Sistem upravljanja preko žice se vraća

Koncept upravljača bez njegove mehaničke veze sa prednjom osovinom se vraća. Stub se zamenjuje elektronskim impulsima. U prošlosti su automobilske kompanije već pokušavale da ovaj način vožnje, preuzet iz vazduhoplovstva, uvedu u praksu, ali do sada nije bio baš uspešan.

Za dve godine u prodaji bi trebalo da se nađe električni automobil Lexus RZ 450e sa čisto elektronskom kontrolom i volanom koji podseća na avionski. Procenjena osnovna cena je 72.911,62 evra. Istovremeno, elektronska kontrola je opciona komponenta, što će reći da se eventualno dobija, odnosno dobija se uz doplatu.

„Umesto klasične mehaničke veze između volana i prednje osovine preko stuba upravljača, uputstva vozača se prenose na točkove čisto elektronski. Rezultat je trenutni odgovor i precizniji prenos instrukcija“, rekla je Jitka Jechova, portparolka češkog predstavništva Toyote, kojoj pripada koncern Lexus.

Sistem, nazvan „steer-by-wire”, trebalo bi da omogući manje upravljanja volanom pri vožnji po neravnim površinama i stabilnije rukovanje, kao i korekciju pri jakom bočnom vetru.

Lexus kaže da je volan u obliku jarma (leptira, kako god) poboljšao vidljivost. Instrument tabla je nešto viša i dalje od vozačevog sedišta nego u slučaju klasičnog volana, što vozaču olakšava preusmeravanje vida između puta i instrumenata.

Tesla takođe koristi sličan volan u svojim električnim automobilima, ali još ranije, pre deset godina, Nissan je došao do čisto elektronskog upravljanja. Ugradio ga je u automobile marke Infiniti, koja je njegova luksuzna divizija, kao što je Lexus za Toyotu.

Čak i tada, konstruktori su tvrdili da elektronika ima mnogo brži odgovor od mehaničkog prenosa zbog odsustva mehaničkih gubitaka i otpora. Šampion Formule 1 Sebastijan Fetel, koji je u to vreme radio sa Infinitijem na razvoju automobila, učestvovao je u razvoju.

Automobilska kompanija je tada nazvala sistem Direct Adaptive Steering i prvi put je bio dostupan 2014. za limuzinu Q50. U to vreme, to je bio prvi takav sistem u putničkom automobilu na svetu, i omogućio je promenu karakteristika upravljanja i njegovog otpora ne samo u okviru unapred podešenih režima vožnje, već je vozač mogao i da konfiguriše sopstveni režim.

Pored toga, postoje i potencijalne prednosti u uštedi težine, što se prevodi u manju potrošnju goriva i mnogo lakšu konverziju automobila sa volanom na desnoj strani, kako se vozi u Japanu, u levi volan koji se koristi u većini zemalja sveta. Međutim, Infinitijev sistem je dopunjen klasičnim, fizičkim spojem između volana i letve upravljača, koji bi se koristio u slučaju kvara u elektronskom sistemu.

Međutim, 2016. godine Infiniti je morao da povuče oko 60.000 limuzina na servis upravo zbog softverskog rizika od drugačijeg odziva upravljača i promene radijusa okretanja nakon pokretanja. Do sada nijedan drugi brend nije smislio sličan sistem.

Razlika u Toyotinom sistemu je u tome što ne postoji mehanička veza između volana i prednjih točkova, čak ni kao zaštita u slučaju kvara elektronskog sistema. Umesto toga, postoje dva dela svake komponente – jedan se koristi kao standardni, drugi kao rezervna kopija ako prva ne radi. Sistem takođe standardno radi na trakcionoj bateriji od 400V, ali u slučaju nužde može da radi i na klasičnoj bateriji od 12V. A ako i to ne uspe, ima svoju malu bateriju, tako da se nikada ne bi smelo desiti da vozač izgubi kontrolu nad automobilom.

Još uvek postoji letva upravljača koja koristi šipke i igle za okretanje prednjih točkova, ali letva pomera zupčanik koji pokreće isključivo električni motor. Prima signale od kontrolne jedinice, koja prati kako vozač okreće volan.

Prednost je beskrajna i kontinuirano promenljiva varijabilnost upravljačkog mehanizma, kao i činjenica da vozač teoretski uopšte ne mora da oseti volan. Potpuni okret točkova može se postići jednostavnim okretanjem volana za 180° na jednu stranu, ali na autoputu, na primer, čak i relativno veliki okret volana može značiti samo malo pomeranje točkova.

„Jedan od glavnih razloga zašto smo želeli da inkorporiramo tehnologiju upravljanja preko žice u RZ 450e je da upravljanje bude u korak sa poboljšanjima u promenljivom odzivu na pedalu gasa i odzivu na kretanje vozila“, američka veb stranica Road & Track citira Ijušija Higašijama iz automobilske kompanije Lexus.

U avijaciji, sistem upravljanja putem žice razvijen je šezdesetih, ali u automobilima je to bio marginalni pravac. „Citroen je prvi pokušao da zameni mehaničku vezu između volana i volana hidraulikom 1970. godine na modelu SM“, istakao je sajt Auto.cz.

Prema njegovim rečima, problem čisto elektronskog upravljanja je što vozač nema povratnu informaciju „od točkova do volana“. Infinitijevi konstruktori su pokušali da reše ovo pomoću senzora za povratne informacije.

Da li će se „upravljanje putem žice“ širiti dalje, ili koliko brzo, ostaje da se vidi. Uopšteno govoreći, veruje se da će čisto elektronsko upravljanje dobiti prednost samo sa autonomnim transportnim modulima, čije je masovno korišćenje još mnogo godina daleko od razvoja.

AutoRepublika

(2071)