AR pijaca klasika: Mala Alfa

Generacija modela Alfe Romeo pod imenom Alfetta („Mala Alfa“, da ne kažemo Alfica) je uglavnom poznata po čuvenoj konfiguraciji takozvanog „fastbeka“. Reč je manje-više o kupeu s produženim krovom, i sa značkama na kojima piše Alfetta GT i GTS, i smatra se jednim od najlepših automobila svog vremena.

S prelepim stilom, pogonom na zadnje točkove, opcionim motorom sa šest cilindara i dinamičnim voznim karakteristikama, nije teško zaključiti zašto je i dan-danas toliko poštovan među kolekcionarima, O njemu smo ranije i pisali, a s obzirom da smo stavili naslov te teme „Bellissima“, jasno je da smo veliki ljubitelji GT-a i GTS-a. Tu priču možete da pročitate ovde.

Predmet današnje automobilske pijace nije baš ovo poželjno izdanje, ali priča jeste o Alfetti. Naime, u ponudi je bila i tradicionalna limuzina pored spomenutog fastbeka. Proizvodio se od 1972. do 1984. godine, i u tom periodu se 448.417 kupaca odlučilo za njega. Brojka nije preterano visoka za svoju klasu, a eksperti se ne mogu uvek složiti zašto je tako.

Jedni kažu da je Alfin kvalitet srozan do te mere da su je čak i italijanski kupci počeli zaobilaziti, a postoje i oni koji nisu bili oduševljeni stilom. Od svake Alfe ipak očekujemo da bude remek delo i da se obavezno okrenemo za njom kada je vidimo na ulicama, a limuzina Alfetta to jednostavno nije bila.

Ali ovom automobilu niko nije mogao da ospori vozne karakteristike. Imao je takozvani „transaxle“, a reč je o pogonskom sklopu koji diferencijal i menjačku kutiju objedinjuje u istom kućištu. Tako nešto viđamo na većini automobila sa pogonom na prednje točkovie, ali je Alfetta pružala pogon na zadnji par točkova. U tom slučaju, „transaxle“ postavlja menjač u zadnji deo vozila, a pošto je motor napred, dobijamo izuzetno dobar raspored mase. Alfetta je bila toliko dobra za vožnju da je bila omiljeni izbor italijanske policije.

Za razliku od fastbeka, koji se mogao dobiti sa velikim brojem atmosferskih i turbo motora sa četiri i šest cilindara, za limuzinu su bili rezervisani samo oni radne zapremine 1,6, 1,8 i 2,0 litara. Za današnju priču je najbitnija Alfetta sa američkog tržišta, gde se limuzina nudila samo sa najvećim od spomenuta tri motora.

Razvijao je 109 konjskih snaga, što je bilo 21 „grlo“ manje u poređenju s evropskim rođakom. Menjač je bio petostepeni manuelni, a maksimalna brzina je iznosila 178 km/h. Spomenućemo da je Alfetta originalno koštala 8.445 dolara ili 35.789 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Primerak iz današnje priče je iz 1979. godine i trenutno se nalazi u gradu Kosta Mesa unutar američke savezne države Kalifornije. Automobil je proveo „ceo život“ na ovoj lokaciji, što je svakako bitna činjenica pošto Kalifornija ima jako blage i suve zime, a italijanski četvorotočkaši iz ovog perioda su skloni koroziji.

Na satu stroji brojka od 129.600 kilometara, ali to se zaista ne može primetiti prema priloženim fotografijama. Vozilo deluje besprekorno, a enterijer pokazuje kakvoj premijum klasi je Alfa pripadala u to vreme.

Aukcija je donela 35 ponuda, a najviša je iznosila 8.350 američkih dolara.

Zoran Tomasović

(1970)