Analiza: Bez Kineza nema ni Nemaca
Salon automobila samo što nije započeo u kineskom Šangaju. Odlična prilika da proizvođači pokažu kako nameravaju da se nose s padom prodaje u toj zemlji. Posebno su pogođeni konstruktori električnih vozila.
Električni automobili odmah upadaju u oči građana kineske metropole Šenžen, piše nemački Spiegel. Za razliku od konvencionalnih automobila, električni posduju zelene umesto plavih registarskih tablica. Najveći problem nemačkih proizvođača veoma brzo postaje očigledan. Dok germanska vozila dominiraju u populaciji s plavim tablicama, dotle su Kinezi glavna sila sa zelenim registarskim oznakama. U nekim delovima grada je već sada više zelenih od plavih tablica na ulicama.
Kina predstavlja najveće svetsko tržište automobila i najvažnije je za nemačke proizvođače. Ali, situacija je napeta. Sudeći po podacima kojima raspolaže Nemačka asocijacija automobilske industrije (German Association of the Automotive Industry – VDA), Germani su prošle godine prodali 4,4 miliona vozila u Kini tokom prošle godine. Na taj način su okupirali skoro petinu tržišnog udela (19,1%). S druge strane, u brzo rastućem segmentu vozila s električnim pogonom, učešće nemačkih brendova je bilo skromno, svega 5%.
Među deset najtraženijih elektromobila u Kini nema nijednog nemačkog modela. Jedini inostrani proizvođač je Tesla, dok punu dominaciju ostvaruje kompanija BYD, pošto ona i inače ima sedište u Šenženu.
Kina je od vitalnog značaja za proizvođače automobila
„Nemački proizvođači automobila trenutno proživljavaju teške trenutke na tržištu Kine, suočeni s lokalnim markama,“ kaže Stefan Rejndl, rukovodilac Instituta automobilske industrije iz Geslingena. Kineska vozila su posebno zanimljiva imajući u vidu cenu po kojoj se nude, a i samim kvalitetom su sve bliže premijum markama, s tim da se i tu opet nude po povoljnijim uslovima. Rejndl sumnja, izražava bojazan „da će nemački proizvođači nastaviti da gube udeo i uticaj na tržištu Kine“.
Bez uspeha u Kini, nemačkim proizvođačima je ugrožena egzistencija, dodaje čuveni Ferdinand Dudenhofer. Ovde nije u pitanju samo količina prodatih vozila, već njihova finansijska vrednost. Premijum vozila se uglavnom prodaju u Kini, a ne ona kompaktna. „Novac koji dobijaju radnici u nemačkim pogonima, pa i onaj koji završava u džepovima akcionara, zarađen je baš u Kini,“ tvrdi Dudenhofer.
Kina je važna i zbog toga što ubrzanim tempom postaje tehnološki lider u pojedinim oblastima, priča dalje Dudenhofer. „Ne bi bilo ni transformacije bez Kineza.“ Nemci ne bi mogli da sklapaju konkurentne automobile u budućnosti bez kineske ekspertize.
Kinezima su baš mili nemački automobili zbog kvaliteta izrade i zbog izbalansiranog izgleda, kaže Dudenhofer. Kada se povede priča o voznim osobinama, izradi i stilu, ispada da su nemačka vozila najbolja. Ali, kada se govori o temama budućnosti, tipa elektoromobilnost ili softver, e tu Kinezi postavljaju standarde.
Primer marke Mercedes-Benz
Salon automobila u Šangaju koji kreće sutra, idealno je mesto na kom bi nemački proizvođači mogli ponuditi odgovor na pitanje kako nameravaju da prebrode krizni period.
