Nedeljković iz BMW-a: Podstičite elektromobilnost, ali ne gurajte zabranu motora SUS
Direktor proizvodnje u nemačkom proizvođaču automobila BMW-u, Milan Nedeljković je pričao s novinarima germanske redakcije Merkura. Ovom prilikom dajemo priliku i našim čitaocima da analiziraju detaljan uvid u izazove i prilike koje se javljaju u današnjoj automobilskoj industriji, a iz perspektive pomenutog rukovodioca. Ovde važnu ulogi igra i takozvana „zabrana motora SUS“, zahvaljujući kojoj će u Evropskoj uniji, počev od 2035. godine, kao nova biti moguće prodavati samo vozila s neutralnim emisijama ugljen-dioksida. Dakle, moguća je i prodaja konvencionalnih automobila, ali samo onih sposobnih da sagorevaju sintetičko gorivo.
U celoj priči, BMW je optimisitičan, i to uprkos nemogućnosti korišćenja proizvodnih kapaciteta u optimalnom obimu i padu ostvarene dobiti. Nedeljković naglašava da kompanija i dalje posluje veoma dobro:
„Naši planovi se dobro izvršavaju, a posebno u Nemačkoj imamo stabilan rast u poslednje dve godine,“ objašnjava on. Ovako pozitivan rasplet događaja je doveo do toga da BMW ponovo mora da uvede noćnu smenu u fabrici u Regenzburgu i da kuje slične planove i za proletere koji se znoje u Lajpcigu. Obim prodaje električnih automobila BMW-a, Minija i Rolls-Rouycea je porastao za 24,6%, pa je tako ukupan kontingent isporučenih baterijskih vozila premašio cifru od 190 hiljada, od čega se na matični BMW odnosi 180 hiljada komada. S tim rezultatom, plavo-bela marka dospeva na treće mesto na svetskoj rang listi i donosi jedan od najvećih uspona u ovoj industrijskoj grani, s plusom od 34%.
BMW planira da ove godine u domovini proizvode više od milion vozila, što bi bilo značajno više no lanjskih godina. „Dobrih 930 hiljada vozila sklopismo prošle godine u Nemačkoj, a godinu pre toga 780 hiljada,“ kaže Nedeljković. Te cifre ilustruju na najbolji način kako i koliko rastemo i koliki nam je proizvodni potencijal. BMW ne dovodi u pitanje proizvodne lokacije posejane u Nemačkoj, pa u tom smislu, naprotiv čak, Nedeljković naglašava: „BMW trenutno ulaže brdo para kako bi nemačke fabrike bile podesne za sklapanje vozila iz Neue Klasse, i za sledeću generaciju elektromobilnosti.“
Ogromna ulaganja u budućnost elektromobilnosti
Germanski BMW je tokom proteklih pet godina u nemačke proizvodne komplekse uložio oko pet milijardi evra, u proseku oko milijardu evra godišnje. Ove investicije su prvenstveno išle u razvoj centara kompetencija za baterije i električne pogone, dalji razvoj pogona i pripremu za buduću proizvodnju baterija u Straskiršenu. Uprkos trenutno prilično slaboj potražnji za električnim automobilima na nemačkom tržištu, BMW je uveren u progres elektromobilnosti. Nedeljković očekuje da će jedan od tri automobila u bavarskim fabrikama ove godine biti potpuno električni, što ukazuje na kontinuirani visok nivo interesovanja kupaca za baterijske modele.
Fleksibilnost je srž BMW-ove proizvodne strategije, smatra Nedeljković i to pojašnjava:
„Mi pravimo električne automobile, motore s unutrašnjim sagorevanjem goriva i hibride, i to sve činimo na jednoj proizvodnoj liniji i stoga možemo dobro da odgovorimo na zahteve kupaca. Ova fleksibilna proizvodnja će se održati u budućnosti, čak i ako se od 2027. u Minhenu grade samo električni automobili. BMW planira da nastavi da bude u mogućnosti da prebacuje obim proizvodnje unutar mreže fabrika u Nemačkoj i širom sveta kako bi obezbedio visok stepen iskorišćenja kapaciteta fabrike.“
Dok BMW nastavlja da se čvrsto oslanja na fabričke komplekse u postojbini marke, Nedeljković otvoreno govori o izazovima koje Nemačka kao industrijska destinacija nosi sa sobom. On ukazuje na sve veće poteškoće opstanka u konkurenciji, posebno s obzirom na visok nivo birokratije, visoke cene energije i visoke troškove vezane za poslovanje u najrazvijenoj ekonomiji Evrope.
