AR test: Fiat e600 Red

„Draga, uvećao sam decu“

Postavljen na zajedničkoj platformi grupacije Stellantis, novi Fiat 600e bliski je rođak Jeepa Avangera i ostale francuske „boranije“, razlike se odnose pre svega na stil, svojstven italijanskom proizvođaču.

Čim se spomene ovaj legendarni italijanski proizvođač mnogima na pamet odmah padne legendarni model Fiat 500! Počevši od 1957. godine pa sve do današnjih dana, kada je proizvođač pristupio elektrifikaciji, ovaj mališan sigurno je jedan od najpopularnijih gradskih automobila.

U međuvremenu, dakle, počevši od 2000. godine, bilo je tu raznoraznih varijacija na temu, te se tako Fiat 500 transformisao u neprepoznatljiv SUV 500X, odnosno u nama toliko drag miniven 500L, koji se proizvodio u Kragujevcu. Da li su u Fiatu zaključili kako se ime previše „izlizalo“ i potrošilo, ili su jednostavno želeli izvući iz naftalina jedan drugi naziv, vrag će ga znati, bilo kako bilo naslednik dva gore navedena modela sada se naziva Fiat 600, što je u neku ruku logično.

Naime, ovaj model je isto tako nastao pedesetih godina (tačnije rečeno 1955), ali je bio nešto superiornijih dimenzija i s agregatom od 633 cm3, i kao takav proizvodio se u u mnogim zemljama izvan Italije;  Argentini, Kolumbiji, Španiji i kao što verovatno znate bivšoj Jugoslaviji, s tim da se kod nas zvao Zastava 600 (od milja Fića), pa kada je motoru zapremina povećana na 767 „kubika“ postao je Zastava 750.

Dakle, nekadašnji Fiati 500 i 600 imali su velike sličnosti, kao što je to i sada slučaj, mnogi stilski elementi kod modela 600 preuzeti od manjeg 500. Uprkos tome nije to više neodoljiva „šoljica za jogurt“ (Le pot de yaourt), kako Francuzi već decenijama od milja nazivaju mali 500, novi 600 duži je za pola metra i poseduje petoro vrata. Kako je to sada u modi prešaltao se u segment gradskih krosovera od preko četiri metra, samim tim njegova cena je znatno viša, posebno jer je za pojedina tržišta predviđena isključivo električna verzija, za koju se pokazalo da ni u manjem 500 nema mnogo uspeha!

Vaš dopisnik je recimo dogovorio da po povratku Fiata 600 u pres centru odmah preuzme električni Fiat 500 Abarth (samo takav postoji), koji je već u startu doživeo pravi brodolom na italijanskom i ne samo italijanskom tržištu. Verovali ili ne od početka ove godine, kada je zvanično lansiran, kod Azura se prodalo samo 14 primeraka, umesto više stotina predviđenih! Jednostavno za mnoge poklonike Abartha zvuk i miris benzinskog agregata je imperativ, uz naravno znatno nižu cenu od električne izvedbe.

U prilog tvrdnjama ide situacija sa sada bivšim modelom 500L, uprkos antičkom agregatu 1.4, na domaćem tržistu je uz izvesne subvencije bio veoma tražen i prodavan, što „napolju“ nikako nije bio slučaj, bez obzira što je njegova cena bila niža za oko 50 % od današnjeg modela 600!

Da, da, dragi moji, želite li postati vlasnik jednog primerka kao na fotografijama treba vam između 36 i 41 hiljade evra, podatak koji će mnoge odvratiti od daljeg čitanja! Elem, moje je da pokušam da vam što realnije prenesem zapažanja, posebno uzevši u obzir da se radi o jednom novitetu, iako je sve manje više zasnovano na izgledu, sve ostalo nam je već dobnro poznato iz brojnih modela grupacije!

