AR pijaca klasika: Pionir mišićavih automobila

Većina automobilskih istoričara će se složiti da je revolucija takozvanih „mišićavih“ četvorotočkaša nastala onog momenta tokom 1964. godine, kada je Pontiac predstavio model GTO. Ideja je izgledala toliko jednostavna na papiru, pa sve što je bilo potrebno je ugraditi najveći dostupan motor u najmanju karoseriju.

Otac takvog programa je bio čovek po imenu Džon Dilorijan – da, onaj isti koji će tokom osamdesetih godina prošlog veka da predstavi sopstveni model DeLorean DMC-12. Nadao se godišnjoj prodaji od tek pet hiljada jedinica, ali kada je Pontiac isporučio čak osam puta više primeraka, postalo je jasno da je osnovao novo poglavlje u istoriji američke automobilske industrije.

GTO će se originalno proizvoditi od 1964. do 1974. godine i ponovo od 2004. do 2006. godine kada je zapravo bio prepakovani Holden Monaro. Ako biskmo tražili idealan klasik, većina bi vam rekla da je najpoželjenije ono izdanje nazvano Judge („Sudija“).

Sudija je debitovao 1969. godine i Dilorijan ga je originalno planirao kao model „oguljen“ od opreme sa najvećim motorom (slično kao i originalni GTO od pet godina ranije), ali će Judge na kraju postati najskuplja konfiguracija.

Ova značka je označavala da se ispod haube krije V8 radne zapremine 400 kubnih inča (6,6 litre), a takođe je doneo i modifikovano ogibljenje, čvršći menjač, šire pneumatike i par specijalnih grafika. Od 72.287 prodatih GTO-a, te 1969. godine, 6.833 kupca se odlučilo za verziju s oznakom Judge.

Za današnju priču smo izabrali godinu dana mlađi primerak i trenutno se nalazi u gradu Mekini unutar američke savezne države Teksas. Do sada je prešao 124.800 kilometara. Do 1970. godine, GTO je dobio i opcioni motor radne zapremine 455 kubnih inča (7,5 litre), ali je onaj manji 6,6-litarski zapravo bio moćniji po pitanju snage.

Razvijao je 366 konjskih snaga, odnosno šest „grla“ više od većeg brata, uz doduše slabiji obrtni momenat. Uparen sa četvorostepenim manuelnim menjačem, „Sudija“ je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 5,7 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 177 km/h.

Spomenućemo da je cena osnovnog modela iznosila 3.267 američkih dolara (današnjih 25.739 „zelembaća“) dok bi Judge dodao još 337 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 2.655 dolara).

Kao što smo spomenuli, klasični GTO je danas veoma poželjan među kolekcionarima i spada u onu najtraženiju grupu zajedno sa modelima kao što su Plymouth GTX, Dodge Charger i Chevrolet Chevelle. Ovaj konkretan model je napustio fabriku i sa servo volanom, radijom i prednjim disk kočnicama dok su pozadi bili doboši. Automobil nikada nije restauriran, ali je održavan toliko godina i poseduje sve nove potrošne materijale.

Aukcija je donela 64 ponude, a najviša je iznosila 80 hiljada američkih dolara.

Zoran Tomasović

(854)