„Da se radi o izolovanom faktoru, bilo bi ga lakše rešiti. Ali to je više mešavina birokratije, visokih cena energije i visokih troškova lokacije“, tako Nedeljković opisuje problem. Ovome se dodaju i izazovi u infrastrukturi, posebno putnoj mreži i železnici, koji su ključni za transport robe i vozila. Digitalna infrastruktura je takođe kritična tačka koju treba unaprediti, smatra Nedeljković.
Uprkos ovim izazovima, Nedeljković i dalje vidi Nemačku u jakoj poziciji. „Nemačka je jaka ekonomska oblast i industrijska lokacija, i to generalno ne treba odbaciti“, naglašava on, ističući kao plus visok nivo posvećenosti i obuke ljudi, inovativne dobavljače i stabilan pravni okvir.
Budućnost ugljovodoničnih agregata i izbor proizvodne lokacije u Mađarskoj
U kontekstu rasprave unutar same Evropske unije, a koja se vodi povodom zabrane prodaje novih vozila pokretanih motorima s unutrašnjim sagorevanjem goriva, koja bi krenula s primenom od 2035. godine, Nedeljković se, ispred BMW-a, zalaže za realniji pristup. On smatra da cilj potpune elektrifikacije automobilskog saobraćaja ima smisla, ali da ga je teško realizovati u formi o kojoj se trenutno razgovara. Umesto toga, on se zalaže za podsticaje koji bi mogli da podstaknu prelazak na električne automobile, kao što su privilegovani pristup užim gradovima ili posebne trake na autoputevima.
Na pitanje zašto je BMW odlučio da fabriku gradi baš u mađarskom Debrecinu, a ne u Nemačkoj, Nedeljković objašnjava da je odluka doneta zbog povoljnih uslova u Mađarskoj, kao što su dostupnost velikih površina i dobra infrastruktura.
„Mađarska pruža velike površine za nova naselja i pošto tamo ima mnogo dobavljača, dobrih univerziteta i dobre infrastrukture za automobilsku industriju, izabrali smo ovu lokaciju “, objašnjava on. Politička situacija u Mađarskoj, na koju se ponekad gleda kritički, ne utiče na dugoročnu investiciju BMW-a u Evropi. „Mađarska je deo evropskog društva i članica je EU više od 20 godina. Sa našom fabrikom dugoročno ulažemo u Evropu“, pojašnjava Nedeljković.
Na kraju, Nedeljković govori o izazovima industrijskih naselja u Nemačkoj, na primeru novog pogona za proizvodnju baterija u šŠtraskirhenu u Donjoj Bavarskoj. Uprkos početnim protestima i referendumu, BMW je uspeo da uspešno pokrene projekat proaktivnim obraćanjem na zabrinutost građana. Neophodni su ustupci kritičarima, na primer u vezi sa povezivanjem i dizajnom objekata.
„Uspeh kompanije se, između ostalog, zasniva i na činjenici da su stanovnici, a samim tim i lokalni zaposleni, ponosni na lokaciju“, rezimira Nedeljković.
