I ne, ne pričamo o čuvenom Džonu Dilorijanu, koji nije sa nama još od 2005. godine, iako se on zapravo smatra najzaslužnijom osobom za razvoj Pontiaca GTO i DeLoreana DMC-12. Veliki Džon je više vodio poslovnu stranu kompanija za koje je radio, a najviše se proslavio u Packardu, General Motorsu i naravno svojoj firmi DeLorean.
Međutim, sa sobom je uvek vodio inženjera Bila Kolinsa i poveravao mu poslove da razvije tehničku stranu gotovo svakog četvorotočkaša koga bi Dilorijan odobrio. Upoznali su se početkom šezdesetih godina tokom zajedničkog rada u brendu Pontiac i njihovo prijateljstvo i poslovnja saradnja će trajati sve do smrti Dilorijana.
Nažalost, ni Kolins više nije sa nama pošto je nedavno preminuo u 90. godini života. Ovu vest nisu ni preneli većina automobilskih medija, što je velika šteta kada se zna koliku ulogu je igrao u nekim od najvećih legendi američke automobilske industrije.
Kolins je stigao u Pontiac 1954. godine i tokom narednih desetak godina stigao do pozicije glavnog inženjera. Dilorijan mu se pridružio krajem pedesetih godina prošlog veka kao predsednik brenda i očajnički je pokušao da promeni imidž Pontiaca.
Naime, brend je u to vreme bio „crna ovca“ unutar veoma uspešnog General Motorsa i bio na ivici gašenja. Većina kupaca su bili stariji i činilo se da kompanija nema mogućnosti. Dilorijan je imao ideju po kojoj bi Pontiac postao divizija visokih performansi i narednih nekoliko godina će zatražiti od Kolinsa da ugradi moćne agregate u gotovo svaki model firme.
Vrhunac njihove saradnje je stigao 1964. godine kada je u maleni kompakt Tempst ugrađen veliki motor radne zapremine 389 kubnih inča (6,4 litra). Kao rezultat je nastao čuveni model GTO i eksperti će se složiti da je ovo bio ključni momenat u revoluciji takozvanih „mišićavih“ automobila.
Kolins je takođe predvodio tim koji će predstaviti izdanja SuperDuty raznih modela Pontiaca za takmičenje u profesionalnom auto-moto sportu „preko bare“, kao što su NASCAR i NHRA. Zahvaljujući sportskim uspesima, Pontiac će se probiti na visoko treće mesto po prodaji u SAD do kasnih šezdesetih godina.
Kolins je napustio General Motors zajedno sa svojim šefom 1974. godine, a dve strane će kasnije zajedno raditi na novom modelu DeLorean DMC-12. Iako će se Lotus pobrinuti za dosta tehničkih detalja, a dizajnirati ga čuveni Đorđeto Đuđaro, Kolins se ipak smatra ocem DMC-12 iz razloga što je napravio prvi prototip.
Na kratko je radio i za American Motor Company tokom osamdesetih godina nakon što je DeLorean bankrotirao. Njegovo poslednje delo je bio poveći kamper pod imenom Vixen. Pružao je školjku od plastike ojačanom ugljeničnim vlaknima kao i mehaniku iz BMW-a. Napravljeno je preko 600 jedinica.
Kolins se penzionisao 1992. godine i od tada je uglavnom živeo mirnim životom u saveznoj državi Mičigen. Kao što smo spomenuli, preminuo je tokom meseca u 90. godini života. Šta da kažemo osim – slava mu.
AutoRepublika
(602)
Pontiak je bio „crna ovca“ u korporaciji GM samo zato sto su ga kupovali stariji ljudi?! Sta je tu lose? U Nemackoj se zna da su stariji ljudi (iznad 50) najbolji kupci i niko se ne zali zbog toga! Vazno je da biznis funkcionise! Kod starijih postoji jos jedan „fenomen“ koji je u Nemackoj poznat – kada deca zavrse skolu i odu od kuce, tata i mamama nemaju vise potrebu da voze minivan ili veliki karavan, vec kupuju ono sto im je srcu drago! Muskarci kupuju luksuzne sportske automobile a zene SUV. I ova prica dokazuje da su americki auto-menadzeri… Pročitaj više »
Ovde pod „stariji“ se vise odnosilo na one koji su debelo u penziji. Koji ce kupiti mozda jedan Pontiac pre nego sto umru i Pontiac kao brend tada nikada nije imao kupce koji ce kupiti 3-4 Pontiaca u svom zivotu. A da privuces kupca koji ce kupiti samo jedan model brenda u celom svom zivotu jer relativno skup proces. Zato se Pontiac kasnije proslavio sa sportskim imidzom. Jer su imali kupce koji ce kupiti neki jeftiniji Pontiac kada zavrsi srednju skolu, pa onda skuplji i mocniji Pontiac kroz svoje 20-te godine, pa onda opet Pontiac kada ga uhvati kriza srednjih… Pročitaj više »
Neobicna prica – auto za poslednji voz sa ovoga sveta. Problem prosirenja kruga kupaca resava se prosirenjem asortimana, tj. palete modela. Za svaciji ukus po nesto a da sve to ne bi bilo skupo onda na bazi unificiranih platformi, opreme i komponenti. OK, znaci da su DeLorean i Kolins shvatili problem i krenuli u razvoj novog asortimana. Ovde je poznato da je Mercedes B klasu ostavio u programu samo za penzionere. Kada prevalim 80-tu planiram jedan mali elektricni kineski autic, za grad i okolinu, za daleka putovanja sluzice avion. 🙂
U Americi je vise bilo da se Pontiac i Oldsmobile mesaju jedan drugom u posao sa starijim kupcima tamo do kasnih 1950-ih godina. A Oldsmobile je bio skuplji, prodavaniji i generalno prestizniji i zato je Pontiac za malo ugasen krajem 1950-ih godina. Onda je u Pontiac stigao John DeLorean i odlucio da promeni ceo taj imidz i od Pontiaca napravi brend visokih performansi koji je GM-u bas falio. Cesto je iz sopstvenog dzepa finansirao trkanje u NASCAR i NHRA cak i kada je GM imao zabranu takmicenja u profesionalnom auto-moto sportu. Pontiac je bio prvi koji se drzao one tvrdnje… Pročitaj više »
Mene je B klasa privlačila kada se pojavila, kad nisam imao ni 35-40 godina.
Ali, samo prva generacija B klase je bila nešto što sam poštovao.