Zanimljivost dana: Volkswagen Scirocco Bi-Motor

Period osamdesetih godina prošlog veka je u velikoj meri bio prekretnica za automobilsku industriju. Posle decenije kada smo videli nekoliko naftnih kriza, osamdesete godine su donele novu tehnologiju i neka od najekstremnijih izdanja profesionalnog auto-moto sporta. I dok se sigurno nećemo moći složiti gde je trkanje bilo najbolje, verujemo da će većina nas reći da je Grupa B u Svetskom reli šampionatu (WRC) svakako bila u centru pažnje.

Nedostatak strogih pravila i tehnologija u vidu laganih materijala i turbo motora su rezultirali time da vidimo ikone kao što su Audi Quattro, Ford RS200, Lancia Rally 037 i Delta S4, Peugeot 205 T16 i mnogi drugi.

Ali dok je Audi dominirao relijem zahvaljujući svom revolucionarnom pogonu na sva četiri točka (barem dok se Peugeot 205 T16 nije pojavio), bratski Volkswagen je sve nemo posmatrao sa distance, najmanje toliko koliko je bilo potrebno da se pojavi jedan buntovnik. Njegovo ime je Klaus Rosorijus i tokom navedenog perioda je predvodio Volkswagenovu diviziju za profesionalni auto-moto sport.

Rosorijus je primetio kako je Fiatov model 131 preporodio imidže cele korporacije kada je debitovao u reliju desetak godina kasnije, i ovaj italijanski gigant je postao sinonim za brzinu među jeftinim četvorotočkašima preko noći.

Istovremeno je znao da „glavonje“ u firmi nikako neće odobriti veliki budžet za takmičenje u Grupi B, posebno nakon što je novac potrošen na spomenuti Audi Quattro, pa je morao da pronađe rešenje kako za malo para napraviti Volkswagen koji se neće brukati. A da bi parirao rivalima, automobil je morao da pruža pogon na sva četiri točka. Quattro ga je imao, ali je zanimljivo da je takav sistem zapravo razvio baš Volkswagen preko svog vojnog modela pod imenom Iltis.

Umesto skupocenog i pomalo komplikovanog rešenja sa Audija, Rosorijus je pronašao soluciju tako što je u Volkswagenov model Scirocco ugradio dva motora. Ideja je delovala suludo na pariru, ali je zapravo imala nekoliko prednosti.

Pre svega, sa jednim motorom postavljenim napred, a drugim postavljenim pozadi, Scirocco je dobio trakciju na sva četiri točka bez da pruža pogon na sva četiri točka. Zatim, dva motor koji rade zajedno su eliminisali potrebu za većim i moćnijim benzincem. I na kraju, takav Scorocco bi koristio već viđenu tehnologiju, pa razvoj i proizvodnja vozila za homologaciju ne bi bili deo skupog procesa. U želji da sakrije projekat od svojih šefova, Rosorijus je kontaktirao samostalnog tjunera pod imenom Kurt Bergman i od njega zatražio prototip vozilo.

Prvi prototip možete da vidite na priloženim fotografijama u plavoj boji i većina će se složiti da se vizuelno ne razlikuje mnogo od standardnog modela.

Jedan od najlakših načina da se prepozna je po širim krilima, ali je automobil zapravo imao i velike modifikacije na račun ogibljenja i kočnica.

Kao što je najavljeno, pokretala su ga dva 1,6-litarska atmosferca sa po 110 konjskih snaga, inače preuzeti iz prve generacije modela Golf GTI. Zahvaljujući savremenijim modifikacijama, inženjeri su očekivali da bi zajednička snaga mogla da iznosi oko 300 „grla“. Za razliku od nekih ranijih pokušaja da dva motora paralelno sarađuju, ovaj specijalni Scirocco je imao samo po jednu papučicu za gas i kvačilo. Zvanično je dobio ime Bi-Motor.

Automobil je predstavljen čelnicima Volkswagena 1983. godine. Ovi su bili oduševljeni, posebno zato što je razvoj koštao minimalnu sumu novca, a Rosorijus je dobio zeleno svetlo da nastavi sa razvojem.

Drugi prototip možete da vidite u crvenoj boji i doneo je nekoliko modifikacija na račun širih blatobrana. Ovaj put je serijska proizvodnja bila na umu i Volkswagen je već najavio svojim izložbeno-prodajnim salonima kakav specijalac za homologaciju stiže. Jedna od većih promena je ležala na račun motora. Umesto do tada relativno zastarelog benzinca iz Golfa GTI-ij, Bi-Motor je dobio moderniji 1,8-litarski benzinac sa po 180 konjskih snaga. To mu je davalo ukupno 360 „grla“ ili za 58 „konja“ više nego tada najmoćniji Audi Quattro u drumskom izdanju. Takođe je dobio agresivniji stil da se značajno razlikuje od standardnog modela.

I šta se onda desilo i zašto tako ambiciozni projekat nije zaživeo? Rani testovi su ipak bili impresivni, a troškovi razvoja baš onoliki koliko je Volkswagen planirao da budu. Neki saloni su započeli i sa reklamama, a brošuru možete da vidite na priloženim fotografijama.

Jedan izvor kaže da je ključni razlog ležao u svetskoj automobilskoj federaciji pod imenom FIA. Oni su imali prilike da vide Bi-Motor na testu i iako nije postojalo baš ništa u pravilima što bi ga sprečilo da se takmiči, čelnici FIA su rekli Volkswagenu da neće dobito zeleno svetlo da se pojavi na stazi. To je ugasilo sve nade za serijsku proizvodnju i nemački gigant je tiho ugasio projekat, iako će Bi-Motor kasnije često biti korišćen za razne promocije. Danas se nalazi u zvaničnom Volkswagenovom muzeju u Nemačkoj.

Ni sama Grupa B nije preživela još dugo vremena, a ugašena je nakon 1986. godine nakon što je jedan Ford RS200 „upao“ u publiku i usmrtio tri osobe. To znači da čak i da je sve išlo po planu, Bi-Motor bi imao veoma kratko vreme da pokaže svoje znanje, ali i pored toga, ostaje velika žal što svetlost dana nije ugledao ovaj ekstremni Scirocco…

Zoran Tomasović

(1759)