Kako Evropa može da obezbedi kritične sirovine?
Sirovine su ključni resursi za prosperitet i kvalitet života u Evropskoj Uniji. Međutim, razne sirovine su klasifikovane kao kritične zbog neizvesne situacije sa snabdevanjem. Kroz istraživanje i inovacije, EU može poboljšati svoje snabdevanje kritičnim sirovinama – ali kako tačno? Nova studija koju je vodio Fraunhofer institut za sistemska i inovacijska istraživanja (ISI) u ime panela STOA Evropskog parlamenta (EP) ispituje ulogu istraživanja i inovacija duž lanca vrednosti, identifikuje potrebe istraživanja i ocenjuje konkretne predloge za mere u smislu troškova, koristi i izvodljivosti.
Evropska Unija je suočena sa izazovom da dugoročno obezbedi snabdevanje kritičnim sirovinama kao što su fosfor, helijum ili magnezijum. Da li je sirovina klasifikovana kao kritična zavisi od njenog ekonomskog značaja i rizika snabdevanja. Sirovine koje se mogu eksploatisati samo u nekoliko određenih zemalja imaju veći rizik snabdevanja. Ekonomski značaj je posebno veliki, na primer, ako ne postoje alternativne sirovine koje se mogu koristiti za određene proizvode ili aplikacije.
U EU se trenutno 34 sirovine smatraju kritičnim (Critical Raw Materials, CRM). To uključuje 17 takozvanih strateških sirovina (SRM), za kojima se u budućnosti očekuje sve veća potražnja i veće poteškoće u isporuci – na primer, sirovine kobalt i litijum, koji su toliko važni za električne automobile i baterije.
Potonji je izuzetno aktuelna tema s obzirom da srpska vlada nastavlja sa pričom oko eksploatacije u dolini reke Jadra, gde će, ukoliko bude realizovan plan, biti ugroženo stanovništvo i životna sredina, što su navodi brojnih stručnjaka.
Evropska Unija je već pokrenula različite inicijative za rešavanje izazova u vezi sa kritičnim sirovinama: prate se rizici u snabdevanju i analiziraju moguće posledice uskih grla u snabdevanju kako bi im se mogla suprotstaviti političkim merama. U maju 2024. stupio je na snagu novi propis: Zakon o kritičnim sirovinama postavlja različite ciljeve, na primer, EU bi trebalo da bude u mogućnosti da sama izvuče deset odsto svojih strateških potreba za sirovinama do 2030, sama preradi 40 odsto i reciklira 25 procenata.
Za postizanje ovih ciljeva potrebno je dodatno znanje i nove tehnologije. EP Panel za budućnost nauke i tehnologije (STOA) je stoga naručio studiju koja će ispitati ulogu istraživanja i inovacija (R&I) u tome. Uključeni su istraživači sa Fraunhofer instituta za istraživanje sistema i inovacija ISI, Instituta za procenu tehnologije Austrijske akademije nauka, Norveškog instituta za istraživanje održivosti (NORSUS) i Tehnološkog instituta Karlsrue (KIT).
Kako EU može da ojača svoju poziciju
Rezultati studije jasno pokazuje da su i dalje potrebni veliki napori u istraživanju i inovacijama kako bi se poboljšala pozicija EU u pogledu kritičnih sirovina. Postoji potreba za istraživanjem u različitim oblastima duž lanaca snabdevanja i vrednosti: na primer, u istraživanju nalazišta sirovina, razvoju ekološki prihvatljivijih i sigurnijih metoda ekstrakcije, uspostavljanju novih metoda u preradi i proizvodnji sa ciljem na efikasnost i cirkularnu ekonomiju, ili na sveobuhvatniju reciklažu sirovina.
Iako Evropska Unija ima samo ograničene resurse sirovina u poređenju sa drugim zemljama, ona ima jaku poziciju u istraživanju i inovacijama. Kako bi smanjila ili izbegla ekonomsku i političku zavisnost od zemalja sa više sirovinskih resursa, EU mora dodatno proširiti svoje tehnološko vodstvo u ovim oblastima, navodi Fraunhofer ISI u svom saopštenju za javnost. Da bi to uradila, mora da investira u istraživanje i jačanje kompanija u globalnim lancima vrednosti. Prvi korak bi stoga trebalo da bude proširenje kapaciteta za praćenje i analizu. Prema studiji, ulaganja u istraživanje sirovina trebalo bi da odgovaraju onima u drugim ključnim tehnologijama.
Pored ovih tehnoloških pitanja, društvene nauke moraju igrati centralnu ulogu u istraživanju sirovina: rudarski projekti ili nova proizvodna mesta često nailaze na otpor zbog ekoloških i društvenih briga. Ovo se podjednako odnosi na aktivnosti unutar i van EU. Procesi učešća i pristupi rešavanju konflikata mogli bi da pomognu da se prate društvene kontroverze i da se uspostave globalni standardi za društveno pravedniju ekstrakciju sirovina.
Tri paketa mera za veću nezavisnost na tržištu sirovina
Za svoju studiju koju je naručila STOA, istraživači su identifikovali tri paketa mera i procenili pojedinačne opcije politike s obzirom na različite faktore kao što su troškovi, koristi, društvena prihvaćenost i izvodljivost.
Prvi paket sadrži mere za jačanje istraživačkih i inovacionih kapaciteta unutar EU. Institucijama EU zaduženim za sprovođenje Zakona o kritičnim sirovinama potrebni su dodatni resursi za procenu kritičnih sirovina i praćenje lanaca snabdevanja. Pored toga, kompanijama i dobavljačima tehnologije potrebna je podrška u razvoju konkurentnih rešenja za globalno tržište sirovina.
