Zanimljivost dana: Zamalo najbrži svetski automobil

Postoji ona tvrdnja koja kaže da, ako je kompanija u teškoj finansijskoj krizi, onda je potrebno napraviti nešto toliko dramatično da vas ceo svet primeti. Možda takav plan neće uvek dati dobre rezultate (štaviše, u većini slučajeva će samo ubrzati odlazak u stečaj), ali nekada zna i da upali.

To je najbolje znao Aston Martin i pokušao je da obori svetski rekord po brzini serijskih četvorotočkaša krajem sedamdesetih godina prošlog veka kada je predstavio model Bulldog. Nije uspeo u toj nameri, ali i pored toga je verovatno sačuvao ovaj slavni britanski brend.

Aston Martin je ovih dana poznat po učešćima u šampionatima profesionalnog auto-moto sporta kao što su Formula 1 i FIA World Endurance, a vratiće se i na trku 24 sata Lemana 2025. godine. Biće to prvi ozbiljniji pokušaj britanskog tima da slavi na najzahtevnijoj svetskog trci gde je poslednji put izašao kao pobednik još 1959. godine. Brend takođe nudi neke od najboljih svetskih modela u kategoriji 2+2 grand turismo kao i egzotični superautomobil Valkyrie.

Znajući sve to, nije teško zaključiti da je Astonu Martinu trkanje u krvi. Ali ako se vratimo oko 50 godina unazad, videćemo da se firma nalazila u velikim dugovima i teškoj krizi uzrokovanom nestašicom nafte.

Potražnja za velikim potrošačima goriva, koje je Aston Martin uglavnom proizvodio, je pala na najniži nivo, a firma odlučuje da baci sve karte na revolucionarnu limuzinu pod imenom Lagonda Series 2. Daleko od toga da je to bio prvi Aston Martin sa četvoro vrata, ali je doneo toliko dramatičan stil sa kockastim linijama da je skrenuo pažnju na celokupni brend.

Takva posebnost nije bila rezervisana samo za Lagonu već se rodila i ideja da bi britanski gigant mogao da pokuša da obori rekord po brzini serijskih četvorotočkaša. Dobio je ime Bulldog po istoimenoj vrsti psa (takođe jedan od simbola Velike Britanije).

Istorijske knjige kažu da je na ideju došao tadašnji lider firme Alan Kurtis, a zadatak je dopao ruku Vilijama Taunsa. Upravo je Tauns bio najzaslužniji za spomenutu Lagondu, pa je malo reći da je novi posao biti sasvim drugačiji.

Kada znamo da je takozvani stil „wedge“ bio najpopularniji na egzotičnim modelima tokom sedamdesetih godina (setite se samo Lamborghinija Countacha), nije ni čudo što je Bulldog izgledao baš ovak, Tauns je iskoristio takve linije u razvoju Bulldoga. Trebalo je da prođu dve godine pre nego što je prvi koncept bio kompletiran. Ne možemo reći da je doneo neku dizajnersku revoluciju jer je, kao što smo rekli, ličio na većinu superautomobila iz svog perioda, ali je svaki deo imao svoju svrhu.

Bulldog je pre svega bio veoma aerodinamičan sa otporom vazduha od samo 0,34. Njegova visina je iznosila tek 1,2 metra uz dužinu od 4,9 metara i širinu od 1,8 metara. Mogao se pohvaliti povećim vratima u stilu galebovih krila („Gullwing“) i to pokretanih pritiskom na dugme, kao i s pet farova postavljenih na sredini haube.

Najveća pažnja je posvećena mehanici, a za bazu je izabran 5,3-litarski benzinac sa osam cilindara postavljen u sredini kao i petostepeni manuelni menjač. Odmah je postalo jasno da 300 konjskih snaga, koliko je spomenuti motor razvijao, neće biti dovoljno, pa su inženjeri dodali turbo punjač marke Garrett. Razvijao je 700 „konja“ tokom testova, ali je snaga ipak kasnije limitirana na 650 „grla“ da bi se zadržala kolika-tolika pouzdanost. Ovaj turbobenzinac svakako nije bio prvi, ali je u svoje vreme bio jedan od retkih koji je funkcionisao bez greške.

Premijera je zakazana za mart 1980. godine  i u roku od nekoliko dana se našao na naslovnim stranicama svih automobilskih medija. Inženjeri su imali oko tri meseca da ga testiraju i unapređuju, a najveća zabeležena brzina je iznosila 192 mph (309 km/h).

Britanski gigant će tvrditi da je Bulldog ostao bez staze inače bi sigurno prešao magičnu brojku od 200 mph (322 km/h), što u to vreme nije pošlo za rukom niti jednom drugom serijskom četvorotočkašu. Takođe je rečeno da bi u teoriji, kada razvoj bude kompletiran, mogao da juri brzinom od 237 mph (381 km/h).

Kurtis je želeo da ograniči serijsku proizvodnju na 25 primeraka, ali dolazi do smene na čelu Aston Martina 1981. godine i Bulldog brzo pada u zaborav. Novi predsednik Viktor Gontlet je imao neke druge planove i smatrao je da bi firmine minimalno stabilne finansije trebalo obazrivije tretirati i novce potrošiti na modele koji zapravo donose zaradu, a Bulldog svakako nije bio jedan od njih.

Štaviše, bio je primoran da proda jedini napravljeni primerak princu iz Saudijske Arabije za sumu od 130 hiljada britanskih funti (oko 559.830 dolara u današnjoj vrednosti novca). Ovaj je dodao retrovizore i kamere, a Bulldog je posle nekog vremena završio kod novog kupca u Sjedinjenim Američkim Državama.

Zatim je promenio još nekoliko vlasnika i u međuvremenu je prefarban u zelenu boju uz potpuno novi enterijer. Ponovo se našao na aukciji 2020. godine, a novi kupac (ironično, sin spomenutog Gontleta) je želeo da ga restaurira u originalno stanje. To je i uradio da bi Bulldog 2023. godine dostigao maksimalnu brzinu od 331 km/h na jednom testu u Škotskoj.

Da li je šteta što ovaj superautomobil nikada nije ušao u serijsku proizvodnju? S jedne strane svakako jeste i svet bi najverovatnije dobio prvi drumski automobil sa maksimalnom brzinom od preko 320 km/h godinama pre Ferrarija F40-a. Ali istovremeno, pitanje je da li bi Aston Martin danas uopšte postojao da su u Bulldog investirane poslednje rezerve gotovine firme. Zaključite sami, a mi ćemo reći da je cela njegova istorija zanimljiva baš zbog onoga što se dešavalo tokom poslednjih pet decenija…

Zoran Tomasović

(407)