AR pijaca klasika: (Skoro) NOV NOV NOV Dodge Viper
Ukoliko poznajete istoriju američke automobilske industrije onda sigurno znate da su Jenkiji prolazili kroz veliku krizu tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Kriza sa nestašicom nafte i novi zakoni na račun bezbednosti i izduvnih gasova su rezultirali time da tokom dve decenije debituju četvorotočkaši koje bi Detroit najradije zaboravio.
A onda je čuveni „glavonja“ u korporaciji Chrysler po imenu Bob Lac shvatio da Ameri ne bi trebalo da gube vreme pokušavajući da budu ono što nisu, već da je mudro da se vrate svojim korenima i ponude ono po čemu ih svet najviše poznaje i ceni.
A to je naravno, da izvinite, „preterivanje“ (lektor je preoblikovao izvornu reč autora, koja ima veze s gastroentrinalnim traktom :), ali ne i dobrim ukusom) i proizvodnja nečega što je uglavnom neupotrebljivo. I desilo se baš to, pa je debitovao čuveni Dodge Viper sada već davne 1991. godine. Lac je otvoreno priznao da je iskoristio klasičnu Shelby Cobru kao inspiraciju, i da se konsultovao sa ikonom američke automobilske industrije Kerolom Šelbijem.
Ono što je posebno stavilo Viper u centru pažnje jeste podatak da nije imao govoto nikakvu modernu opremu. Primera radi, nedostajale su ABS kočnice kao i sistem kontrole trakcije, automobil nije imao ni vazdušne jastuke, klima uređaj, pa ni pravo staklo, već plastiku da bi se uštedelo na masi.
Štaviše, vrata niste ni mogli da otvorite kvakom sa vanjske strane, već tako što bi vlasnik otvorio rasjferšlus i onda sa unutrašnje strane povukao kvaku. Sve to je rezultiralo da Viper bude težak relativno skromnih 1.490 kilograma.
Dosta pohvala je dobio i stil, a inspirisan je zmijom otrovnicom kao što i samo ime modela kaže. Enterijer je bio relativno lošeg kvaliteta i završna izrada je bila slaba čak i za američke standarde, a korporacija je smatrala da takvi detalji neće biti bitni kupcima.
Ono zbog čega bi većina njih kupila Vipera je sigurno zbog njegove mehanike. Ispod dugačke haube se krio 8,0-litarski benzinac sa deset cilindara, a mogao se pohvaliti sa 400 konjskih snaga i maksimalnih 630 Nm obrtnog momenta.
Veliki deo inženjerskog posla je uradio Lamborghini, koji je tada bio u vlasništvu Chryslera, a dok ovu brojku uzimamo zdravo za gotovo u današanja vremena, ona je zapravo bila fantastična u svoje vreme. Snaga se inače prenosila na zadnje točkove preko šestostepenog manuelnog menjača. Viper je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 4,6 sekunde i da dostigne maksimalnu brzinu od 266 km/h.
Prva serija unutar prve generacije se proizvodila od 1991. do 1995. godine, a koštala je 47 hiljada američkih dolara (oko 98 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Primerak iz današnje priče je iz 1992. godine i do sada je prešao tek 1.700 milja (2.720 kilometara).
Spomenute godine je samo 285 primeraka napustilo fabriku, a ovaj nosi broj šasije devet. Njegov vlasnik je u jednom momentu bio predsednik Chryslera Robert Iton, a danas je u rukama privatnog kolekcionara u gradu Los Rančos unutar američke savezne države Novi Meksiko.
Desetodnevna aukcija je donela 28 ponuda, a najviša od njih je iznosila 102 hiljade američkih dolara.
Zoran Tomasović
(381)