Želim da kažem da je trenutno uloga Fiata kod Stellantisa svedena na „šminku“, to jest dizajn, što nikako nije po ukusu proizvođača. Svidelo se to Fiatu ili ne, sve što se skriva ispod skuta francuskog je porekla, i  može se pronaći kod Peugeota 2008, DS-a 3, Opela Mokke, Jeepa Avengera i novog Citroena C3 Aircrossa! Eto šta ostade od slavne Fiatove prošlosti, no krenimo redom…

Dolce vita

Evidentno je da elektromobili pružaju izvesnu lakoću vožnje, Italijani za tako nešto imaju izraz „dolce vita“, što u slobodnom prevodu označava lagodan život i uživanje u njemu! Da, ali pod uslovom da imate pozamašnu sumu novca za njihovu kupovinu, kao i mogućnost punjenja baterija kod kuće i uz to u garaži još jedan automobil s agregatom SUS za duža putovanja!

U tom slučaju zaista ćete uživati u Fiatu 600, mada se isto to, ukoliko ne i više, odnosi i na manji 500, te se opravdano može postaviti pitanje čemu služi model 600? Odgovorni u marketingu reči će za porodičnu upotrebu i transport 4 do 5 osoba, zajedno s pratećim prtljagom, da ne kažem povećim muzičkim instrumentima, kao u reklamnom spotu koji se trenutno „vrti“ na svim evropskim TV kanalima!

Da, evidentno je da se ovde radi o jednom znatno većem modelu, umesto 3,63 m, koliko ima električni 500, novi 600 izdužio se na čitavih 4,17 m, što me je inspirisalo da dam naslov teksta „Draga, uvećao sam decu“, po istoimenom filmu (Honey, I Blew Up the Kid).

U poređenju s braćom Fiat 600 duži je od Jeepa Avengera za 9 cm, ali i kraći za 13 cm od Peugeota 2008, uz isto međuosovinsko rastojanje kao kod Avengera i Opela Mokke (2,56 m, za razliku od Peugeota 2008 kod kojeg iznosi 2,61 m).

Znači, ovde nema ništa od Fiata, zaključiće neko? „Si, si“ gospodo, ovaj je zaslužan za „look“ vozila, kao što rekosmo ruke su odrešene Fiatovim dizajnerima, ne njegovim inženjerima! Ukoliko je za utehu ista sudbina snašla je i Jeepa Avengera i Opela Mokku, uostalom velika većina potencijalnih kupaca niti zna niti ih interesuju „detalji“ kao što je poreklo platforme, agregata, baterijae, ogibljenja…

Važno je da im se dotični model svidi i da na računu imaju navedenu svotu novca, mada ni to nije neophodno jer se elektromobili „napolju“ veoma često uzimaju na lizing, dovoljno je par stotina evra mesečno, te se nakon 3-4 godine prodavac mora da bakće s padom vrednosti i eventualnim problemima u vezi smanjenog kapaciteta baterije, iako ova ima garanciju od 8 godina ili 160.000 kilometara.

Bilo kako bilo toliko očekivani Fiat 600 je tu, sa svim stilskim elementima koji se mogu pronaći kod modela 500. Mislim pre svega na „buljave oči“, odnosno specifične farove po kojima se prepoznaje na prvi pogled, kao i prednju masku gde je velikim brojevima ispisano 600 (500 kod manjeg brata). Opšte forme su zaobljene u istom fazonu, potpuno u suprotnosti s pravougaonim kod Avengera, odnosno agresivim i baroknim koje pronalazimo kod Peugeota 2008.

Lično nalazim da je itaijanski predstavnik dopadljiv, ne i neodoljiv kao manji 500, posebno kada je reč od verziji 3+1, s još jednim vratima s desne strane vozila (pogledajte fotografije). Stvar ukusa, no od sve navedene braće zaista nisam siguran da bih se odlučio za Fiata, moje simpatije naklonjene su Jeepu! Elem, enterijer Avengera ima mnogo zajedničkih tačaka s modelom 600, čitava središnja konzola, zajedno s ekranom za multimediju (10,25 inča) i komandama klima uređaja ispod, ista  je kod oba modela.

