Kineski startap Leapmotor predstavio je novu platformu i već je nudi Zapadu
Kineski proizvođači automobila nastavljaju da preuzimaju tehnološko vođstvo od inertnih zapadnih proizvođača automobila. Među njima je Leapmotor, startap za električna vozila, i već je predstavio treću platformu za električna vozila u svojoj kratkoj istoriji i spreman je da je podeli sa svima (naravno, za novac).
Prošle nedelje, nemački mediji su doživeli šok kada je VW kupio udeo u kineskom startupu Xpeng i koristiće njegovu platformu za svoja nova električna vozila. Nedelju dana ranije, Audi i SAIC dogovorili su se da zajednički razvijaju električna vozila. Zauzvrat, holding Geely je uspešno uveo evropske brendove Polestar, Volvo i smart na platformu SEA. Pa, danas je mlada kompanija Leapmotor predstavila novu platformu Leap 3.0 i već pregovara sa dve strane kompanije da je proda.
Startap je osnovao 2015. kineski inženjer elektronike Zu Jiangming, Leapmotor je tek četvrtu godinu na kineskom tržištu i ima samo četiri modela u svojoj liniji proizvoda, ali se Leapmotor smatra jednim od najuspešnijih kineskih startapova. Prodaja Leapmotora u prvoj polovini ove godine iznosila je 44.502 električnih vozila, što je 14 odsto manje nego u periodu januar-jun 2022. godine, kao rezultat povećane konkurencije i rata cena na kineskom tržištu električnih vozila. Leapmotor je najavio da će sniziti cene za dva svoja najpopularnija modela u avgustu, krosover C11 i sedan C01.
Platforma Leap 3.0 namenjena je budućim električnim vozilima kompanije: njen prvi nosilac biće model sa fabričkim indeksom B11, koji će premijerno biti predstavljen u septembru na Salonu automobila u Minhenu. Karakteristika nove platforme je visok stepen integracije elektronskih i električnih komponenti, što obećava nižu cenu od konkurenata. Sam Leapmotor pravi čipove bazirane na jezgrima Qualcomm Snapdragon i nudi nekoliko opcija za različite računarske snage kako za jeftina električna vozila tako i za premijum vozila koja imaju puno opreme za zabavu i elektronskih asistenata vozača, do potpunog autopilota. Naravno, obezbeđeno je bežično ažuriranje softvera na daljinu.
Leapmotor želi da proda svoju novu platformu trećim stranama koje nemaju resurse ili vremena da razviju sopstvenu. Leapmotor može i da licencira svoju platformu i da napravi ceo električni automobil za klijenta, pa čak i da uspostavi svoju proizvodnju u sopstvenoj fabrici u gradu Jinhua (provincija Zejiang). U međuvremenu, već 2025. godine, prema Reutersu, Leapmotor planira da predstavi platformu sledeće generacije! Zapadni proizvođači automobila mogu samo da sanjaju o takvom tempu evolucije.
AutoRepublika
(467)
Dosta zapadnih kompanija radi na vodonicnim platformama.
Leapmotor je veoma kreativna firma koja neverovatnom brzinom siri svoj portfolio! Medjutim, ova recenica okupira moju paznju:
„Leapmotor može i da licencira svoju platformu i da napravi ceo električni automobil za klijenta, pa čak i da uspostavi svoju proizvodnju u sopstvenoj fabrici u gradu Jinhua (provincija Zejiang).“
Kada bi Srbija mogla da dobije kredit od nekoliko milijardi, mogla bi kod Leapmotora da naruci konstrukciju, tehnologiju i organizaciju proizvodnje kompletnog automobila na nasoj teritoriji. „Slucajno“ bi mogao da se zove Yugo. I opet sasvim „slucajno“ bio bi primenjen Dejanov dizajn. Dejane, sta ti mislis o ovome? 🙂
Fali samo tih par milijardi…
A nude li oni to na par komada da se napravi neka specijalna varijanta vozila, tj. nešto maloserijsko? Gdje ne trebaju neke velike milijarde, već malo ukusa, dizajna, stakloplastike i neka tržišna niša?
Pitaj!
Dopada mi se tvoja ideja. Ali ne znam koliko je trenutno Srpska vlada otvorena za saradnu sa kinezima, kao i to kakvi su uslovi i „ucene“ za podizanje potrebnog kredita. Dobro je da se ideja predstavi Srpskoj vladi, a ukoliko vlada ne deli nash entuzijazam, preostaje nam direktni kontakt sa kinezima uz predlog da oni investiraju u obnovu Srpske auto-industrije, shto je, predpostavljam gora varijanta nego da Srbija sama pokrene inicijativu i ulozhi novac
Sve sto ti ne znas, ne znam ni ja! 🙂 Ali vredi pokusati i to na oba kanala – kod srpske vlade i kod stranog proizvodjaca.
Osim što fali par milijardi, fali i ozbiljnost pristupa. Kod nas u Leoniju, dok su tu bili strani menadžeri, radilo se korektno. Od kada su otišli, veze, vezice, i veliko opterećenje radnika, katastrofa. A nemaju se kome požaliti. Svi su povezani.
Tako nešto je ozbiljna prepereka poslovanju.
Hvala ti na upozorenju! To bi znacilo da fabrika u vlasnistvu Srbije ne dolazi u obzir – mora da bude u vlasnistvu stranog investora da bi uopste funkcionisala.