Zanimljivost dana: Velika brzina iz Švajcarske

Kada pomislimo na proizvodnju u Švajcarskoj, većini nas verovatno prvo na pamet padnu satovi ili možda vojni noževi, ili čokolade recimo, ali tokom kratkog perioda, iz ove države su stizali i fantastični superautomobili. Možda Monteverdi nije bio poznat kao što je Ferrari ili Porsche, ali je svakako imao svoje velikane koji su kombinovali evropske šasije i američku mehaniku.

A sve je i ovaj put započelo jednom od mnogobrojnih svađa sa velikim Encom Ferarijem…

Piter Monteverdi je rođen 1934. godine kao sin veoma uspešnog vlasnika izložbeno-prodajnog salona polovnjaka. Kada je imao samo sedamnaest godina, Piter je napravio svoj prvi automobil na bazi slupanog Fiata, a 1957. godine dobija ugovor da postane zvanični uvoznik Ferrarija za tržište Švajcarske. Kasnije će dodati još nekoliko prestižnih brendova kao što su Rolls-Royce i Bentley i budućnost se definitivno činila svetlom.

Ali 1963. godine dolazi do nesporazuma koji će mladom Piteru promeniti karijeru. Naime, Ferrari se nalazio u teškoj finansijskoj situaciji i zatražio je unapred uplatu za sto primeraka Ferrarija, što je Piter odbio da isplati. Došlo je do svađe posle koje je Švajcarac izgubio pravo da prodaje slavne italijanske automobile, pa je odlučio da napravi sopstveni četvorotočkaš koji će nadmašiti Ferrari u svim aspektima brzine.

Monteverdi će da proslavi model Hai 450SS, dizajniran od strane čuvene italijanske kuće Carrozzeria Fissore, a pokretao ga je čuveni Chryslerov benzinac Hemi radne zapremine 426 kubnih inča (7,0 litara) sa 450 konjskih snaga. Više o njemu možete da pročitate ovde.

Ali pre nego što je Hai 450SS nastao, Monteverdi je imao jedan drugi model i zvao se High Speed (Velika brzina). Njegov razvoj je započeo spomenute 1963. godine kada je stopirana saradnja sa Ferrarijem, a proces će da traje četiri godine. Monteverdi nije imao sopstvenu mehaniku pa se uputio u Sjedinjene Američke Države i potražio pomoć.

A najbolje, to jest najmoćnije motore u navedenom periodu je imala korporacija Chrysler, što se može posebno reći za one s nadimkom „big block“, kao što su Hemi i Super Commando. Evropski automobili sa američkom mehanikom nisu bili strani u svoje vreme, pošto su takvu strategiju pratile firme kao što su Jensen, DeTomaso, Facel i mnoge druge.

Amerikanci su odlučili da isporuče seriju spomenutog Super Commanda radne zapremine 440 kubnih inča (7,2 litra) sa 375 konjskih snaga i maksimalnih 650 Nm obrtnog momenta. Švajcarci su od Chryslera dobili i dva menjača i to petostepeni manuelni i trostepeni automatski.

Za dizajn se postarala čuvena italijanska kuća Frua, a kupe sa dva sedišta je debitovao na Salonu automobila u Frankfurtu 1967. godine. Publika je uglavnom bila oduševljena i hvalila je stil, luksuzni dizajn i izuzetno ponašanje u krivinama. Mnogi su na prvi pogled mislili da je reč o nekom četvorotočkašu iz Velike Britanije. Monteverdi je odlučio da ponudi i proizvode iz serijske proizvodnje, a takođe je napravljen i nešto duži prototip sa zadnjim sedištima.

Švajcarci su želeli da poboljšaju prodajne rezultate, ali Frua nije imala uslova za tako nešto. Štaviše, Italijani su uglavnom ručno pravili automobile po specijalnim narudžbinama, pa će saradnja trajati svega godinu dana. U tom periodu je napravljeno deset dvoseda i još jedan prototip sa četiri sedišta.

Monteverdi tada pronalazi novog partnera i to firmu Carrozzeria Fissore i odlučuje da se fokusira na praktičniji model sa četvoro sedišta. U velikoj meri je podsećao na dvoseda, a postaće najpopularnija konfiguracija u ponudi High Speeda pošto će fabriku napustiti 66 jedinica u periodu od 1969. do 1976. godine. Kasnije ćemo takođe videti i kabriolet, kao i veoma retku limuzinu za koju se odlučilo tek 28 kupaca.

I koliko je onda High Speed bio zaista brz? Pa i ne baš toliko koliko bismo smatrali na prvi pogled.

Primera radi, nemački magazin Auto Motor und Sport je imao prilike da testira kupe sa četvoro sedišta i uspeo je da zabeleži ubrzanje od nule do 100 km/h za oko osam sekundi uz maksimalnu brzinu kretanja od 229 km/h. To je bilo u samom rangu s Jensenom Interceptorom, ali inferiornije od postignuća modela s oznakom Aston Martin V8 i Maserati Indy.

Definitivan kraj za High Speed je stigao posle 1976. godine, a ni sam Monteverdi nije opstao nešto duže. Kompanija je zatim predstavila modele kao što su Sierra (na bazi Dodgea Aspena), Safari (na bazi Internationala Harvester Scouta) i Tiara (na bazi Mercedesa W126), a otići će u stećaj posle 1982. godine. Iako su postojali neki pokušaji da se firma oživi početkom devedesetih godina prošlog veka, planovi nisu doneli rezultate i Monteverdi je otišao u istoriju.

High Speed danas nije poželjan kao spomenuti Hai 450SS, ali svakako ima svoje verne kupce. To se posebno odnosi na primerke napravljene pre 1971. godine kada je snaga američkih motora još uvek bila velika, pa jedan od retkih modela švajcarske automobilske industrije svakako zaslužuje svoje mesto u istoriji.

Zoran Tomasović

(983)