Zanimljivost dana: CSX 2000 je bila prva Shelbyijeva Cobra
Istorijat legendarnog Kerola Šelbija i njegove firme Shelby American je jedan od onih koji je ispričan dosta puta. Ne znamo da li je ostao poznatiji po sopstvenom modelu Shelby Cobra ili po raznim konfiguracijama Forda Mustanga, ili pak možda nakon što je predvodio veliki GT40 do najvećeg uspeha u istoriji američkog auto-moto sporta trijumpfom na LeMansu.
Većinu tih priča smo i ispričali, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na prvu ikada proizvedenu Cobru. Nosila je značku CSX 2000 i donela je pravu revoluciju u automobilskom svetu.
Ukoliko želite da pročitate o ranim počecima Kerola, preporučujemo vam jedno od ranijih izdanja zanimljivosti dana, onda kada smo diskustovali o tome kako je ideja o Cobri uopšte nastala. Tada smo rekli da je Kerol započeo radi na sopstvenom roudsteru još u vreme kada je bio profesionalni vozač, a ideja je još više dobila na snazi 1960. godine kada je morao da se penzioniše kao vozač zbog zdrastvenih problema.
Godinu dana ranije je bio jedan od vozača Aston Martina koji je trijumfovao na trci 24 sata LeMansa i tamo je upoznao američkog industrijalca po imenu Džejms Hjugus. Ovaj je posedovao veoma uspešni izložbeno-prodajni salon evropskih sportista u Pitsburgu, a u slobodno vreme se bavio auto-sportom.
Takođe je učestvovao na istoj trci za volanom Allarda i iako nije uspeo da je pobedi, stekao je dugogodišnje prijateljstvo sa Kerolom i kasnije će upravo njegov entitet postati prvi salon koji će prodavati Cobru. Upravo je Hjugus informisao Kerola da američka firma AC Cars poseduje veoma napredni model Ace i da bi mogao da posluži kao odlična baza za ugrađivanje američkog motora.
Iako impresivan automobil po pitanju stila i tehnologije, Ace je imao problem sa snagom. Čak i najmoćniji motor iz ponude, onaj zapremine 2,6 litara sa šest cilindara u linijskoj konfiguraciji, je razvijao 170 konjskih snaga i preuzet iz modela Ford Zephyr. Brojka nije bila loša za svoj period, ali kao što znamo, Kerol je imao mnogo veći „apetit“ i želeo da pobedi Ferrari, Maserati i slične rivale na stazama.
Zanimljivo je da Kerol zapravo nije bio oduševljen prvim utiskom na račun Acea. Testirao ga je u Velikoj Britaniji početkom šezdesetih godina i mnogo više mu se dopala ona ranija ideja da koristi Chevroletovu šasiju i mehaniku na koju bi firma Scaglietti iz Italije ugradila školjku.
Napravljena su tri takva primerka, ali se Chevrolet iznada povukao iz priče kada je postalo jasno da bi takav model bio konkurencija njegovom modelu Corvetti. Kerol je kontaktirao preko dvadeset evropskih firmi u potrazi za partnerstvom i iako spomenuti Ace nije zadovoljavao, ipak je bio nešto najbolje što se tada našlo u izboru.
AC Cars je specijalno modifikovao jedan primerak sa Fordovim starijim V8 motorom zapremine 221 kubnog inča (3,6 litara) da bi Amerikancima pokazao svoj potencijal, uz minimalne izmene na račun ogibljenja i kočnica. Taj automobil će kasnije da postane CSX (Carroll Shelby eXperimental) 2000 iz ove priče i u saveznu državu Kaliforniju je stigao u februaru 1962. godine.
Nedostajali su motor i menjač, a aliminijska školjka nije bila ofarbana. Automobil je kasnije ofarban u žutu boju i u početku bio poznat samo kao Shelby-AC. Čuveno ime „Cobra“ će da dobije značajno kasnije, a Kerol će tvrditi da je sanjao nepoznati automobil na kom je pisalo „Cobra“ na haubi i kada se probudio, shvatio je da želi da koristi takvu značku na svom četvorotočkašu.
Sledeći na redu je bio motor. Posle propalih pregovora sa Chevroletom, Kerol je kontaktirao jednog od čelnika Forda, Donalda Freja i saznao da kompanija sprema potpuno novu generaciju novog „small block“ V8 motora. Ford je upravo predstavio svoj ambiciozni plan nazvan „Total Performance“ s ciljem da dominira u svim formama profesionalnog auto-moto sporta, a Shelby Cobra se učinila kao idealni izbor u ratu protiv Chevroleta Corvette u šampionatu SCCA (Sports Car Club of America).
Sve što je partner želeo u zamenu je ono „powered by Ford“ u zvaničnoj dokumentaciji i prezentacijama. CSX 2000 je tako dobio V8 motor zapremine 260 kubnih inča (4,3 litre) i oko 260 konjskih snaga. Prvi test je uradio magazin Car Life i dobio neverovatne rezultate. Naime, ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo samo 4,2 sekunde uz maksimalnu brzinu od 250 km/h.
Nakon prezentacije na Salonu automobila u Njujorku, Kerol je privukao veliki broj investitora i oko pet meseci nakon CSX-a je startovala serijska proizvodnja. Spomenućemo da je jedina izmena u poređenju sa danima kada je AC Cars radio na njoj, bila ona u vidu boje i Amerikancima se mnogo više dopala plava boja.
Automobil je dugo godina služio kao zvanično fabričko vozilo zaposlenima u firmi Shelby American, da bi zatim bio prodat privatnom kupcu i ostao zatvoren u hangaru više od jedne decenije. U današnja vremena je još uvek u originalnom stanju, što mu daje posebnu draž, ali i vrednost. Poslednjih put je promenio vlasnika pre šest godina za sumu od čak 13.750.000 američkih dolara.
Serijska proizvodnja Cobre će trajati od 1962. do 1967. godine i fabriku će napustiti samo 998 jedinica. Iako se konačna brojka čini značajno većom, pošto ovog sportistu srećemo relativno često na putevima i skupovima, potrebno je reći da je i Shelby i AC Cars kasnije prodavao licencu gotovo svakome ko je bio voljan da je plati, pa se tako „uljezi“ Cobre proizvode do današnjeg dana.
Jedini način da se uoči razlika je preko broja šasije, školjke i motora, a upravo su ovi originalni oni koji su najskuplji. A sve je započelo sa prototipom koji vidite na priloženim fotografijama…
Zoran Tomasović
(243)
Lepa prica o kreativnim ljudima i o jednom izuzetnom automobilu! 🙂 Ono sto mene licno fascinira kod Kobre jeste njen elementarni rodster dizajn i utisak snage! Pitam se zasto je Kerol Selbi morao da juri okolo-naokolo i da trazi partnera za sasiju? Kobra ima resetkastu konstrukciju koju svaki masinbravar moze da napravi, komponente se kupuju, pa gde je tu bio problem da se modifikuje? Licenca za proizvodnju Kobre – danas ima bezboroj malih proizvodjaca koji prave replike, dizajn je uvek isti a tehnika zavisi od znanja i ambicije proizvodjaca.
Možda nije samo šasija, već ono što se dabas zove platforma… Znači skup svih iskoristivih dijelova koje je neke lakše modifikovati nego nanovo razviti a neke preuzeti bez izmjene…
Pravi si politicar! 🙂 Kobra je auto redukovan na minimum – 4 tocka, motor i sediste. Od toga motor kupujes, tockove kupujes, sedista kupujes. Da ne nabrajam sve ostalo. Ono sto je originalno to su resetka i plasticna ljuska.