AR pijaca klasika: Gastarbajterski san (drugi deo)

O Mercedesovom modelu W123 smo dosta puta pisali na sajtu AutoRepublike. Teško ga je ne spomenuti jer je zaista ikona automobilske industrije. Neko će reći da je svaki Mercedes poseban na svoj način, i biće sigurno u pravu, ali je W123 kao prethodnik današnje E Klase postavio mnogo standarda u svoje vreme.

Proizvodio se od 1976. do 1986. godine i pronašao približno 2,7 miliona kupaca, što ga je učinilo najprodavanijim Mercedesom u istoriji (barem dok nije debitovao naslednik W124).

Komercijalni uspeh je jedno, ali ono što je baš proslavilo W123 jeste njegova vrhunska pouzdanost. Nije bila retkost da taksisti pređu i do milion kilometara samo sa redovnim održavanjem. I baš o takvim konfiguracijama smo najčešće i pisali, posebno ako bi se ispod haube nalazio 2,4 ili 3,0-litarski dizel. Ali daleko da je bio jedini.

Da, dizel je svakako bio poželjan zbog svoje pouzdanosti i male potrošnje, ali je nemački gigant u ponudi imao i veliki broj benzinaca. A ako ste želeli da budete glavni baja u selu, onda je izbor padao na čuveni 2,7-litarski sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji.

Mercedes će da ponudi takav motor i sa karburatorom, a većini kupaca je bio interestan onaj sa slovom „E“ u imenu. Odnosilo se na „Einspritzung“ ili direktno ubrizgavanje goriva i biće deo ovog automobila od prvog do zadnjeg dana. Razvijao je 182 konjske snage i maksimalnih 240 Nm obrtnog momenta, što je bio fantastičan rezultat u svoje vreme kada mnogobrojni modeli i sa dva cilindra više nisu bili moćniji.

Kada znamo da W123 i nije bio težak automobil za svoju klasu (masa je iznosila 1.475 kg za limuzinsko izdanje), ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo zadovoljavajućih 9,9 sekundi uz maksimalnu brzinu od 200 km/h i kombinovanu potrošnju od 13,3 litra na pređenih sto kilometara.

Ispred nas je sada 280E i kao što možete da vidite, Mercedes nas je pomalo slagao pošto je zapremina motora iznosila 2.746 kubika ili 2,7 litara. Napravljen je 1984. godine i trenutno se nalazi u gradu Trumansberg unutar američke savezne države Njujork.

Do sada je prešao nešto više od 200 hiljada kilometara i opremljen je uređajem za klimatizaciju, šiberom, kvalitetnim drvetom i s još mnogo luksuzne opreme. Iako u pozadini možete da vidite značku „AMG“, čuveni nemački tjuner (koji je danas u rukama Mercedesa) zapravo nije imao neke povezanosti sa njim.

Na automobil su ugrađeni neki detalji poput 16-inčnih felni i specijalnih branika prema čemu zaista izgleda kao autentičan AMG. Vozilo je napustilo fabriku sa četvorostepenim automatskim menjačem, ali nije odmah stigao na američki kontinent. Originalno je pronašao kupca u Nemačkoj i tamo se nalazio do kasnih osamdesetih godina, posle čega je uvezen „preko bare“ i u rukama sadašnjeg vlasnika je od 2012. godine.

Na kraju dana, baš takva istorija ga je danas napravila poželjnim za kupovinu pošto su originalni „američki Mercedesi“ imali drugačije branike i veću masu.

Aukcija je donela 42 ponude, a najviša od njih u iznosu od 10.500 američkih dolara nije bila dovoljna da 280E promeni vlasnika.

Zoran Tomasović

(279)