst „objašnjava“ adaptivni tempomat, a kad sabereš sve ostale tehnologije koje ima nekako se nameće zaključak da je sposoban za taj određeni vid „samostalnosti“ u vožnji…
Nije sporno šta je na animaciji, samo kažem šta je napisano kao „standardna oprema“ Bigstera.
E nisam razumio da na to ciljaš 🙂 moja greška.
Sačekaćemo dok ga provozaš po Avali, samo navali 😀
Ako nekome nije jasno zašto 4×4 pogon ima za 10 konja manju snagu od 4×2 braće, to je zato što je 4×4 pogon nešto teži i nema smisla opterećivati auto sa još 10 konja 😜🤣😂
„Zapremina prtljažnika novog proizvoda na četiri točka je impozantnih 667 litara po metodi merenja VDA (dok Duster pruža 472 litara)“
Koliko je zapremina u HEV, TNG i 4WD varijanti ?
Pa negdje piše da je ista kod svih
Pa, ni kod Dustera nije ista zapremina.
TNG, HEV i 4WD verzije ( kao i 2 WD sa opcionim rezervnim točkom ) su značajno hendikepirane po pitanju zapremine ( za Dustera se negde može pročitati da je reč o razlici od oko 70 litara ).
Onu jedinu zapreminu koju pominje promo materijal, ima samo 2WD verzija ( ako je bez rezervnog točka ).
Revija SAT Plus se nedavno u sklopu jednog testa bavila i pitanjen cene redovnog održavanja Dacia hibrida. Obratite pažnju na slici ispod ( dole desno ) na cenu drugog redovnog godišnjeg servisa ( 56.170 dinara ).
Pa ljudi moji sistem ne radi u korist kupca, već prodavca, i u interesu mu je da sve što si „uštedeo“ na gorivu, uzme na servisu.
Nije džabe onaj lik iz bosne DIY…koji je kupio KIa Ceed i odmah odbacio garanciju, jer je izračunao da mu na redovnom servisiranju za zamenu ulja i filtera uzimaju gomilu para.
Tako je…
Kupac je uvijek u pravu 😂🤣
„Kvalitet za novac“ Dacia