Citroenovo hidropneumatsko oslanjanje slavi 70 godina postojanja

Osnovan 1919. godine, Citroen je dugo bio na čelu inovacija u automobilskoj industriji. Firma sa znakom ševrona se zaista istakla kroz pronalazak, razvoj i masovnu distribuciju inovativnih sistema i proceasa. Među njima posebno možemo navesti plutajući motor, ugrađen na C4 i C6 od aprila 1932. godine i koji se sastoji od filtriranja vibracija motora umetanjem elastičnih blokova gume između njega i šasije.

Pogon na prednje točkove je takođe zasluga ovog proizvođača koji je bio prvi veliki proizvođač koji je uveo vozilo sa prednjim pogonom – Traction Avant, u maju 1934. godine. Potonji se takođe odlikovao još jednom novinom – samonosećom karoserijom, koja će od tada polako usvojiti gotovo svi proizvođači na planeti. Rotirajući farovi su takođe uvedeni na Citroenu DS i ID 1967. godine.

Hidropneumatsko oslanjanje ima posebno mesto među patentima Citroena. Prvi put će naći svoje mesto na modelu Traction 15-Six H u maju 1954. i nestaće sa scene sa poslednjom verzijom druge generacije C5, šezdeset i tri godine kasnije.

Izvedeno od oleopneumatskog ogibljenja koje je 1925. izumeo Žorž Mesije koji ga je ugradio na 150 automobila i posebno na stajni trap aviona, hidropneumatsko ogibljenje treba pripisati Paulu Magesu. Ovaj inženjer iz dizajnerske kancelarije Citroena, kome takođe dugujemo upravljanje sa varijabilnom pomoći (DIRAVI), razvio je ovo tehničko rešenje koje obezbeđuje i funkciju vešanja i amortizacije.

Hidropneumatsko oslanjanje kombinuje hidrauličku silu i kompresibilnost azota. Sistem se zasniva na pumpi visokog pritiska i sferama povezanim sa svakim radnim kolom, zaštićenim vodootpornom deformabilnom membranom koja sadrži azot. Ruka vešanja, pričvršćena za točak, povezana je sa cilindrom vešanja koji sadrži hidrauličnu tečnost. Sve je u interakciji u zavisnosti od hrapavosti puta: u slučaju neravnine, hidraulična tečnost sabija azot koji se nalazi u sferama, a ako dođe do udubljenja, dešava se suprotno.

Ovaj sistem takođe deluje kao korektor nivelisanja i omogućava da se vozilo utovari bez promene njegove visine. Ali glavna prednost ovog tipa vešanja jeste da ponudi visok nivo udobnosti koju karakteriše izuzetna mekoća, zahvaljujući smanjenoj krutosti u poređenju sa tradicionalnim metalnim oprugama i tradicionalnim amortizerima.

Kada je pušten u prodaju, njegov kompromis udobnosti i upravljanja pokazao se mnogo boljim od onog kod konvencionalnih sistema vešanja. Iako će ova tehnologija ostati konkurentna više od 50 godina, napredak u prigušenju i pojava elektronike u automobilima ipak će je učiniti manje relevantnom, posebno s obzirom na njenu cenu i veličinu.

Hidropneumatsko oslanjanje se koristilo na mnogim modelima brenda više od 60 godina. Posle Tractiona 15-Six H, kod kojeg je samo zadnje ogibljenje bilo hidropneumatsko od 1954. godine, DS 19 je bio model koji ga je proslavio od sledeće godine. Njegova pojednostavljena verzija pod nazivom ID 19 će ga potom naslediti 1957. godine.

Takođe se nalazi na 267 prototipova M35 iz 1969. opremljenih rotacionim motorom. Godine 1970. hidropneumatsko oslanjanje je prvi put ugrađeno u model srednje klase – GS. Iste godine, pojavilo se ispod haube prestižnog SM-a, a kasnije i na modelima CX i BX, 1975. i 1982. godine. 1989. godine, XM je koristio ovu tehnologiju koja je preimenovana u „Hydractive” na svojim vrhunskim verzijama. U ovoj konfiguraciji, svaka osovina ima dodatnu sferu povezanu sa elektronikom kako bi ponudila dva režima prigušenja: „meko“ i „sportsko“.

Godine 1995, Xantia Activa je impresionirala svojom sposobnošću da se potpuno ravno okreće, zahvaljujući SC-CAR-u (Citroen Active Roll Control Sistem) zajedno sa svojim „Hydractive“ oslanjanjem sastavljenim od deset sfera. Citroen C5 je opremljen njime u svojoj verziji Hydractive 3 ili 3+, gde je potpuno revidiran.

U 2006. godini, C6 se oslanjao na Hydractive 4 za udobnost dodavanjem četvrte sfere na svakoj osovini. Citroen je 2015. objavio kraj svog hidropneumatskog ogibljenja, čija se priča završila dve godine kasnije, kada je prestala prodaja C5 u Evropi.

AutoRepublika

Izvor i slike: L’Argus

(1672)