AR pijaca klasika: Bellissima

Možete je kritikovati da se mnogo kvari, da rđa pred očima i da nema preprodajnu cenu kao nemački rivali, ali nešto što se Alfi Romeo nikada nije moglo osporiti jeste njen stil. Kao što smo navikli od nemačkih ili japanskih četvorotočkaša da će biti hladni i bezlični, a od Jenkija da će trošiti više nego sovjetski tenk T-34 na putu do Berlina, tako smo od Italijana očekivali da nas stilom moraju oduševiti.

Retko kada su zakazali u takvom poduhvatu, a jedan od lepših modela Alfe Romeo u posleratnom periodu je svakako bio Alfetta („Mala Alfa“).

Proizvodio se kao limuzina i kao takozvani „fastbek kupe“, a za našu priču je mnogo bitnija ova druga konfiguracija. Bila je poznata pod imenima Alfetta GT i GTV, a u izložbeno-prodajnim salonima smo je mogli videti u periodu od 1974. do 1987. godine. Za stil se postarao čuveni Đorđeto Đuđaro dok je radio za italijansku dizajnersku kuću ItalDesign, pa nije ni čudo što je ovaj četvorotočkaš dobio toliko pohvala.

Nudio se sa dosta motora u konfiguraciji s četiri, šest i osam cilindara. Najpoželjniji od njih je onaj sa značkom Autodelta i bio je deo ponude samo 1977. godine. Napravljen je radi homologacije za profesionalni auto-moto sport i pružao je 2,6-litarski benzinac sa osam cilindara i 197 konjskih snaga, a to je bilo dovoljno za maksimalnu brzinu od 230 km/h.

Ali pred kraj karijere, Italijani su spremili još jedno specijalno izdanje. Ono je bilo dostupno samo na američkom tlu i bilo je deo ponude 1985. i 1986. godine. Napravljeno je svega 36 jedinica.

Ruku na srce, Alfa nije posao uradila sama, već su automobili poslati američkoj tjuning kompaniji Callaway. Danas je poznajemo najviše po saradnji sa General Motorsom, ali su evropski automobili bili glavna zanimacija Callawaya tokom osamdesetih godina.

Preuzet je 2,5-litarski motor sa šest cilindara, a na njega je dodat turbo punjač. To je bilo dovoljno za ukupno 230 konjskih snaga, a ovaj GTV će ujedno da bude najmoćnija konfiguracija tokom dugogodišnje istorije. Menjač je bio petostepeni manuelni, a automobil se nudio samo sa punom opremom.

To znači da je imao 15-godišnje felne, kožni enterijer, sedišta Recaro, klima uređaj, prozore sa staklima pokretanim pritiskom na dugme, audio sistem marke Kenwood i još mnogo toga.

Testovi iz navedenog perioda pokazuju da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 6,2 sekunde uz maksimalnu brzinu od 220 km/h. GTV Callaway svakako nije bio jeftin pošto je koštao 23.995 američkih dolara ili oko 67.665 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Primerak iz današnje priče je iz 1985. godine i nalazi se u gradu Tulsa unutar američke savezne države Oklahome. Do sada je prešao 126.400 kilometara, ali to se sigurno ne može primetiti na njemu pošto je fantastično očuvan. U oglasu se navodi da je jedan od prethodnih vlasnika detaljno osvežio elektroniku početkom ove godine, ali osim toga, Alfa je kao onog dana kada je napustila Callawayovu trkačku garažu. Prethodno je bila registrovana u saveznim državama Amerike, Teksasu, Arizoni i Floridi.

Desetodnevna aukcija je donela 37 ponuda od čega je najviša iznosila 62 hiljade američkih dolara.

Zoran Tomasović

(2143)