AR pijaca klasika: Tehnološko čudo
Sigurno znate onu poznatu priču da je svaki klinac koji je odrastao tokom osamdesetih godina prošlog veka na zidu svoje sobe držao tri automobilska postera – Ferrari F-40, Lamborghini Countach i naravno Porsche 959. Dok je italijanska konkurencija svakako bila impresivna, kada je nemački sporista debitovao, važio je za najbrži serijski automobil na svetu, sa ubrzanjem iz mirovanja do 100 km/h za 3,6 sekundi i s maksimalnom brzinom kretanja od 315 km/h.
Ovaj automobil je takođe započeo trend super modela razvijenih od strane Porschea, a koji su kasnije pratili i Carrera GT i 918 Spyder.
U periodu od 1986. do 1993. godine fabriku je napustilo 345 primeraka, uključujući osam koji su kasnije proizvedeni od preostalih delova. Među njih spada još 37 komada koji su razvijeni za rana testiranja, a zatim i za promocije, kao i za izlaganje na salonima automobila.
959 originalno nije razvijen kao model za javne puteve već za trkačke staze. Konkretno, plan je bio da se takmiči u čuvenoj Grupi B svetskog reli šampionata, a tokom razvoja je bio poznat pod imenom Gruppe B. Serijska proizvodnja će startovati tek kasnije, kada nemački gigant bude primoran da napravi dovoljan broj drumskih jedinica radi homologacije profesionalni auto-moto sport.
Pokretaće ga 2,8-litarski turbobenzinac sa 444 „konja“, dok se sva ta snaga prenosila na sva četiri točka preko šestostepenog manuelnog menjača. Porsche će kasnije da predstavi i posebno izdanje S sa 508 „grla“ i maksimalnom brzinom od 339 km/h.
U svoje vreme 959 se smatrao tehnološkim čudom i najnaprednijim četvorotočkašem koji je svet ikada video u serijskoj proizvodnji. Takva kombinacija snage, aerodinamičnosti i korišćenja laganih materijala nije viđena nikada ranije i moraće proći dugo vremena pre nego što ga konkurencija dostigne.
Naravno, takvo zadovoljstvo nikako nije moglo da bude jeftino i 959 je koštati čak 431.550 nemačkih maraka kada je debitovao 1986. godine. U današnjoj vrednosti novca cifra iznosi 597.826 američkih dolara.
Primerak iz današnje priče je napustio fabriku 1988. godine, i do sada je prešao tek 48 hiljada kilometara. Automobil se trenutno nalazi u gradu San Dijego unutar američke savezne države Kalifornije, ali je originalno prodat u Nemačkoj.
Njegov prvi vlasnik je bio filmski producent Horst Oto Vendlandt i posedovao ga je sve do svoje smrti 2002. godine. Zatim ga je kupio italijanski preprodavac i čuvao ga je u hangaru narednih šest godine. Posle toga je imao još jednog vlasnika u Italiji, a onda ga je kupio američki kolekcionar i uvezao „preko bare“ 2013. godine.
Tada je prošao kroz detaljan proces osvežavanja, a sam rad na mehanici je trajao duže od tri godine. Sigurno znate onu nemačku logiku „što bi jednostavno kad može komplikovano“, pa tako na modelu 959 ne može da radi svaki lokalni majstor Mujo. Na kraju je posao bio skupocen, ali je rezultirao u osveženom motoru, novom kvačilu i hladnjaku, kao i u uklanjaju sitnih mana na ogibljenju.
Do kraja aukcije su ostala još dva dana, a trenutno najveća od četrnaest ponuda iznosi 1.001.959 dolara.
Zoran Tomasović
(1209)
Jel to onaj model za kojeg je Miroljub govorio da je neki nas jugovic nakon sto ga je kupio na sajmu automobila u Zagrebu dao da mu se ugradi kuka
Iako djeluje apsurdno, auto ima pozadi smješten motor, 4×4 pogon,veliku snagu i osim njegove visine vješanja sve mu ide u prilog za vuču prikolice.
Jedina logicna nadovradnja
Porse mi nikada nije bio zanimljiv iz jednostavnog razloga: izgledao je uvek isto – mali i dosadan, sasvim neupadljiv medju svetskim velikanima supersportskih automobila!
Negde krajem 60-tih imao sam na zidu veliku sliku Lamborginija Espade. Tek se pojavio a jedan casopis stavio je njegovu sliku na duplericu. Prelep auto, do danas ne prevazidjen! Zasto ga Lamborgini ne ponovi uopste mi nije jasno!
Ne piše se „ne prevazidjen“,već neprevaziđen!!!
Tako je, Karadžiću…