Ime Amelije Erhart je izuzetno popularno u svetu avijacije. Kao prva žena koja je preletela Atlantik 1928. godine, Erhart je uživala u velikom ugledu i reputaciji kojoj je mogao da parira samo jedan drugi veliki avijatičar, Čarls Lindberg. Međutim, njeno ime se uglavnom spominje u vezi sa misterioznim nestankom 1937. godine, na čije rasvetljavanje se čeka do današnjeg dana.
Amelija i njen navigator su napustili američku saveznu državu Kaliforniju 20. maja 1937. godine u avionu Lockheed Electra, uz planirani put oko sveta preko Kariba, Južne Amerike, Afrike, Bliskog Istoka, Australije i lokalnih ostrva, Havaja i na kraju povratak u Kaliforniju.
Nakon relativno dobrog puta tokom prvih 35 kilometara, preostalo je samo još jedanaest hiljada kilometara preko Pacifika, ali ovaj deo puta se smatrao najopasnijim zbog nedostatka većih ostrva. Amelija i navigator su se spustili na Novu Gvineju, ostrvo u blizini Australije, 29. juna, a put su nastavili tri dana kasnije. Sledeća lokacija je trebalo da bude Havlend, malo nenaseljeno ostrvo udaljeno oko četiri hiljade kilometara, gde je Electra trebalo da sleti i dopuni rezervoare gorivom, sa broda Itaska.
Na dan sletanja Amelija je poslala nekoliko poruka preko radija uz objašnjenje da ne vidi ostrvo zbog velike magle i da je avion gotovo bez goriva. Zatim joj se izgubio svaki trag, a postoji nekoliko teorija šta se zaista desilo.
Najpoznatija od njih kaže da je avion ostao bez goriva i srušio se negde u okean, a postoji i ona da su je zarobili Japanci i ubili kada su započeli rat sa Amerikancima nekoliko godina kasnije. U poslednjih nekoliko godina je popularna i priča odnosno spekulacija, koja kaže da je Amelija letela u pogrešnom pravcu i sletela na ostrvo Gardner, koje je udaljeno oko 500 kilometara južno od Havlenda.
Na njemu je pronađen leš 1941. godine, uz određene aluminijumske delove slične onima od kojih je izrađena letilica Electra. Pitanje je da li ćemo istinu ikada saznati ili će pak ostati misterija, ali jedno je poznato – njeno ime je još uvek izuzetno popularnost u američkoj javnosti i uvek privlači pažnju.
Predmet današnje priče se odnosi na njen automobil, a reč je o modelu Cord 812 Phaeton iz 1937. godine. Amelija ga je posedovala manje od godinu dana, ali i to je bilo dovoljno da uđe u arhivu kao nacionalno blago i istorijski model. Predat je muzeju u gradu Vašington i tamo će mu društvo praviti još 32 četvorotočkaša koja su igrala značajnu ulogu u istoriji američke automobilske industrije.
Cord je poslovao izuzetno kratko (od 1929. do 1937. godine), ali je stekao kultni status zahvaljujući unikantnoj tehnologiji i posebnom stilu. Bio je to jedan od prvih masovno proizvedenih automobila s pogonom na prednje točkove. Posebno je poznat model 810/812 zahvaljujući svom dizajnu sa skrivenim farovima i dugačkoj haubi u stilu mrtvačkog kovčega.
Model 810 je bio bazna konfiguracija sa 4,7-litarskim benzincem i 125 konjskih snaga, ali je Amelija posedovala mnogo poželjniji Cord 812 koji je dodavao kompresor za maksimalnih 170 „grla“, što je bilo dovoljno za maksimalnu brzinu od 200 km/h.
Takođe je naručila kabriolet, pa je na kraju takvo zadovoljstvo koštalo oko tri hiljade dolara ili oko 65 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Danas se vrednost restauriranog primerka modela 812 procenjuje na oko 100 hiljada najmanjih zelenih novčanica, ali ovaj primerak ima daleko veću vrednost zbog svoje poznate vlasnice.
Nedugo nakon što je Amelija nestala, automobil je pripao njenom suprugu Džrodžu Patnamu, a ovaj ga je brzo preprodao. Jedan od budućih vlasnika ga je rastavio i prodavao delove i činilo se da je tu kraj. Međutim, kolekcionar po imenu Rej Foster je uspeo da pronađe sve glavne delove početkom ovog veka i onda da ponovi sastavi i restaurira retki primerak Corda, tokom 2004. godine. Od tada je čest gost na skupovima klasike pre nego što je doniran muzeju.
Na kraju se pridružio grupi četvorotočkaša koji su definisali američku automobilsku industriju. Potpuno zasluženo, rekli bismo čak i da njegov vlasnik nije bila Amelija Erhart…
Zoran Tomasović
(490)
Pogon na prednje točkove.?Nešto kao kod citroena Traction Avant.???
Da. Cord L-29 (sa slike) je bio prvi americki masovno proizvedeni auto sa pogonom na prednje tockove. Posle ga je pratio Cord 810/812 koji je Amilija Erhart imala.
Inace, ideja o masovno proizvedenim FWD se u Americi rodila 1926. godine kada je Millerov bolid pobedio Indianapolis 500 (ne samo sto je pobedio vec je popunio 12 od prvih 13 pozicija). Taj bolid je imao pogon na prednje tockove i samim tim stavio FWD na mapu u Americi jer je Indianapolis 500 tada bio najveca americka trka. Vozaci su pravili kako je mnogo stabilniji pri vecim brzinama.
Posle toga mnogi su se oprobali sa FWD u serijskim modelima.
Ovaj je brutalan!
Kapu dole za ovu hrabru ženu!
Hrabrost je samo jedna od vrlina potrebih za ovo delo. Fantastična upornost, borba sa sistemom, pojedincima koji imaju moć, a neophodni su za ovo delo. Finansijske probleme i da ne spominjem.
Previše kockica treba da se sklopi da bi ovako nešto bilo sprovedeno u delo.