Zanimljivost dana: AMC je planirao da prodaje Renault Espace u Americi

Sigurno ste primetili da je brend American Motor Company ili skraćeno AMC veoma čest gost na AutoRepublici. Verovatno se pitate zašto je tako, pošto je AMC poslovao samo od 1954. do 1987. godine, pa ga je čak i većina Jenkija odavno zaboravila. Ono što se meni lično oduvek sviđalo jeste način na koji je kompanija pokušavala da pronađe kupce.

Znali su da ne mogu da dominiraju gigantima kao što su General Motors, Ford i Chrysler, pa je jedini način da budu primećeni od strane javnosti, bilo ono čuveno „biti drugačiji“.

AMC je prvi popularizovao kategoriju kompaktnih automobila modelom Rambler, a zatim je predstavio takozvanu srednju klasu (intermediate). Sigurno ste čuli za modele poput Pacera i Gremlina čak i ako ne znate od kog brenda stižu, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na pokušaj da se Renault Espace prodaje „preko bare“ sa značkom AMC-a.

Zavisno kojim izvorima verujete, Espace je bio prvi ili drugi takozvani „MPV“ (Multi Purpose Vehicle) na svetu. Američka korporacija Chrysler pripisuje zaslugu sebi, iako je na ideju došao inženjer pod imenom Hal Sperlih dok je još radio za Ford.

Tamo su njegovi planovi odbijeni, ali je zatim prešao u Chrysler i predstavio ideju manjeg vozila iz segmenta MPV a na platformi putničkog automobila. Oni su debitovali 1984. godine i prodavali su se preko dva brenda. Bili su to Plymouth Grand Voyager i Dodge Grand Caravan.

Renault je iste godine predstavio i svoj model Espace, čija je istorija takođe pomalo mutna. Naime, jedna priča kaže da je za njegov razvoj bio zaslužan takođe Chrysler preko svoje divizije za Veliku Britaniju, a druga, da je to uradila firma Matra (zanimljivo je da je rani prototip prvo ponuđen Peugeotu i Citroenu, ali su ga odbili).

Espace i američki MPV (ili kako su ih Jenkiji oslovljavali kao „minivans“) su bili veoma slični, s izuzetkom toga što je francuski model imao standardna zadnja vrata, a Amerikanci klizeća. Chryslerovi minivanovi su se pojavili u izložbeno-prodajnim salonima u februaru 1984. godine, a Renaultov pet meseci kasnije.

Renault je kupio polovinu AMC-a krajem sedamdesetih godina i investirao velike sume novca u njega. Debitovali su mnogobrojni francuski modeli i prodavali su se pod značkom Renault-AMC. Nakon što su se spomenuti Chryslerovi minivanovi pokazali velikim prodajnim uspehom, odjednom se rodila ideja da bi i AMC mogao da ima slično vozilo u SAD, posebno zato što, u General Motorsu još dugo vremena nisu planirali direktne rivale.

U oktobru 1984. godine AMC je najavio da će prodavati Espace do 1986. godine. Francuski model je najavljen sa 110 konjskih snaga, prostorom za sedam putnika i potrošnjom goriva od samo 5,5 litara na pređenih 100 kilometara pri brzini od 88 km/h (koja je tada bila najviša dozvoljena brzina na američkim putevima).

Serijski model je debitovao na Salonu automobila u Čikagu 1985. godine, a magazin Popular Science ga je stavio na uporedni test protiv Plymoutha Voyagera i proglasio za pobednika zahvaljujući aerodinamičnijem stilu.

Ipak, u martu 1985. godine je objavljeno da do uvoza ipak neće doći. Javni razlog nikada nije obrazložen, ali mediji su spekulisalo da je nekoliko detalja igralo veliku ulogu. Prvo, Espace je imao problema sa snagom za ukus Jenkija i njegovih 110 „konja“ se činilo mnogo manje od Chryslerovih minivanova koji su se nudili u konfiguracijama sa 136 i 150 „grla“.

Zatim dolazimo i do cene, koja bi u Americi iznosila oko 10.740 dolara (oko 27.668 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) dok su Chryslerovi minivanovi koštali 25% manje. AMC je takođe imao izuzetno skromnu mrežu salona i ne bi mogao da parira rivalima po prodajnim rezultatima.

Pravi razlog je verovatno onaj da je AMC bio pred gašenjem sredinom osamdesetih godina, a za tako nešto je „kriva“ unutrašnja politika unutar Renaulta. Naime, firmu je predvodio čovek po imenu Džordž Bes i verovao je da snaga brenda leži baš na američkom tržištu.

Njegove ideje nisu najbolje prošle u Francuskoj, gde su sindikati bili ljuti što zatvara domaće fabrike, a investira novac u AMC. Bes bi verovatno i ostvario svoje ideje da je sve išlo po planu, ali biva ubijen ispred svoje kuće u Parizu 1986. godine od strane ekstremistične grupe.

Njegov naslednik nije imao iste ideje i odlučio je da se brzo reši AMC-a. Pronašao je kupca u vidu Chryslera, koji je želeo modernu fabriku u gradu Kenoša i naravno vredni brend Jeep. Chrysleru nikada nije bilo u interesu da sačuva AMC, pa je firma ugašena nakon 1987. godine, a Renault se zvanično povukao sa američkog tržišta.

Tema Espacea se dugo godina analizirala kao nešto šta je moglo da spasi AMC. Da Matra nije „gubila vreme“ predstavljajući ideju Peugeotu i Citroenu, i da je Renault ranije krenuo sa serijskom proizvodnjom, da li bi i AMC dobio svoju konfiguraciju ranije i potencijalno nadmašio Chryslera u kategoriji minivanova? Da li bi takav model doneo dovoljne finansije da sačuva brenda i promeni mišljenja francuskih političara da budućnost zaista postoji „preko bare“?

Odgovor nikada nećemo saznati, ali na kraju dana, možda je sad jasnije zašto o AMC-u pišemo toliko često…

Zoran Tomasović

(1242)