Zanimljivost dana: Kada se Italijani pozabave Porscheom 356

Model 356 je započeo karijeru Porschea kao veoma ozbiljnog igrača u automobilskom svetu. Daleko od toga da nije imao značajnu ulogu i ranije, ali je većina posla firme bila na račun stranih mušterija. Najveće čedo Ferdinanda Poršea je bilo u vidu Volkswagena Bube, ali je posle rata završio u francuskom zatvoru zbog „saradnje sa nacistima“.

Razlog je zapravo više ležao u podatku da je stariji Porše odbio da pomogne Renaultu da razvije model 4CV. Dok je čamio u zatvoru, njegov sin Feri je napravio prototip prvog modela kompanije pod sopstvenim imenom.

Iako je delio mnogo toga sa spomenutom Bubom, novi Porsche 356 je zapravo bio revolucionarni automobil u svoje vreme i označiće početak dobrih vremena za nemačkog proizvođača vozila. Proizvodnja će trajati od 1948. do 1965. godine i u tom periodu će fabriku napustiti oko 76 hiljada jedinica, od čega je polovina do danas preživela.

356 je bio veoma popularan i među tjunerima. Iako se nije izdvajao zbog snage (1,1-litarski benzinac je razvijao svega 40 „konja“), ovaj sportista je ipak imao motor postavljen pozadi i fantastičnu trakciju u svim vremenskim uslovima. Nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što su tjuneri uvideli njegov potencijal, uključujući i sam Porsche koji će nastaviti da ga unapređuje dosta puta. Za današnje izdanje zanimljivosti dana smo izdvojili jedan veoma specijalni primerak pod imenom Borghi Abarth.

Ime Karla Abarta nam je svima poznato. Čuveni tjuner je rođen u Austriji pod imenom Karl, ali je kasnije preselio u Italiju, postao naturalizovani građanin i promenio ime u Karlo. Firmu Abarth & C je osnovao 1949. godine i uglavnom se bavio tjuningom Fiata i ostalih italijanskih modela.

Ali on nije bio jedina osoba koja će se pozabaviti ovim specijalnim Porscheom. Za njega je zaslužan i čovek po imenu Aldo Borgi, koji je imao samostalnu dizajnersku kuću za proizvodnju školjki za imućne mušterije. Obično bi mu ruku dopala šasija sa mehanikom, a Borgi bi onda kompletirao školjku po ukusu mušterija. Neka od njegovih najpoznatijih dela su Alfa Romeo 2900 Ballena i Spyder 6C 2500 Paquito i Simca-Gordini T11.

Istorijske knjige kažu da je nepoznata mušterija posedovala 356 iz 1953. godine i da je školjka izgorela u požaru sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Međutim, mehanika je uglavnom ostala neoštećena, pa se vlasnik obratio Borgiji i od njega zatražio da mu dizajnira posebnu karoseriju. Ovaj će provesti dugi niz godina u svojoj garaži u Argentini da ručno od aluminijuma napravi specijalnu školjku, ali dizajn zapravo i nije bio originalan.

Naime, mnoge linije su pozajmljene za modela Rocco Motto Abarth-Porsche 356 Carrera GTL koji se tada širom sveta takmičio na trkačkim stazama. To ne znači da ovaj automobil nije bio unikantan, posebno zato što zadnji deo nije pružao onaj niski krov kao serijski model. Više je ličio na Italijana nego na Nemca, što i nije iznenađenje kada se zna ko je bio njegov dizajner.

Automobil je pokretao Porscheov 1,6-litarski motor sa 108 konjskih snaga dok je menjač bio četvorostepeni manuelni. Ogibljenje je bilo nezavisno dok su kočnice bile u vidu doboša. Pošto je većinu ovih modifikacija kompletirao Abart za trkački Porsche, tako se i njemu pripisuju zasluge, pa automobil zvanično nosi ime Borghi Abarth 356.

Napravljen je samo jedan primerak i originalni vlasnik ga je posedovao do 1972. godine. Onda ga je kupio njegov kretaor Borgi i duži niz godina koristio kao vozilo za svakodnevnu vožnju. Planirao je veće izmene, ali do toga nikada nije došlo i kako su prolazile godine, tako se često svojim čedom trkao na relijima širom Argentine. Potpuno je rastavio Porschea početkom devedesetih godina sa ciljem da ga restaurira, ali nikada nije kompletirao posao.

Tada ga je kupio sadašnji vlasnik i odlučio da ga vrati u originalno stanje. Uspeo je da pronađe izvorne specifikacije, a sproveo je i neke modifikacije na račun kvalitetnijih materijala u enterijeru. Porsche je od tada vožen manje od pet kilometara i smatra se nacionalnim blagom za nemačku i italijansku automobilsku industriju, a i kao idealan primer na temu šta može da se desi kada dve strane sarađuju.

Možda nije najlepša prerada 356-ice koju smo ikada videli, ali je svakako zanimljiva modifikacija u pitanju i jasno zaslužuje svoje mesto u istoriji.

Zoran Tomasović

(250)