Zanimljivost dana: Rolls-Royce sa Rolls-Roycom
Šta bismo mogli da napišemo o Rolls-Royceu, što već nismo rekli? Brend je napravio imidž i ime za sebe kao „najbolji od najboljih“ i teško da je postojao neki drugi automobilski proizvođač sa takvom završnom izradom, pažnjom usmerenom na detalje, i generalno s takvom tehnologijom. Ljubitelja Bentleyija, Maybacha i Duesenberga se sigurno neće složiti sa takvom tvrdnjom, ali ako ste želeli da budete glavni baja u selu i ako ste imali puno novca, onda bi izbor svakako padao na Rolls-Royce.
Britanski proizvođač vozila je imao i diviziju za proizvodnju avionskih motora. Najpoznatiji od njih je bio čuveni Merlin sa dvanaest cilindara i debitovao je još 1933. godine, a ugrađivao se u legendarne avione kao što su Avro Lancester, de Havilland Mosquito, Hawker Hurricane i Supermarine Spitfire. Do sada je fabriku napustilo više od 150 hiljada jedinica, a licencu će kasnije kupiti i američki Packard.
Sve nas to dovodi do čoveka po imenu Džon Dod. Nedavno je preminuo u 90. godini života i odjednom se pokrenula priča o njegovim čuvenim modifikacijama iz sedamdesetih godina prošlog veka. Najpoznatiji od njih je onaj pod nadimkom „The Beast“ („Čudovište“) kada se neko dosetio da u drumski Rolls-Royce ugradi istoimeni motor iz aviona.
Doduše, taj neko nije spomenuti Dod već Pol Džejmison, a već je imao reputaciju proizvodnje ekstremnih automobila iz kategorije hot rod, a koje bi se malo ko usudio napraviti. U ovom slučaju je uzeo 27,0-litarski Rolls-Royceov motor pod imenom Meteor. On nije bio impresivan kao spomenuti Merlin pošto nije imao kompresor i samim tim je razvijao 700 „konja“ umesto hiljadu, ali je i dalje imao dvanaest cilindara.
Džejmison ga je kupio za sumu od samo dvadeset britanskih funti ili 360 dolara. Zatim je krenuo da pravi ostatak mehanike, pa je zadnje ogibljenje preuzeto sa Jaguara Mark X, a prednje sa Wolseleya 6/99. Džejmison je upoznao Doda u vreme kada je tražio odgovarajući menjač, a put ga je naveo do specijaliste za Rolls-Royceove četvorotočkaše.
Automobil je u tom momentu još uvek bio samo šasija na točkovima, a Dodu se toliko dopao da ga je kupio na licu mesta. Zatim je kontaktirana firma Fibre Glass Repairs (danas je poznata pod imenom FGR Motorsports), a krajnji rezultat je izgledao kao Ford Capri na stereoidima.
Prednje staklo je preuzeto sa modela Jensen FF, a zadnje se Relianta Scimitara. Lotus Elan je pozajmio sedišta, a jedini dizajnerski detalj sa Rolls-Roycea na četiri točka je bila maska hladnjaka sa modela Corniche. Ono šta je najzanimljivije u celoj priči je podatak da je Dod uspeo da registruje automobil kao drumski Rolls-Royce.
Automobil je učestvovao na raznim skupovima i paradama širom sveta, ali je školjka iznenada uništena u požaru tokom povratka iz Švedske. Vozilo je vraćeno istoj dizajnerskoj kući na modifikacije. Ovaj put, još veći broj dizajnerskih linija je preuzet sa Forda Caprija, a mnogo veće izmene su bile mehaničke prirode.
Austin Westminster je podario ogibljenje, Jaguar XJ12 trostepeni automatski menjač i disk kočnice, a Dod je uspeo da pronađe i novi avionski motor. Tada se javio i sam Rolls-Royce i tvrdio da ovaj automobil šteti njegovom imidžu, a Dod je često pravio šale tako što bi nazvao čelnike brenda i pretvarao se da je mušterija koja želi da kupi „Beast“.
To je na kraju nateralo firmu da tuži vlasnika za kršenje autorskih prava pošto je automobil ipak registrovan pod takvim imenom. Tužba. odnosno sudski proces njome iniciran, se odvukao sve do 2016. godine, a Dod bi na svaki sastanak dolazio u svom čedu i zatim turirao motor ispred sudnice.
Sud je na kraju kaznio obe strane sa po pet hiljada funti zbog nepoštovanja. Dod je odbio da plati kaznu, zbog čega je osuđen na šestomesečnu robiju. Prebegao je u Španiju, a zatim uvezao „Beast“ i do kraja života se bavio popravkom automobila.
Zanimljiva je informacija da ga je testirao magazin Custom Car tokom 2018. godine. Zabeležili su ubrzanje od nule do 100 km/h za manje od tri sekunde, a Dod je ranije tvrdio da ga je lično vozio 320 km/h. Daily Express je navodio da bi mogao da dostigne čak 416 km/h. Custom Car je inače zabeležio kombinovanu potrošnju od 118 litara na pređenih sto kilometara.
Postoji još mnogo priča, kao recimo ona koja otkriva da je Dod uspeo da pobegne policijskom helikopteru i da je redovno bio brži od policijskih Jaguara i Land Rovera.
Bilo kako bilo, svet je izgubio velikog „petrolheada“ kome benzin teče kroz vene, ali je „Beast“ još uvek sa nama, i tu je da nas podseti koliko je mala linija između ludaka i genija.
Zoran Tomasović
(2587)
Merilin motor se ugradjivao i u Mustang P51samo sto ga je po licenci pravio Packard.
E, gledao sam emisiju kad su odlučili da u P51 Mustang ugrade jači, RR Merlin motor.Ispostavilo se da njihovi inči nisu isti kao američki.To je bilo kao ponovno projektovanje motora od nule.
Najveci problem za Packard je bio taj sto je RR sve do detalja radio rucno. Na toj filozofiji su izgradili brend. Da bi prilagodili takav motor serijskoj proizvodnji na traci motor je morao biti ponovo projektovan i zatim izradjene masine za njegovu izradu.
Cudim se izboru ovakve teme za AR?!