Ove godine se navršilo se pola veka od smrti Pabla Pikasa, o kome se ovih dana redovno priča, posebno u francuskoj javnosti, odakle i prenosimo ovu priču kolega iz L’Argusa.
Citroenova marka DS podseća na zajedničku istoriju majstora kičice i proizvođača sa znakom ševrona i naglašava da ona nije počela 1999. upotrebom njegovog imena (i njegovog potpisa) na minivanima. Datira još iz 1958. godine, preciznije rečeno, pre šezdeset pet godina, kada je Pikaso radio na Citroenu DS 19.
Jednog zimskog dana 1958. godine, meksički novinar Manuel Mehido otišao je na jug Francuske, gde je Pikaso tada živeo, sa idejom da dobije intervju sa španskim slikarem u egzilu. Da bi putovao putevima Azurne obale, mogao je da pozajmi potpuno novi plavi DS u Parizu.
Znajući da rođeni Malažanin ne ceni intervjue, a takođe i da je podržavao španske republikance protiv generalisimusa Franka, Mehido se predstavljao kao predstavnik udruženja španskih prognanika u Meksiku. Varka je uspela i Pikaso je otvorio vrata La Californije, svoje vile u Antibu.
Tokom dana, umetnik je na trenutak napustio novinara u društvu nekih svojih prijatelja. Zatim se vratio da pozove grupu da otkrije „Vence mira“, koje je upravo naslikao i potpisao na karoseriji automobila, čineći ga autentičnim „umetničkim automobilom“ sedamnaest godina pre čuvenog BMW-a 3.0 CSL koji je naslikao Alekander Calder.
Vrativši se u Pariz, Mejido je kupio automobilsko „platno“ za 1.000 dolara i odmah ga prodao umetničkoj galeriji za šest puta veću sumu. Niko ne zna gde je danas DS. Neki misle da pripada kolekcionaru. Do danas je objavljena samo jedna slika, koju je pre nekoliko godina overio pokojni Žozep Palau i Fabre, koji je bio slikarev prijatelj i direktor Pikasove fondacije u Barseloni. Što se tiče imena Picasso u Citroenu, ono je nestalo 2018. godine kada su C4 i Grand C4 koji su nosili ovaj sufiks dobili ime Spacetourer.
AutoRepublika
(290)
