Istraživanje: 57% vozača ne želi električni automobil
Podaci iz istraživanja koje se ne može u punoj meri nazvati usklađenom sa statističkim metodama, ali koje svakako ima svoju težinu i koje je sprovela organizacija NDR, oko 57% od 10.886 ispitanika, u ovom trenutku ne može da zamisli situaciju u kojoj pazari električni automobil. Njih 26% je kazalo da bi rado kupilo EV, dok je 17% neodlučnih.
Istraživači su zahvaljujući radu na ovoj anketi shvatili da je najčešći razlog za eliminaciju iz razmatranja električnih automobila njihova visoka cena. To je kao obrazloženje za izbegavanje navelo 72% učesnika. U stvari, električna vozila su skuplja na startu, prilikom kupoveine, ali u toku kasnije eksploatacije, i zavisno od države i potreba i preferencija vlasnika, elektormobili postaju jeftiniji čak i nakon samo par desetina hiljada odvozanih kilometara.
Dalje, oko 70% od učesnika istraživanja se požalilo na inferiornu autonomiju, iako nemački vozač (gde je studija i sprovedena) u proseku vozi svega 40 kilometara dnevno. Dve trećine od ukupnog broja učesnika projekta koji ne žele EV, je reklo ispitivačima da je nedovoljan broj stanica za dopunu baterija taj prelomni razlog zbog kog ne vide sebe u elektromobilu.
Vredno pomena je i to što je oko polovine učesnika navelo da smatra da su električni automobili više štetni po prirodno okruženje u odnosu na one s motorima SUS, iako su dostupne brojne studije s potpuno suprotnim rezultatima. Druga polovina populacije to vidi sasvim drugačije.
„Mnogi imaju utisak da je sveukupni uticaj na prirodu koji ostvaruju električni automobili negativan. Jedan od razloga je i taj što se struja dobija sagorevanjem uglja,“ piše NDR. Prema navodima NDR-a, mnogi članovi zajednice su kritički nastrojeni prema kratkom veku baterija i prema nuždi upotrebe retkih sirovina. Međutim, loša trajnost baterija je takođe u nekim primerima demantovana.
Iznet je stav jednog od ispitanika koji se požalio kako ne može da dopunjava električni automobil u domaćinstvu jer živi u stambenor zgradi, pa je tako na afinitet uticalo praktično pitanje, a ne striktna preferencija jednog ili drugog tipa pogona. Pride, čovek kaže i da su od subvencija najviše vajde videli ljudi koji su već bogati i kojima ove ništa ne znače.
Posebno je zanimljivo i to što je kroz rad na studiji otkriveno da veliki broj onih koji bi mogli da žive s idejom o kupovini električnog vozila, značajan broj njih ne želi da odvoji više od 20 hiljada evra za posed istog. Problem je što takvi modeli ne postoje u ponudi. Čast izuzecima i kvadriciklima.
AutoRepublika
(781)
“ … veliki broj onih koji bi mogli da žive s idejom o kupovini električnog vozila, značajan broj njih ne želi da odvoji više od 20 hiljada evra za posed istog.“
Pa, teško je danas naći i SUS da je ispod 20 hiljada evra.
Moze – solidan polovan.
Ima i za 5000 evra, samo ne kod nas. Mi smo Evropa. Kod nas mnogi kupuju polovnjake od nekoliko hiljada evra, a proizvođači automobila forsiraju nove automobile od 15-20 hiljada evra pa nadalje. Šta reći nego slobodno tržište. Slobodni smo da odaberemo najjeftiniji nov automobil za 15-20 hiljada evra, a 2008 smo mogli i za 3500 evra (Zastava 101). Onaj Renault Kwid, što se prodaje u Indiji, kada se indijska valuta konvertuje u evre, izađe oko 5000 evra, za bazni model. U Indiji je jeftiniji Renault, nego kod nas Dacia, koja služi kao budžetski Renault u Evropi. Evropska automobilska industrija… Pročitaj više »
Istraživanje kao dnaje radio Aca Lukas: „Mislim, ja se jesam drogir’o, ali tad kad su rekli da sam nadrogiran, e baš tada nisam bio nadrogiran…“
Ovčice kritički nastrojene…😂 Ionako će vozit što im se dopusti.