Na kraju, iz perspektive Evropljanina, ali u tim okvirima i lokal patriote, tužno je zapažanje da je Nedeljković izbegao i preteranu upotrebu slova „S“, a kamoli reči Srbija…
AutoRepublika
(764)
Naravno, kaznjivo je u Docjlandu izgovoriti zaredom dva slova S a kamoli napisati negde 🙂
„On smatra da cilj potpune elektrifikacije automobilskog saobraćaja ima smisla ali da ga je teško realizovati u formi o kojoj se trenutno razgovara. Umesto toga, on se zalaže za podsticaje koji bi mogli da podstaknu prelazak na električne automobile, kao što su privilegovani pristup užim gradovima ili posebne trake na autoputevima.“ Her Nedeljkovic se sasvim germanizovao, bez pogovora prati aktuelnu politiku, ni trunke inzinjerske logike! On je inace „dr ing“. Njegov predlog sa povlasticama vlasnicima e-vozila ne znaci nista drugo nego prinudu za ostale. „Hajl Ursula!“ her Nedeljkovic! Cinjenice govore da je elektrifikacija saobracaja absolutni absurd. Ceo proces nastanka e-vozila… Pročitaj više »
Ajde nemojte opet širiti paniku i dezinformacije da nema litija. Cijene litija zadnje 2 godine pale preko 80%, baterije nikad jeftinije, trenutno samo 49 EUR po kWh u Kini za LFP a cijena e vozila u Europi 50% skuplja nego prije 3 godine. Znači prosječno vozilo od 60 kWh ima tek 3.000 EUR vrijednu bateriju. Industrija gleda samo profit, politika postavlja pravila igre. Vodik po 100ti put zaboravi za osobna vozila.
Btw, u Kini je udio EV i PHEV prešao 50%, EU proizvodjaci nazalost nisu u stanju biti konkurentni jer nitko od njih ne kontrolira ključnu tehnologiju a to su baterije.
U danasnjem izvestaju na tu temu kaze se da su elektricna i hibridna vozila doveli do smanjenja potrosnje fosilnih goriva u Kini od „neverovatnih“ 4%!!! 🙂
Cena elektricara je i dalje upadljivo veca od gorivnih. Ali cenu nisam ni naveo kao problem vec sasvim druge stvari. Ni jedan od tih problema nije do kraja resen, oni se u javnosti samo prikrivaju. Zasto? Jednostavno, Zeleni i politicari ne vide drugo resenje.
Sadašnje garancije na baterije bazirane na litijumu su oko 8-10 godina. Za 10 godina to će biti verovatno duže od očekivanog veka vozila, cca 20 godina. Svih 252 miliona vozila nisu napravljeni za godinu dana nego u poslednjih 20-30 godina! Baterije kad odrade svoj vek u vozilu mogu da žive drugi životni vek kao skladišta električne energije. Upravo BMW je to prvi patentirao sa BMW-om i3 jo pre 11 godina. Dakle, zbrinjavaju sve odbačene baterije nakon isteka upotrbe u vozilu. I čak nakon toga baterije mogu da se recikliraju ali činjenica je da se sad na tome ne radi u… Pročitaj više »
„Dakle, zbrinjavaju sve odbačene baterije nakon isteka upotrbe u vozilu. I čak nakon toga baterije mogu da se recikliraju ali činjenica je da se sad na tome ne radi u velikoj meri iz prostog razloga što nema ni količine da bi se to isplatilo.“
„Zbrinjavati“ odbačene baterije nijeisto što i „reciklirati“ ih. A to da nema dovoljno odbačenih količina ( pa da zato i nema reciklaže ) ne pije vodu.
Sasvim kratko – za 100% reciklazu baterija jos uvek ne postoji tehnolosko resenje.
Aha … Pretpostavio sam da je tako … 😊
Da li ste iskad zapitali (posebno u Srbiji) gde završi 5 litara otpadnog motornog ulja koje u proseku proizvede svaki fosilac na 15 000km? Ili recimo antifriz, ulje menjača, akumulator, freon klime koji buži ozonski omotač…? Raspitajte se malo da li u Srbiji za fosilce koji se već 100 godina voze i kojih ima par miliona, i koji kontinuirano tokom čitave eksploatacije proizvode otrovno otpadno ulja, da li se taj otpad zbrinjava i reciklira ili ne? Dakle, svaki fosilac za 500 000km proizvede jedno bure od 200 litara otpadnog ulja. Da li ste ih zbrinuli ili recikliral ili vas boli… Pročitaj više »
Bravo. To je poenta.
