Zanimljivost dana: Kako je Harli Erl stigao u General Motors

Amerikanci će vam reći da na Harli Erla gledaju kao na svog automobilskog Boga. Ovaj legendarni dizajner je potpisao svaki popularni model tokom zlatnog perioda General Motorsa, iako će se kasnije ispostaviti da je jako malo posla lično uradio, i uglavnom je očekivao da njegove ideje neko drugi sprovede u delo.

Ali mu se nikako ne može osporiti uticaj na američku industriju i zato se danas smatra tolikom legendom. Ovo je kratka priča kako je Harli Erl stigao u General Motors.

Harli je rođen 1893. godine u američkoj saveznoj državi Kaliforniji, a veruje se da je svoj talenat nasledio od oca. Ovaj je započeo karijeru u proizvodnji kočija, a vremenom će da otvori sopstvenu firmu pod imenom Earl Carriage Works.

Mladi Harli je radio sitne poslove u porodičnoj firmi, a do početka dvadesetog veka je postalo jasno da će automobili zameniti kočije kao masovno prevozno sredstvo. Porodična firma kasnije menja ime u Earl Automotive Works i bavila se proizvodnjom specijalnih školjki na šasijama drugih četvorotočkaša po želji imućnih mušterija. To se odnosi na holivudske glumce, producente, reditelje i ostale osobe sa dubokim džepom. Najpoznatija mušterija je bio čuveni komičar Rosko „Feti“ Arbakl za koga je familija Erl spremila specijalni model Pierce-Arrow Cruiser.

Porodičnu firmu kupuje Don Li 1920. godine, a u svom vlasništvu je imao veliki broj izložbeno-prodajnih salona kompanije Cadillac. Stariji Erl se do tada penzionisao, ali je Li zadržao Harlija kao dizajnera pre nego što ga je primetila General Motorsova divizija Fisher Body.

Ona se bavila proizvodnjom svih specijalnih školjki za imućne kupce na bazama Cadillaca i Buicka, pa je Harli zapravo „nasledio“ istu poziciju kojom se bavio protekle decenije. Posao je cvetao tokom dvadesetih godina, a njegova dela dobila mnogo pohvala od medija. Niko nije bio iznenađen kada je promovisan za glavnog stilistu divizije LaSalle.

Ona je danas generalno nepoznata, ali je poslovala od 1928. do 1940. godine da popuni prazninu između Buicka i Cadillaca. Harli biva primoran da napusti sunčanu Kaliforniju za hladni Mičigen, a prvi prototip je krerirao za samo tri meseca. U spomenutom periodu, za stil su uglavnom bili zaslužni inženjeri pa su retko koji bili smatrani remek delima.

Obično bi prvo bila kompletirana mehanika nakon što bi inženjeri na brzinu dodali dizajnerske linije. Erl je promenio način na koji se automobili konstruišu tako što bi prvo napravio dosta crteža, a zatim i model od gline koji bi mogao biti modifikovan dosta puta. Posao se toliko dopao prvom čoveku General Motorsa Alfredu Slonu da je otvorio novi dizajnerski studio pod imenom „Art & Color“ i postavio Erla za vođu tima.

Ovde moramo spomenuti da prvi LaSalle zapravo i nije bio „originalan“ već je Hispano-Suiza H6 poslužio kao inspiracija dok je Bentley bio baza za revolucionarni Pontiac iz 1933. godine. Ova divizija General Motorsa je zapravo bila pred gašenjem pre nego što je Erl preporodio.

Mnogi će kasnije reći da je ovaj dizajner zapravo imao odlično „oko“ u vezi toga šta će biti popularno za pet ili deset godina iako je zapravo bio poprilično loš sa olovkom i papirom. Svoje ideje je uglavnom objašnjavao sposobnijim ljudima i od njih očekivao da ih sprovedu u delo. To se najbolje videlo na Erlovom najpoznatijem delu Buicku Y-Jobu koji je postao prvi automobilski koncept u istoriji, a o njemu smo ranije i pisali.

Predstavljen je 1938. godine i doneo je stilske detalje koje ćemo videti u serijskoj proizvodnji tek tokom pedesetih godina, što nam govori koliko je bio ispred svog vremena. Spomenućemo i da je bio pionir veoma popularne „dvobojne“ školjke, zatim repa na posleratnom Cadillacu koji će pratiti svaki američki proizvođač tokom pedesetih godina, ali i kao neko ko je otvorio vrata modelu po imenu Chevrolet Corvette.

Harli će reći da je pronašao inspiraciju u evropskim roudsterima, a projekat je u početku nosio ime „Opel“. Prva generacija se pojavila u izložbeno-prodajnim salonima 1953. godine i iako neće zabeležiti komercijalni uspeh sve do nekoliko godina kasnije, kada je inženjer Zora-Arkus Duntov ugradio motor sa osam cilindara, ostaće zapisano da je Erl bio otac programa.

Harli će se penzionisati 1958. godine i to pod ne baš srećnim okolnostima. Kompletirao je celokupnu ponudu General Motorsa pred godišnji odmor u Evropi, a kada se vratio u Ameriku shvatio je da je General Motors naredio velike promene pošto je Erlov stil delovao zastarelo u poređenju sa onim futurističkim od strane korporacije Chryslera.

Nikada nije otkriveno da li je „oteran“ u penziju ili je pak to samostalno uradio, ali u to vreme, General Motors je bio ubedljivo najveći automobilski proizvođač na svetu. Preminuo je 1969. godine kada je imao 75 godina.

Rečima se ne može opisati koliku ulogu je Harli Erl imao u automobilskom svetu. Modernizovao je način na koji se četvorotočkaši dizajniraju, predvodio je prvi (i u to vreme jedini) stilski studio na svetu, a na njegova dela se danas gleda kao veoma skupocene klasike.

Možda njegovo ime nije veliko kao Đorđetoa Đuđaroa, ali kao što smo rekli, Amerikanci ga gledaju kao da gledaju u Boga i to se verovatno nikada neće promeniti…

Zoran Tomasović

(250)