AR pijaca klasika: Bila jednom jedna Lancia
Mada je to teško zaključiti po njenim današnjim modelima, Lancia je nekada bila u samom vrhu automobilske industrije. Na pitanje kada je prolazila kroz najbolje periode, verovatno ćete dobiti dosta različitih odgovora. Neki će reći da je to bilo u predratnom periodu kada je dominirala u svetu auto-moto sporta. Drugi će tražiti vremena čuvenog modela Delta i njegove dominacije u reliju.
Za mene lično, pobednik je period šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka kada su drumovima dominirali mali i dinamični četvorotočkaši sa dosta sportskog imidža i osećajem u vožnji kom niko nije mogao da parira.
Jedan od mojih omiljenih modela Lancije je uvek bila Flavia. I ne, ne pričam o prepakovanom Chrysleru 200 iz modernih vremena, već o onom originalu koji se proizvodio od 1961. do 1971. godine. Pogledajte ga samo.
Čak i u limuzinskom izdanju izgleda fantastično, a onda možete da zamislite kakav je tek bio kupe. Čak tri velike italijanske dizajnerske kuće su predstavile svoja izdanja. Pininfarina je debitovao sa svojim kupeom, Vignale se postarao za kabriolet, a Zagato za sportski kupe. Mislimo da ne bi trebalo da ulazimo u detalje o tome o koliko moćnim firmama je reč, jer teško da neko nije čuo za njih.
Meni se najviše dopadao ovaj poslednji i fabriku je napustilo samo 626 jedinica. Ono što je razlikovalo Zagato od Pininfarine je bočno staklo koje se kod Zagata prostiralo u krov. Ovakav dizajnerski detalj je bio nečuven u svoje vreme i nije često viđan.
Flavia se nudila s velikim izborom motora, a za Zagata je bio rezervisan onaj najbolji. Reč je o 1,8-litarskom benzincu i prodavao se u konfiguracijama s karburatorom i s direktnim ubrizgavanjem goriva. U vozilu koje vidite na priloženim fotografijama je razvijao 104 „konja“ dok se snaga prenosila na prednje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača.
Flavia je u svoje vreme spadala u luksuznu kategoriju, pa je dolazila i sa disk kočnicama kao delom standardne opreme. Istorijske knjige kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 10,9 sekundi uz maksimalnu brzinu od 180 km/h.
Primerak iz današnje priče je iz 1966. godine i trenutno se nalazi u gradu Emerivil unutar američke savezne države Kalifornije. Flavia nikada nije bila deo ponude italijanskog giganta „preko bare“, ali je danas izuzetno popularna kao klasik.
Štaviše, vozilo koje vidite na priloženim fotografijama je deo od samo 32 primeraka pokretanih motorom sa direktnim ubrizgavanjem goriva. U oglasu se navodi da je automobil originalno prodat u Italiji, a u Sjedinjene Američke Države je uvezen početkom ovog veka.
Originalno je bio ofarban u crvenu boju dok je ova sadašnja izabrana tokom restauracije. Od tada je Flavia prošla tek 175 kilometara i osvojila je dosta prestižnih nagrada, od čega je najveća prvo mesto na konkursu elegancije zvanom Amelia Island Concours d’Elegance, a koji je održan pre dve godine.
Do kraja aukcije su ostala još tri dana, a trenutno najviša od sedam ponuda iznosi 35.250 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(240)
Nekako je ružnjikava, ali na fin način… sviđa mi se jer je u fantastičnom stanju… a i ova boja, retkost…
Iz postovanja prema tebi ne zelim da komentarisem ovaj auto. 🙂
Kad se samo setim one radio antene i koliko su u to vreme koštale elektropokretne antene …
I koja je to skalamerija bila u fizičkom smislu ( kada otvoriš gepek i pogledaš deo gde je bio elektromotor i sve ostalo ).
😊
Jbg, sve u svoje vreme.
Gledaj ti tog motorčića u Lančie.V4 pod uglom od 14 stepeni.Mogli su ga praviti još barem jedno 50 godina i svi bi je kupovali.A onda se nađe neki pametnjaković i pokuša da prodaje Lančie kao prepakovane Fiate.?Ne ide druže!