Ako ćemo da pričamo o ekologiji mene zabrinjava i to što je TE „Nikola Tesla” dokazano među najvećim zagađivačima na svetu, jer je ta termoelektrana deveta na crnoj listi najžešćih emitera sumpor-dioksida.
Treba ljudi da se zapitaju prvo ko si, sta si i za koga radis.
Prijatelju, jednom davno Karl Marks napisa „Kapital“ i Manifest kom partije…. I fikcijom promeni svet, to jeste dovede ga do zla. Takođe, i Hitler je nedugo zatim napisao „Maj kamf“, i ubrzo dovede svet do kataklizme. Tako se danas pišu nova „umna“ naručena filozofska dela, kao razni „Zeleni manifesti“ i sl. Vidim da si se ti baš u to dobro primio i prihvatio, u novu jevresku ubitačnu filozofiju uništenja sveopšteg ljudskog dobra (i one gore dve prve filozofije su takođe jevreske investicije) Tek, vidim da si jako zabrinut za motorna ulja, antifrize i sl….. Da li razmišljao koliko ti uništavaš… Pročitaj više »
Kad bi mogao da prepoznam takve kao ti koji žive u nekim teorijama zavere, ne bih se ni upuštao u besmislene rasprave.
Nisi dao odgovor ni na jedno konkretno pitanje već pričaš o pišanju i prdenju.
Ne bavim se politikom i uopšte ne pričamo o iskopavalju litijuma. Pričamo o tome da vi kvaziekolozi vodite brigu o par kilograma litijuma kao otpadu koji će nastati nakon 15-20 godina eksploatacije električnog vozila. A da pritom ignorišete koliko ekološkog otpada i u toku i nakon eksploatacije prave fosilci. I t nisu nebuloze, nebuloze su tvoje teorije o zagađenju pišanjem.
Da li znaš koliko bi se moralo napraviti prenosnih sistema kao trrafo stanice, da bi se kretala EV vozila sa tvojim litijum baterijama? A znaš li koliko trafo ulja koriste ti trafoi? To su najotrovnija ulja, kancerogena, jako opasna, za koja nema opcija sigurnog odlaganja? Piroleni i sl materije. Valjda vidiš, ja nisam „teoretičar zavere“, nego upravo navodim primere iz istorije, koji su na sličan način ovoj zelenoj agendi uništile Evropu a i Svet. A ako se setiš, sve je ovo počelo „dizelgejtom“ iz USA….. Ovo je rat za uništenje Evrope. Baš kao i rat u Ukraini. I da te… Pročitaj više »
Prijatelju ti se ne praviš, ti stvarno nisi sav svoj. Ne bih te više uznemiravao, ko zna na šta si spreman.
Ti si fiksan….. Prijatelju, fiksan baterijama. EV Fix.
Narkomanija je opasna. Sendvič kretenizam takođe…..
Ja se borim protiv kretenizma, duševnog narkomanizma. Tako da jesam sam svoj, i uvek isti. NIsam indoktrinisan
Kod mene u kraju za takve ko ti, kažu:
Zelen ko guščije go***vno
Kad budu baterije i EV imale stvarnu upotrebnu vrednost, nećeš morati nešto zabanjivita, nego će se samo primiti i opstati. I istisnuti ono što je lošije, nepovoljnije ……
Vreme će pokazati kako će završiti ova „elektrifikacija“ koja se obavlja pod prisilom i represijama, uz finansijsku podršku onima „za“ i maluse – kazne za one koji neće EV cirkus….. Nekada davno, uvedena je u USA prohibicija na alkoholna pića. Znamo kako se sve završilo, a eksperiment je bio bespotreban. Znači, neko hoće da zabrani SUS motor. Nasilno. I da uvede EV a da pi tom ne postoji računica energetske održivosti ovako glupe ideje. Nećeš ugalj, gas, mazut, nećeš termoelektrane, a nuklearke zabranjuješ. Pa kako ovi ludaci misle da osmisle ovu energetsku ravnotežu?? Ili misle da im Marsovci isporuče „zelene“… Pročitaj više »