Ovde do izražaja dolazi veliki centralni boks s preklapajućim pokrivačem iz tri dela, sposoban da u svoju unutrašnost primi sve i svašta! A da bi se shvatilo kako je moguće da ima toliku zapreminu treba pogledati gde su smeštene komande menjača, radi se zapravo o četiri poveća dugmeta pri donjem delu centralne konzole, potpuno ista kod oba modela. Opet se uverih kako mi ovakvo rešenje nimalo ne „leži“, jednostavno desna ruka svo vreme spontano traži nekakvu ručicu na mestu gde smo navikli da je.

Nekada davno nešto slično imao sam u jednom Citroenu Cactus s kojim smo se spustili sve do juga Španije, još tada sam kritikovao ovakvu koncepciju. U sličnom stilu su kod oba modela i umeci od plastike u boji karoserije na komandnoj tabli, uz to ni kod jednog se ne može pronaći ni centimetar mekane plastike, za razliku od Peugeota 2008! Naprotiv, instrument tabla (digitalna naravno), zajedno s upravljačem, jeste personalizovana i nema sličnosti s onom kod Avengera.

Ekran pruža brojne informacije i po želji menja boju i grafiku, no, ovo se manje više ustalilo i kod ostalih modela Stellantisa i drugih proizvođača. Rekoh, upravljač je drugačiji ali kada na fotografijama uporedih dugmiće na njemu opet se uverih da su identični kao u Avengeru, po ugledu na oplate na vratima. Ukratko, praktični aspekt kabine je za svaku pohvalu, kao i pozicija za upravljačem. Blago je uzdignuta kako to i priliči jednom omanjem krosoveru, dok su sedišta korektno oblikovana i udobna.

Fiat je ponudio samo dva završna nivoa, voženi Red i La Prima, u našem su sedišta presvučena običnim sivim platnom, s izvezenim crvenim detaljima. Podešavaju se mehaničkim komandama, za razliku od La Prima gde su električna i grejana. Na klupi pozadi ima dovoljno mesta za dve odrasle osobe, na baš za „kapitalce“ već one prosečne visine od nekih 1,8 m. Nema nimalo problema za glave, na muci su uglavnom kolena putnika. Treća osoba ovde nema šta da traži (eventualno dete nižeg uzrasta), tunel u sredini je masivan i noge se moraju raširiti, za šta nema dovoljno prostora.

Prozori se kompletno spuštaju u vrata, što je postala retkost, no u voženom ne pronađoh USB priključak za punjenje smartfona, kao ni izduve za vazduh. Sitnice se mogu odložiti u pregrade na vratima ili džepove na poleđini prednjih sedišta. Sam prtljažnik poseduje solidnu zapreminu od 360 litara (gotovo je iste zapremine kod Mokke i Avengera), posebno ukoliko ga uporedimo s modelom 500 (samo 185 l). U voženom ne beše police koja se može podesiti kao kod skupljeg završnog nivoa, kada se postavi na viši kablovi za punjenje su skiveni ispod. U našem su znači vidljivi, dok u samom dnu prtljažnika ima proistora tek za kompresor s priborom za opravku guma.

Nasloni sedišta podeljeni su u odnosu 40/60, podrazumeva se da se obaraju ali zbog odsustva navedene police dobivena površina nije potpuno ravna. Peta vrata su bez električne asistencije i kamere za vožnju unazad, za pomoć pri parkiranju predviđeni su samo senzori.

Zajednički geni                     

U iščekivanju trocilindarskog 1.2 Pure Tech Hybrida 48 V od 100 KS, Fiat 600 ponuđen je samo s elektromotorom snage 156 KS. Za razliku od 2008 i ostalih Stellantisovih mališana slabija verzija od 136 KS nije predviđena, drugim rečima nemate izbora. I ovde se tako srećemo s novom i efikasnijom baterijom čiji je kapacitet povećan s 50 na 54 kWh, što po WLTP-u podiže autonomiju na 406 km.

Bogami, po polasku iz pres centra u fabrici Poissy nadomak Pariza, putni računar pokazao je i više, odnosno 418 km, solidna autonomija za jedan gradski krosover. Konstruisan na platformi CMP grupacije Stelleantis nasledio je agregat po prvi put ugrađen u osveženi DS 3 E-Tense. Radi se o verziji od 156 KS (260 Nm), snaga koju razvija jedino u modu Sport. Ukoliko se tasterom na konzoli između sediđta izabere program Normal izgubi se barem 20 KS (220 Nm), odnosno još najmanje toliko u programu Eco.

