Toyota je na tržištu automobila na vodonik već oko deceniju. Tako je krajem 2014. godine počela prodaja limuzine Miraija u Japanu, a kasnije je stigla i na druga tržišta. Model je dobio drugu generaciju 2020. godine, a u proleće ove godine prošao je kroz ažuriranje: promene su omogućile poboljšanje bezbednosti. Podsetimo, prošle jeseni kompanija je projekat „Mirai“ proglasila neuspelim zbog veoma skromne prodaje (oko 2 hiljade primeraka godišnje na svetskom tržištu).
Zatim, u oktobru 2023, Toyota je objasnila da namerava da nastavi sa razvojem automobila na vodonik, ali će fokus biti pomeren na sektor komercijalnih vozila. Sada se Japanci pripremaju za debi nove verzije pikapa Hiluxa, koji će raditi pomoću gorivnih ćelija. Proizvođač je do sada pokazao prototipove budućeg kamioneta, koji su podvrgnuti ispitivanjima na putu.
Podsetimo, projekat je zvanično najavljen u decembru 2022. godine. Konstruktori iz britanskog odeljenja kompanije napravili su deset prototipova vodonične Toyote Hilux, koji se trenutno testiraju u Evropi.
Vizuelno, pikap FCEV se ne razlikuje od obične verzije ovog modela, njegova dužina je istih 5.325 mm (verzija sa produženom kabinom), širina 1.855 mm (sa retrovizorima), visina 1.810 mm, a rastojanje između osovina je 3.085 mm.
Glavna razlika između nove varijante kamioneta je njegov pogonski sklop, kojeg je pozajmio od sedana Mirai. Ovaj Hilux je bio opremljen sa tri cilindrična rezervoara vodonika (njihov ukupni kapacitet je 7,8 kg), ispod haube se nalazi gorivna ćelija sa polimernim elektrolitom, koja generiše energiju i skladišti je u litijum-jonskoj bateriji.
Zadnje točkove pokreće elektromotor čija je snaga 182 KS, a maksimalni obrtni moment je 300 Nm.
Proizvođač do sada nije objavio dinamičke karakteristike vodoničnog Hiluxa: informacije o maksimalnoj brzini i vremenu ubrzanja od nule do stotke će se pojaviti kasnije.
Prema preliminarnim podacima, domet bez dopunjavanja goriva ovog automobila na vodonik je oko 600 km.
Sada japanska kompanija nastavlja da razvija novu generaciju gorivnih ćelija. Očekuje se da će ih serijski modeli marke dobiti 2026-2027. godine.
Kompanija veruje da će do ovog trenutka biti moguće značajno smanjiti troškove proizvodnje, a samim tim i smanjiti troškove takvih mašina, kao i značajno proširiti njihov asortiman.
Treba imati na umu da je trenutni „obični“ Hilux nedavno prošao restilizaciju: detalji o ažuriranom modelu namenjenom australijskom tržištu pojavili su se krajem zime. Kamionet je dobio brojne spoljne izmene, kao i 48-voltni blagi hibridni dodatak, sa kojim u tandemu radi 2,8-litarski turbodizel (204 KS, 500 Nm). Uparen je sa šestostepenim automatskim menjačem.
AutoRepublika
(292)
Gorivna celija ima vrlo visok stepen korisnog dejstva pri pretvaranju energije vodonika u elektricnu – oko 90%. Gorivni motor na vodonik pretvara energiju vodonika u mehanicku sa oko 45% efektivnosti. Energetska efikasnost gorivne celije je ocigledna. Ostaje jos problem kompleksnosti, cene i zavisnost od strateskih materijala. Gorivni motor zasniva se na vec odavno poznatoj tehnologiji i na materijalima kojih ima svuda – celik i aluminijum – a njihova reciklaza je 100%, bez ikakvih gubitaka. Cena pristupacna, popravke takodje.
Gorivna celija ima vrlo visok stepen korisnog dejstva pri pretvaranju energije vodonika u elektricnu – oko 90%
Mozes li da mi posaljes izvor? Ono sto sam ja citao je 50-60 procenata
Pitanje ti je na mestu – to je opet stvar licnog ukusa onog ko liferuje informaciju: – Ikonopoklonici baterije pljuju po svemu sto nije baterija pa efikasnost gorivne celije prikazuju u celom lancu: od proizvodnje vodonika, njegove distribucije, zatim pretvaranja hemijske u e-energiju, njeno skladistenje u medjubateriju i na kraju pretvaranje e-energije u mehanicku. Naravno, svuda postoje gubici. – Tehnicari daju koeficijent efikasnosti od 90% u samoj gorivnoj celiji. – Ona ista baterijska sekta za gorivne motore daje koeficijent efikasnosti od samo 20%! Znamo da je dostigao vec 45%. Pod ovim linkom nalazi se niz sasvim razlicitih informacija o efikasnosti… Pročitaj više »
Pre nekih par meseci kolege su sklopile par uređaja za testiranje gorivnih ćelija(slika dole, ćelija je levo u metalnom kućištu) namenjenih nekim Nemačkim razvojnim centrima, onako u priči sa inženjerima koji su ovaj uređaj projektovale na moje pitanje o budućnosti vodonika u automobilima oni su mi odgovorili da to nikad neće zaživeti u velikoj komercijalnoj upotrebi jer problema ima milion. Ono gde će biti upotreba jeste grejanje objekata, brodovi, velike mašine i slično.