Za Volkswagen, kao najvećeg evropskog proizvođača automobila s mnoštvom brednova pod kontrolom, poslovanje u Kini je bilo šareno tokom prethodnih godina, od umereno do izrazito teško. Distributivnu mrežu su teško pogodile zdravstvena kriza i problemi u lancima snabdevanja. Prodaja brendova koji posluju pod okriljem Volkswagena je tokom 2022. godine zabeležila pad od 3,6%, uz isporuku nepunih 3,2 miliona jedinica. Iako je plasman elektromobila uvećan za dve trećine (na 155.700 vozila), VW kreće sa srazmerno niske startne osnove i suočava se s problemima u lansiranju vozila iz porodice ID.
Povrh svega, neki od taze modela grupacije i nisu baš bili po volji i ukusu lokalnog kupca. Tamošnjim ljudima nije pojmljivo to što se za pojedine funkcije i stavke dodatno plaća kada su kod drugih kompanija već deo serijskog paketa opreme. Muke je donela i situacija prožeta problemima u diviziji za razvoj kompjuterskih programa unutar grupacije VW, a koja se zove Cariad. Prevazilaženju problema bi trebalo da doprinese i uspostavljena saradnja s IT divom, kompanijom Horizon Robotics.
Nemački premijum proizvođači imaju ozbiljnu šansu da premijum četvorotočkaše izdignu još više jer tražnja u tom segmentu nastavlja da raste, kaže pomenuti Rejndl. Mnogi Kinezi postaju sve bogatiij pa žele da taj svoj status otelotvore i kroz skupoceni automobil. Međutim, to ne znači puno za matičnu marku Volkswagen, ona umnogome zavisi od manjih i jeftinijih modela, a tu će se već susresti s izazovima, pre svega jer su lokalna vozila drastično pristupačnija.
Za proizvođača iz Štutgarta, za Mercedes-Benz stvari idu na bolje. Kompanija forsirano implementira strategiju luksuzne ponude, pa je to priča koja donosi veliki novac i bez potrebe da se proizvodnja neograničeno širi. To deluje kao odlična priča za Kinu: na primer, svaki drugi kupac Maybacha u svetskim razmerama, rezident je Kine. Tako kažu bar prošlogodišnji statistički podaci.
AutoRepublika
(4248)
Ide njima dobro i sa SUS vozilima,Rusija,Brazil,Saudijska Arabija…Nije sve EU i SAD..A i sama Kina je dovoljno veliko trziste..Nikoga nisu terali da tamo organizuje proizvodnju..Gledao sam mnoge testove osim Geely-ja drugi Kinezi ne cinkuju lim,a ovaj pocinkovani u Rusiji kosta skoro 50 hilj.evra..A ni za Koreance nisam siguran..
Mene čudi, a možda je to samo moje neznanje. Da japanski i koreanski brendovi nemaju svoje pod brendove u kini.. neka me ispravi neko ako je upućeniji.
mislim, jedna toyota da nema udeo u nekom kineskom brendu…čudi me
Brate, takvi su im propisi bili donedavno. Ne može Toyota da ima udeo u nekom kineskom brendu već obrnuto. Ako hoće da proizvodi u Kini, to je mogla samo ako ustupi (proda, primi u ortakluk) kineskog konstruktora, pa onda rade u formi preduzeća – zajedničkog poduhvata. Nema puno kako je taj propis ukinut pa je krenulo pregrupisavanje kapitala (npr. BMW je otkupio deo od kineskog ortaka pa sad u zajedničkoj firmi ima umesto polovičnog, 75% vlasništva)
Da nam je 1% kineske mudrosti, gdje bi nam bio kraj.?
Svabe jos uvek dominiraju u „hardveru“, tj. u materijalnom kvalitetu vozila ali Kinezi traze sve komplikovanije softverske komponente u automobilu. Tu je Tesla daleko iznad Nemaca. Nije da se Svabe ne trude, poslednje 2-3 godine investiraju neverovatne sume u razvoj softvera ali im taj razvoj nekako tesko ide: niti imaju ideje, niti umeju da ostvare ono sto zamisle! Ono sto ih drzi jos uspravno, to je premijum klasa.