Dovoljno za svakodnu vožnju po gradskim gužvama, za razliku od programa Normal (samostalno se aktivira po startovanju), koji obezbeđuje bolje performanse i normalno funkcionisanje klime i grejanja (u Eco progranu to nije slučaj). No, tek u poziciji Sport vozilo postaje temperamentno i zabavno za vožnju (9 s do 100 km/h i međuubrzanje od 80 do 120 km/h za samo 6 s), s tim da tada treba računati na manju autonomiju, putni računar odmah vas upozori da ste izgubili nekoliko desetina kilometara.

Dakle, uzevši u obzir snagu i autonomiju naš naturalizovani Italijan bez brige se može „isterati“ na ozbiljan auto-put, posebno od kako je infrastruktura, barem u Francuskoj, znatno poboljšana. Brojni snažni punjači, čija snaga ide i do 300 kW, nalaze se u sastavu benzinskih stanica, na svakih 30-40 km. No, opet moram konstatovati kako to zadovoljstvo košta, na ovakvim punjačima punjenje je često skuplje negoli vožnja na fosilno gorivo.

Cena po kWh iznosi recimo 0,59 evra i više, a ukoliko se zna da na auto-putu potrošnja iznosi nekih 23-24 kWh, ispada da 100 pređenih kilometara košta oko 14 evra. Za te pare se može kupiti 7-7,5 l benzna, isto tako na auto putu, gde je osetno skuplji! Stadoh tako na jednu stanicu bez veće potrebe (baterija je imala 62 % kapaciteta), te dosipah malo struje kako bih se uverio da se može platiti karticom Visa, do pre koji mesec to nije bio slučaj (trebalo je imati razne pretplatne karice u zavisnosti od toga ko isporučuje električnu energiju).

Ukoliko je za verovati Fiatu na njima se može napuniti od 20 do 80 % baterije za 25-30 minuta. Kao i kod ostalih mališana grupacije i ovde je maksimalna brzina elektronski ograničena na 150 km/h (moj 600 pokazao je bezmalo 160 km/h pre negoli sam osetio blokadu, što je normalno jer nijedan brzinomer nije apsolutno tačan), tim bolje jer s punih gasom potrošnja se lako popne i do 30 kWh.

Naprotiv, umerenijim ritmom pri brzini od  115-120 km/h, potrošnja opadne na nekih 20 kWh, te je posve izvodljivo prevaliti oko 250 km. Po pitanju punjača ugrađeni DC sposoban je podneti snagu punjenja do 100 kW, ali kada se radi o naizmeničnoj struji snaga iznosi 11 kW. Na jednom takvom slabašnom dopunih ga par dana kasnije, Fiat opet navodi da se 20-80 % baterije napuni za 5h i 45 minuta, odnosno nekih 11-12 časova na kućnoj utičnici od 3 kW.

Sva sreća te Fiat 600 ne troši mnogo, deklarisana fabrička od 15,2 kWh (za par kWh više od deklarisane kod Avengera, što mi ne deluje logično) nije daleko od realnosti, prvih 200 kilometara pređoh uz prosečnu potrošnju od 16,2 kWh. Ne, nisam se vozikao samo po gradu, bilo je tu dosta izleta po auto-putu i besplatnim gradskim auto putevima, s ograničenjem od 90 i 110 km/h. Par dana kasnije, nakon što sam resetovao putni računar, pređoh još 300 kilometara uz sličnu potrošnju od oko 16 kWh, ovoga puta uz obilatu upotrebu grejanja (toplotna pumpa), spoljašnja temperatura pade preko noći s 22° C  na samo 7-8 stepeni.

Najniža zabeležena potrošnja kreće se oko 12-13 kWh, odnosi se na „cool“ vožnju izvan grada u programu Eco, odnosno gradsku vožnju s uključenim modom B (jače kočenje motorom i rekuperisanje energije). Aktivira se ponovnim pritiskom na dugme D, smešteno kao što rekoh pri dnu centralne konzole. U ovakvim okolnostima ovaj Fiat može prevaliti i više od 400 km s jednim punjenjem.

