Zanimljivost dana: Ko bi rekao da je ovo Lamborghini?

Minivanovi nikada nisu bili preterano popularna kategorija vozila među svima onima kojima „benzin teče kroz vene“. Stekli su veliku popularnost tokom osamdesetih godina prošlog veka i to pretežno na američkom tržištu gde su vremenom penzionisali većinu karavana, a „očajne domaćice“ su ih videle kao praktičan način da prevezu decu i namirnice.

Naravno, kao i svaka druga kategorija vozila, i minivanovi su vremenom prošli kroz nekoliko procesa evolucije. Primera radi, danas su relativno popularni u Kini za prevoz imućnih mušterija koji se osećaju komotnije na zadnjem sedištu minivana nego limuzine. A ako bismo se vratili dovoljno daleko u istoriju, videli bismo da je postojalo i interesovanje za minivanovima visokih performansi.

Ideja vam zvuči poznato? Trebalo bi pošto smo pisali o revolucionarnom minivanu Columbusu baš sa idejom da prevozi bogataše, a mogao se pohvaliti sa BMW-ovim benzincem sa čak dvanaest cilindara. Dizajnirao ga je čuveni Đorđeto Đuđaro i tu priču možete da pročitate ovde. Međutim, pre nego što je Columbus uopšte postojao, sličnu ideju je imala i velika italijanska dizajnerska kuća Bertone i napravila je koncept Genesis na bazi Lamborghinija još 1988. godine.

Zašto bi tako nešto nekome palo na pamet? Pa zavisno kojim izvorima verujete, Bertone je ili želeo da napravi nešto baš dramatično da privuče pažnju javnosti ili je pak testirao tržište da vidi da li zaista postoji potencijalna potražnja za minivanom visokih performansi. Genesis nije bio zasnovan ni na jednom konkretnom automobilu, ali je pozajmio Lamborghinijevu mehaniku, zbog čega se često smatra modelom ovog brenda iako zapravo to i nije bio.

Istovremeno, Bertone je imao toliko blisku saradnju sa Lamborghinijem kroz istoriju da nas ne bi iznenadilo da je Genesis bio projekat obe firme, ali odgovor na takvo pitanje sigurno nikada nećemo saznati. Međuosovinsko rastojanje od 2.650 milimetara je bilo gotovo identično onom sa modela Espada, ali je moguće da je reč samo o slučajnosti.

U svakom slučaju, za stil se postarao Mark Dešamps, a Genesis je debitovao u vreme kada su aerodinamičnije linije masovno poslale u penziju raniji kockasti dizajn. Ovaj minivan je izgledao futuristički u svoje vreme, ali zapravo nije bio veliki kao što deluje na prvi pogled, pošto je dužina vozila iznosila „tek“ 4.475 mm.

Ali sa širinom od dva metra je svakako nadmašivao većinu serijskih automobila iz svog vremena. Najdramatičniji deo na račun dizajna su bila prednja vrata u stilu „gullwing“ („galebovih krila“) dok su ona bočna bila na šine. Genesis se mogao pohvaliti i sa dosta stakla, a zanimljivo je da prednje staklo bilo deo vrata.

Enterijer je doneo dosta jeftine plastike, što je bilo tipično za osamdesete godine, sa dva sedišta postavljena napred, jedno u sredini i još dva pozadi. Genesis je na taj način bio komotniji od tradicionalnih minivanova, ali je takođe mogao da smesti samo pet putnika umesto sedam. Spomenućemo da su prednja sedišta mogla da se okrenu za ceo polukrug, to jest za 180 stepeni, a takođe su mogla i da se spuste po horizontali.

Zanimljiv je i podatak da se motor krio ispod kontrolone table. Na pitanje zašto je toliko „skriven“ i kako vlasnici mogu da ga održavaju, Bertone je tom prilikom rekao kako veruje da je samo pitanje dana kada će mehanika biti dovedena do perfekcije i popravke više neće biti potrebne. Konkretno, Bertone je automobilsku mehaniku uporedio sa frižiderom, uz obrazloženje da kada ga jednom kupite onda godinama nećete morati baš ništa da radite. Realnost će se pokazati sasvim drugačijom, posebno među četvorotočkašima iz Italije.

A kada spominjemo motore, da kažemo da je Genesis pokretao 5,2-litarski benzinac sa dvanaest cilindara iz modela Lamborghini Countach Quattrovalvole.

Razvijao je 455 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko Chryslerovog trostepenog automatskog menjača. Nismo baš sigurni zašto Bertone nije izabrao Countachov manuelni menjač, ali je odluka verovatno bila finansijske prirode, pošto je Lamborghini tada bio u rukama Chryslera.

Sa masom od 1.800 kilograma, Genesis je navodno mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za samo šest sekundi i da onda dostigne maksimalnu brzinu kretanja od 260 km/h. Ove brojke nikada nisu potvrđene već su, donete samo u teoriji, pošto nijedni predstavnici medija nisu imali prilike da ga testiraju pri takvim brzinama.

I pored pozitivne reakcije publike, Genesis nikada nije ušao u serijsku proizvodnju i danas se nalazi u jednom muzeju u Milanu. Nismo sigurni da li je dobro što ga nismo videli na ulicama, jer da jesmo, sigurno bi bio model za kojim bi se svi okrenuli…

Zoran Tomasović

(624)