Interesantna informacija, takoreci iz prve ruke!
U poslednje vreme sve vise proizvodjaca vozila eksperimentise sa vodonicnom gorivnom celijom i sa vodonicnim gorivnim motorima.
Tokom prosle godine EU poliicari i privrednici razmileli su se po zemljama ekvatorijalnog pojasa da bi sa vladama tamosnjih zemalja postigli sporazume o gradnji velikih postrojenja za proizvodnju vodonika. Onog momenta kada vodonik pocne da stize u velikim kolicinama, bice ga i za vozila.
Kolega mi je navodio primer samo cevi za razvod vodonika po autu, od rezervoara pa nadalje, da su to cevi od specijalnih materijala, jako skupe i sve to mora da dihtuje sto je novi problem jer se navodno creva ne mogu koristiti zbog poroznosti. Priča je negde kao kod elektro auta skupo i komplikovano trenutno i evidentan problem gubitka vrednosti nakon par godina. O obučenim majstorima i alatima za popravku da ne pričamo.
Vodonik je ‘DOA’ sto bi rekli ameri.
Skup za proizvesti, komplikovan za skladištenje na pumpama i vozilma a ekstremno opasan u istim.
Infrastruktura je nepostojeća i nikoga ne zanima da ulaže u istu.
Pripadnici raznih partija, ljudi sasvim razlicitog nivoa i vrste obrazovanja, ljudi sasvim razlicitog koeficijenta inteligencije, danas svi zajedno diskutuju o buducnosti saobracaja. Sasvim ravnopravno – jer demokratija i savremeni mediji dozvoljavaju svakojake izjave i stavove, bez ikakvog selektivnog kriterijuma! Na donjoj slici je moj predlog kako u diskusiju uneti malo zdravog razuma. Proizvodnja energije ili nosaca energije, kao i uredjaja koji energiju pretvaraju u kretanje vozila jesu stvar tehnologije i tehnike. Ovo nije tema za politicare, zurnaliste i u opste za amatere, ovu oblast treba prepustiti pravim strucnjacima. Mene kao korisnika energije u saobracaju interesuje samo desna strana ove slike… Pročitaj više »
Znam i ja šta je jaje, ali ga ne znam snijeti 😜
Iskren odgovor, postujem! Onda se ne mesaj u diskusiju. 🙂
Pa kako ćeš raspravljati o efikasnosti pogona ako ne znaš kako se energija proizvodi?
Mlijeko se dobija iz tetrapaka? 😜
Mada sam još kao malo dete bezbroj puta gledao kako moja baka muze kravu, stvarna životna mudrost mi je došla tek kasnije, kada sam otklonio sve zablude ranog detinjstva i mladosti i kada sam kao potrošač naučio da način dobijanja mleka za mene zavisi najviše od vrste i veličine pakovanja mleka … 😊
Kakve crne krave … 😊
A nisu samo crne, tu su i crno bijele, i crvene i crveno bijele, skoro kao vječiti derbi 🤣😂
Bilo je i tada često ime Milka, ali ne u ljubičastpj boji 😉
Poslednja krava moje bake se zvala Dikulja 😊
Zao mi je sto moram da ti kazem da je tvoja diskusija ispod svakog nivoa.
Ja se izvinjavam alo sam nehotično nanio bilo kakvu uvredu… Nije mi bila namjera da unižavam kvalitet diskusije već samo da poređenjem određenih pojava pravimo logičke paralele…
Još jednom izvinjenje… 🤝
Odakle ti taj utisak da ne znam kako se energija proizvodi?
https://autorepublika.com/2019/06/11/toyota-i-hyundai-obustavili-prodaju-fcev-vozila-zbog-eksplozije-na-stanici-za-punjenje/
To se dogodilo pre 5 godina. Koliko je elektricnih automobila izgorelo i zapalilo sve zivo oko sebe?
Znači taj rizik pripada samo prošlosti ?
Tako je, to što je izgorilo, više se uplaiti neće 😜😂🤣
Rizik je uvek tu i ne sme se zanemariti.
Rizik od baterije takodje.
Rizik od gasa takodje.
I pored svega, zivot ide dalje. 🙂
Matija,
slažem se da uvek rizik postoji.
Ali, čini mi se, kada „pukne“ nešto u vezi vodonika, to kao da je pukla mala atomska bomba. Tako nekako.
😊
Misliš mala hidrogenska bomba? 🤣😂
Razlike takoreci nema. Dole je slika posle eksplozije zemnog gasa, gasovodi su instalirani sirom Nemacke u svim naseljima. U mojoj kuci takodje. Ja sam odjavio gas u nasem stanu cim smo se uselili. Postoji opasnost od pozara i trovanja. Gas je opasan jer je tezi od vazduha i tesko ga je izbaciti iz prostorije. Vodonik je puno laksi i dize se lako u vis.
Da, svakako je rizik „bombe“, ma koji od ta dva gasa.
Paranoia.