Po pitanju udobnosti uglavnom je sve u superlativima, osim što amortizeri imaju veliki hod i sposobnost apsorbovanja ozbiljnih rupa i oštećenja na putu, izolaciji kabinskog prostora posvećena je dužna pažnja. Buka od kotrljanja točkova je prigušena (na voženom 215/65 R16, odnosno 18 cola kod višeg završnog nivoa), dok su šumovi od strujanja vazduha zanemarljivi. Sve dok je vožnja nazovi normalna, ponašanje u krivinama je za pohvalu, 340 kg teška baterija smeštena je nisko u podu vozila, tako da je i težište spušteno.

Ukoliko se preteruje s brzinom ima tendenciju podupravljanja (po inerciji želi da ide pravo), što se lako kontroliše oduzimanjem „gasa“. Upravljanje je precizno, dok je mali upravljač zgodan za manipulisanje. Treba reči da je odstojanje od tla povišeno, iako sumnjam da iznosi 20 cm kao kod Jeepa Avengera (nigde ne pronađoh tačan podatak u vezi klirensa). U svakom slučaju omogućuje bezbedno penjanje po visokim ivičnjacima, pa čak i laku „off-road“ vožnju po šumskim putevima, bez da se može nadmetati s Avengerom, koji poseduje razne programe vožnje za ovakve uslove.

Lepo, kažete, ali koliko to zadovoljstvo košta? Kao što rekoh, mnogo, od 35.900 evra za Red, do 40.900 evra za La Prima, bez uračunatih subvencija za EV, koje se polako ali sigurno smanjuju i ukidaju… E sad, na stvari se može gledati i iz drugog ugla, Fiat 600 jeftiniji je od slično opremljenog Avengera za preko 2.000 evra, odnosno skuplji je za skromnih 10 % od manjeg 500 3+1, koji je ujedno i manje performantan.

Što se tiče opreme voženi Red poseduje obične čelične naplatke od 16 cola s plastičnim „ratkapnama“, startovanje motora bez ključa (ne i otvaranje vozila), senzore za automatsko uključivanje svetala i brisača, klasičan regulator i limiter brzine, centralni ekran od 10,25 inča, električne podizače za sva četiri prozora, aplikacije Apple CarPlay i Android Auto, ugrađen punjač od 11 kW, toplotnu pumpu….

La Prima je bogatija za zadnju kameru, aluminijumske naplatke od 18 cola, električno podešavanje vozačevog sedišta s grejačem i masažom, ključ „slobodne ruke“, specifične presvlake, GPS, sistem za poluautonomnu vožnju nivoa 2, električna peta vrata, snažno zatamljena zadnja stakla, USB priključak za putnike pozadi, platformu za bežično punjenje smartfona napred…. Da li sve ovo opravdava razliku u ceni od 5.000 evra, ne znam, uz to za metaliziranu boju mora se doplatiti 850 evra.

Šta još reči? Možda samo da iako električna verzija ima brojne kvalitete loše se piše Fiatu 600 ukoliko ubrzo ne dobije i benzinski agregat. Potražnja za elektromobilima je u padu i daleko od očekivane, u tom kontekstu treba reći da se termički motor vraća i u mali 500!? Da, da, iako to nije bilo u startu predviđeno, zbog loše prodaje i velike potražnje za SUS agregatima Stellantis je potvrdio „come back“ jednog takvog, i to ne u staru verziju treće generacije, već novu, električnu, srećom projektovanoj i za tako nešto!

A kada se u takvoj situaciji našao mali gradski elektromobil, mnogo jeftiniji od većeg, s pravom se možemo zapitati šta može da očekuje Fiat 600? Biće kako bude, u Stellantisu veruju da i za njega ima mesta u ekipi, iako je gužva pred golom veća neko ikad. Čak šest napadača s manje-više istim kvalitetima i manama, koga će navijači i publika podržati za sada je neizvesno…

Tekst i slike: Perica Rajković

(1712)