Toyota: „Ozelenjavanje“ svetske flote automobila podrazumeva konverziju klasičnih u EV
Prvi čovek najvećeg proizvođača automobila na svetu, japanske Toyote, Akio Tojoda je izeno svoje stavove u vezi toga kako bi, na koji način bi bilo mudro redukovati štetne ugljenične emisije.
Svedoci smo masivno raširenog talasa elektrifikacije koji „pogađa“ automobilsku industriju. Mnogi proizvođači su se obavezali da će već do kraja ove decenije preći na električni pogon i da će prestati da nude automobile s motorima s unutrašnjim sagorevanjem, ali u tome se, uprkos rastu učešća EV u ukupnom prodajnom miksu, nije daleko odmaklo. Glavni cilj nauma onih koji odlučuju o krupnim pitanjima jeste da se spreče klimatske promene.
Ali, Akio Tojoda smatra da ta vrsta delovanja nije dovoljna. U razgovoru s novinarima specijalizovanog lista Automotive News, on je istakao da će proizvodnja novih električnih vozila malo doprineti smanjenju emisija, s obzirom na činjenicu da svetom krstare milioni vozila s motorima SUS. Čak i onda kada sva novoprodata vozila budu električna, nastaviće da se kotrljaju i klasični automobili.
Rešenje za ovu situaciju bi moglo biti u konverziji postojećih vozila u električna, ona koja svojim radom ne donose nove štetne emisije. Klasični automobili mogu postati baterijski ili vodonični, smatra Tojoda, a kako se to radi, Toyota je pokazala na Salonu automobila u Tokiju, gde su prikazana dva koncepta AE86. Jedan je čisto električni (baterijski) dok je drugi vodonični.
Koncept AE86 H2 donosi ikoničnu crno-belu karoseriju i opremljen je duetom cilindara za vodonik iz modela Mirai. Rezervoari za energent se nalaze u gepeku. Četvorocilindarski motor je pod haubom i krase ga prilagođeni injjektori, posebni vodovi za gorivo i svećice koje ispunjavaju posebne zahteve za novu namenu. S druge strane, imamo i prototip Toyota AE86 BEV Concept, koji se oslanja na elektromotor preuzet iz hibrida Tundre, baterijsko pakovanje iz priključnog hibrida po imenu Prius, dok su neke druge komponente iz ostalih serijskih modela Toyote i Lexusa. Da čovek ne poveruje, oba prototipa dolaze s ručnim menjačima.
Ova dva koncepta bi trebalo da pruže dokaz da se Tojodina vizija može ostvariti, iako Tojota priznaje da je razgovor o tome samo prvi korak u dugom procesu razvoja.
„Mnogi proizvođači najavljuju puni zaokret ka vozilima iz segmenta BEV, i to sve između 2030. i 2040. godine,“ podseća Tojoda u razgovoru s pomenutom redakcije. „Ali, ugljenična neutralnost ne može biti obezbeđena do 2050. godine, samo tako što bismo prodavali nove elektromobile… Važno je obezbediti zelenu opciju i za vozila koja su već u opticaju.“
AutoRepublika
(187)
A što neko javno ne kaže koliko troše brodovi koji prevoze po okeanima kontejnere sa robom. Onom robom što poručujete sa Aliexpresa, eBay-a i sličnih. I oni isti brodovi koji prevoze automobila sa jednog kontinenta na drugi.
Neki prosek je 150t na dan. Tona. 150 tona dnevno, po jednom brodu.
I to ne troše euro dizel, čak ni mazut nego nešto najgore što može da se sagori.
I onda nama uvaljuju priču o smanjenju štetnih gasova.
Bullshit.
Isto tako, avio saobraćaj sa svojim udelom u prevozu putnika troši nenormalno goriva. I uz to su oslobođeni taksi na avio gorivo. T.j. do skoro su bili oslobođeni tih taksi. Uveli su „carbon tax“ na avio gorivo, ali to još uvek nije dovoljno. A sa porastom taksi raste i cena avio karata, tako da ko želi da obiđe malo sveta avionom neka to učini što pre. Vreme low cost i jeftinih letova lagano prolazi.
S druge strane, nećete moći putovati ni automobilima jer ste ograničeni dometom na struju.
Boeing 747 troši jedan galon (3.8 litara) ma sekundu 😉
Ali nosi 400 putnika brzinom 800 km/h…
Što će reći troši 1710 litara na 100km, ili 4,3l na po putniku na 100km. A380 troši 3,4 litre po putniku na 100km.
Troši 10t na sat kada postigne visinu gde ima najmanju potrošnju. A treba doći do te visine. A u taksiranju (voženje na poletanje) i penjanju avion troši najviše goriva.
Stvar je u tome što je manje od 20% stanovništva ikada letelo avionom a oni koji najviše koriste avijaciju kao vid transporta (poslovni korisnici) najčešće lete. Avijacija učestvuje sa skoro 50% u emisiji CO2 gasova gledano iz ugla prevoza putnika. Biznis avioni za jednog ili desetak putnika su u tom smislu totalna katastrofa.
Opet, ko sam ja da se bunim kad živim od toga što drugi lete avionima.
E u tom zecu grmi lež… Svi ćute jer od nečega zarađuju 😉. Ja sam svoje putovanje sveo na najmanju moguću mjeru, na posao idem u papučama, a energiju računam u slanini 😜
Ali evo upravo mi dođe paket iz daleke destinacije, donio ga avion 😉.
Za neke je to „ozelenjavanje“, a za druge najgore ocrnjavanje.