AR pijaca klasika: U senci Džejmsa Bonda
Uvek sam smatrao da je Aston Martinov model pod imenom V8 izuzuetno potcenjen proizvod u istoriji britanske firme. Ne zato što (kao) nije imao sve uslove za uspeh, već iz prostog razloga što je uvek bio u senci svojih prethodnika koje je vozio čuveni Šon Koneri, još dok je igrao ulogu tajnog agenta Džejmsa Bonda.
Štaviše, mislim da je V8 zapravo bio impresviniji od predaka. Izgledao je fantastično, a mogao se pohvaliti i novim motorom sa osam cilindara, što je bilo za dva cilindra više od onih u modelima sa značkom DB.
Proizvodiće se od 1969. do 1989. godine bez nekih većih promena, a svaki primerak je ručno sklapan. Aston Martin će kasnije reći da je bilo potrebno oko 1.200 sati da svaki model bude kompletiran. Nova dizajnerska škola Vilijama Taunsa je bila veliko odstupanje od DB-a, a sam britanski gigant će reći da je na neki način „prodao dušu“ da bi privukao više kupaca na američkom tržištu. V8 će da bude veći i teži od prethodnika pa se samim tim i ne smatra „čistokrivnim sportistom“ već kupeom u kategoriji „grand turizmo“.
Srce ovog automobila je činio novi 5,3-litarski motor sa 315 konjskih snaga, a većina primeraka je napustila fabriku sa petostepenim manuelnim menjačem. Američki kupci će takođe moći da dobiju i Chryslerov trostepeni automatik. V8 je bio u stanju da ubrza od nule do 100 km/h za manje od sedam sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 242 km/h. Privući će 4.021 kupca tokom svoje dvadesetogodišnje karijere.
V8 je takođe imao i filmsko izdanje. Timoti Dalton ga je vozio u svojoj prvoj ulozi Džejmsa Bonda 1987. godine, u filmu „Dah smrti“, a mogli smo ga videti i u „Nije vreme za umiranje“ (doduše, ne u rukama Bonda već njegove lepše polovine). To je na neki način oživelo pažnju javnosti prema V8-ici i u skorije vreme možemo sve češće da ga vidimo u oglasima.
Primerak iz današnje priče je iz 1978. godine i nalazi se u gradu Torenc unutar američke savezne države Kalifornije. Do sada je prešao 51.200 kilometara i pripada takozvanoj trećoj seriji koju smo mogli da vidimo u izložbeno-prodajnim salonima od 1973. do 1978. godine.
Američke verzije su bile nešto slabije u pogledu raspoložive snage pogonskog sklopa (288 „konja“), ali je ovaj primerak proveo većinski deo karijere u Evropu pre nego što je uvezen preko bare, što se zbilo tokom 2011. godine.
Originalno je napustio fabriku u zelenoj boji, ali je prethodni vlasnik prefarbao školjku u crvenu farbu pre nekih desetak godina. Astonov model V8 je inače stizao kao bogato opremljen automobil, i to direktno iz fabrike. Nudio se sa kožnim enterijerom, 15-inčnim felnama, disk kočnicama, klima uređajem, i s još mnogo toga.
Dva dana pre kraja aukcije najviša od devet ponuda iznosi 40 hiljada američkih dolara.
Zoran Tomasović
Slike: Bring a Trailer
(96)