Drugi paket mera usmeren je na međunarodnu saradnju. Istraživači naglašavaju da Evropa mora da radi sa najboljima – bez obzira da li je već lider u nekoj oblasti ili treba da sustigne korak. Čini se preporučljivom intenzivnija saradnja sa SAD, Japanom, ali sve više i sa Kinom; kao i intenzivniji zajednički napori unutar Evrope.
Treći paket mera bavi se legitimnošću projekata duž lanca snabdevanja. Ona procenjuje političke opcije za akciju kako bi istražila uzroke lokalnih sukoba i radila zajedno na razvoju rešenja. Istraživanje i inovacije mogu pomoći u pronalaženju načina za stvaranje društveno prihvatljive i održive vrednosti.
Tačan sadržaj tri paketa mera, kao i polazne tačke za istraživanje i inovacije duž lanaca vrednosti kritičnih sirovina i detaljna evaluacija pojedinačnih mera, mogu se naći u dugačkoj verziji studije (na engleskom, povezana kao PDF).
Za kraj
Iako se u ovom tekstu ne spominje Srbija (možda u proširenoj verziji zakačenoj u pasusu iznad), nedavni događaji pokazuju da je i Srbija deo plana EU za snabdevanje kritičnim i strateškim sirovinama. Što se litijuma konkretno tiče, u Srbiji su otpori veliki, a situacija je slična i u drugim zemljama EU, na primer u Španiji i Portugalu.
Nemačka, koja ima litijum najpogodniji za eksploataciju (nalazi se rastvoren u podzemnim vodama), još uvek okleva da ga eksploatiše, dok našoj zemlji želi da nametne eksploataciju koja može mnogo štete da nanese. Navodi se da će to biti bez štete, ali da li je baš tako?! I eksploatacija obnovljivih izvora energije nanosi štetu okolini, i poljoprivreda, što je sve cena civilizacije. Na nama je da naše postojanje na planeti učinimo što manje štetnim po okolinu.
U Evropi dve i po godine besni rat, koji emituje ogromna zagađenja, a to pitanje niko još nije postavio (ili mi nismo čuli)…
Za kraj se samo može postaviti pitanje: Da li postoji ijedna čovekova aktivnost koja ne nanosi štetu prirodi?
AutoRepublika
(246)
Nekako mi ta priča o bogatstvu koje će ostati u srbiji…ne pije vodu. Do sada smo davali sve bud zašto, rudnike i naftne kompanije. S druge strane, ekologija i životna sredina su debelo ugrožene. Imaćemo para, ali za lekove, banje, maske za disanje, i hranu koja će biti u foliji. Vodotokovi zatrovani, podzemne vode , koje će ko zna gde izaći, u ko zna kakvom stanju. Moj stav je protiv rudarenja, malobrojni će se ovajditi, većina neće. Odbranili smo Staru planinu od Mini Hidro Elektrana, nadam se da će narod srbije odbiti i ovu politiku razvoja koja rizikuje životnu okolinu.… Pročitaj više »
Ko če imati pare?? Pitaj u Afriki kako bolje žive od kopanja rude??
I kakav referendum??? Pa referendum je najlakše pokrasti !!!!
Stalin dobro rekao, nije bitno ko glas i koliko, bitno je ko broji glasove!!!
I DA ZAVRŠIM NEMA KOPANJE !!! NEEMAAA ŠAAANSEE !!!!
Češka Nemačka itd neka kopa…SRBIJA NE !!!!
Svaka ti je zlatna.Jedan jedini problemcic sa Jadrom i Loznicom je to sto ih brane upravo oni koji su doveli Rio Tinto u Srbiju.?Kad odjednom postadose tako „osjecajni“ za narod i prirodu.???Da uprostim-lopovu ne mozes nikad vjerovati na rijec!
1. Eksploatacija litijuma je veoma opasna za prirodu! Ko je vlasnik iskopanog litijuma? Srbija nije vec Rio Tinto! Ko ce zaraditi novac upotrebom naseg litijuma? Evropska auto industrija! Sta Srbija uopste dobija zauzvrat od EU za ulazak u ovaj neopisiv ekoloski rizik? Pa, izgleda, nista osim par stotina mizerno placenih radnih mesta za nase radnike! 2. Reciklaza baterija jos uvek nije do kraja resena a jos je opasnija od eksploatacije litijuma! To je razlog zasto se radi na tome da se upotrebni vek baterija sto vise produzi – jednostavno, ne znaju sta da rade sa njima! Bez obzira na ove… Pročitaj više »
I pre svega, najviše garancije EU na najvišem nivou da ni jedan izvor vode ili vodotok neće biti ni najmanje zagađen.
Kakvo obestecenje cemo dobiti ako se to ipak dogodi?
A to „slucajno“ je vrlo verovatno jer su kolicina i vrsta otrovnih materija ogromne! To je ruski rulet! Za njihovo lagerovanje bice potrebni ogromni bazeni sa perfektnom izolacijom dna da nesto od toga ne bi procurelo u okolnu prirodu. Ove materije nemoguce je razgraditi na neke bezopasne komponente, ostace na nasem tlu „odavde do vecnosti“, kao radioaktivni odpad.
Gnjida je već odlučila da kopa,da se njega pita,ali ga hebe malo narod koji se sve više buni i sve više izlazi na ulicu i protivi sa iskopavanju litijuma.Srpska struka (SANU u direktnom sučeljavanju sa predstavnicima Rio Tinta) je davno donijela zaključak da je iskopavanje litijuma u Srbiji kraj života na ovim prostorima.Nema od kopanja ništa,ne damo Vučiću šiptaru ni metra,otadžbine našeg Kralja Petra.🇷🇸❤️💪