Zanimljivost dana: Cadillac Seville Mk2 – ludi naučnik ili neshvaćeni genije?

Mnogi će reći da period osamdesetih godina nije bio preterano uspešan za američku automobilsku industriju i to pretežno za proizvođače luksuznih četvorotočkaša. Imperial je nestao, Lincoln je bio samo senka onog brenda od dvadesetak godina ranije, a Cadillac se nekako trudio kako da se odbrani od napada, ne samo inostranih rivala već i konkurencije unutar samog General Motorsa u vidu Buicka.

Verovatno ćete biti iznenađeni kada vam kažemo da su Lincoln i Cadillac baš u periodu osamdesetih godina zabeležili svoje najbolje prodajne rezultate u istroji.

Cadillac je to uradio 1985. godine kada je isporučio 384.840 primeraka, a Lincoln tri godine kasnije kada je pronašao 280.659 kupaca njegovih vozila. Problem zapravo nije ležao u samim automobilima, već i u godinama njihovih kupaca.

Sve do ovih vremena, jako mali broj Amerikanaca je pohađao fakultete, pa jedini način da se napreduje u firmi i stekne dobro plaćena pozicija je bilo preko iskustva, to jest godina radnog staža. To znači da su one premijum brendove mogli da priušte samo stariji kupci, ali do osamdesetih godina, sve veći broj mlađarije je bio obrazovan i sve do svoje 25. godine su imali budžet za skuplji automobil.

Ali, oni naravno nisu želeli Cadillac ili Lincoln, koje su njihovi očevi ili pak dede želele, već nešto sa sportskim duhom, kao što su BMW i Porsche. Dok je Cadillac još uvek imao veliki broj vernih kupaca, oni su iz godine u godinu postajala sve stariji.

Ruku na srce, premijum divizija General Motorsa nije sedela skreštenih ruku. Još 1976. godine je debitovao model Seville kao direktni napadač na evropske rivale. Iako je bio najmanji Cadillac u ponudi, takođe je bio najskuplji i pokazao se jako uspešnim među mlađim kupcima.

Tokom prve četiri godine proizvodnje je prodato preko 215 hiljada primeraka, čime je nadmašio sve celokupne evropske rivale zajedno. U današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na drugu generaciju Sevillea sa svojim veoma upečatljivim zadnjim delom.

Neki će prepoznati eleganciju, drugi reći da je „rugoba na kvadrat“, ali na kraju dana, kada bi prošao ulicom svako bi se okrenuo za njim. Sve je započelo nedugo nakon što se prva generacija pojavila u prodaji, a u navedenom periodu General Motors je predvodio industriju s automobilima koji promovišu pogon na prednje točkove.

Znamo da je teško očekivati tako nešto od nacije koja je izuzetno zatvorena za inovacije, ali potrebno je reći da su ovo bila vremena kada je General Motors bio najveća automobilska kompanija na svetu, koja je često znala da iznenadi javnost.

Znajući sve to, odluka je pala da nova platforma K-Body dobije pogon na prednje točkove, a pored Sevillea, na njoj su se proizvodili i Oldsmobile Toronado i Buick Riviera. Toronado je zapravo imao pogon na prednjoj osovini još od 1966. godine i pokazao se izuzetno prostranim, komotnim i stabilnim pri svim brzinama. Cadillac je dodao i nezavisno ogibljenje i disk kočnice sa ciljem da Seville opet predstavlja svetski standard.

Jednako revolucionarna je bila i mehanika. Ponuda će se zasnivati na tri motora i to dva benzinca i jednim dizelom. Da, dobro ste pročitali – tokom 1980. godine je postojao Cadillac sa dizelom motorom kao odgovor na naglu popularnost Mercedesa 300SD. Iako je razvijao svega 105 konjskih snaga, takođe se mogao pohvaliti i kombinovanom potrošnjom nižom od osam litara na pređenih sto kilometara.

Mnogo veću pažnju je privukao onaj sa kodnom oznakom L62. Reč je o motoru koji je u javnosti bio poznat pod imenom V8-6-4 i kao što mu ime kaže, bio je u stanju da ugasi dva ili četiri cilindra tokom laganog krstarenja i na taj način omogući vlasniku da uštedi na pumpi. Iako nije bio preterano moćan (145 „konja“ iz 6,0-litarske zapremine), pa ni pouzdan, V8-6-4 će započeti nešto za šta će konkurenciji biti potrebno puno godina da bi dostigla. Jedini menjač u ponudi je bio četvorostepeni automatski.

Naravno, nemoguće je da ne kažemo par reči i na račun dizajna. Seville druge generacije je bilo poslednje delo legendarnog Bila Mičela pred penziju.

Mičel je stigao u General Motors 1936. godine i narednih dvadesetak godina će raditi pod komandom velikog Harlija Erla, koga svi smatraju najuticajnijim američkim stilistom. Mičel je bio jednako uspešan i većina remek-dela od strane General Motorsa se pripisuju baš njemu.

U slučaju Sevillea, mnogi će reći da izgleda kao svaki drugi Cadillac kom je neko „sekirom odsekao zadnji deo“. Ideja zapravo nije bila nasumična, i dizajner će kasnije reći da je potražio inspiraciju u modelima ostrvske marke Rolls-Royce, onim iz tridesetih godina prošlog veka, kao i nešto modernijim limuzinama od strane Jaguara i Rovera.

Nismo sigurni šta da mislimo o takvom potezu, ali ćemo reći da ako je Mičel želeo da šokira javnost, definitivno je uspeo u svojoj nameri. Iako je prtljažnik delovao kraće u poređenju sa prethodnikom, zahvaljujući pogonu na prednje točkove je bio nešto prostraniji.

Nažalost za Cadillac, kupci nisu delili oduševljenje. Čudan stil i nepouzdana mehanika su rezultirali time da tokom šest godina proizvodnje fabriku napusti tek 198.155 jedinica. Naslednik je pokušao da spoji sportski duh sa premijum stilom, s ciljem da privuče mlađe kupce, ali to je priča za neki drugi put.

Seville će se inače proizvoditi sve do 2004. godine. Do današnjeg dana, javnost je još uvek podeljena na temu šta da misli o drugoj generaciji. Jedni ga smatraju rušenjem tradicije, drugi hvale kao nešto zaista posebno za svoj period, a vi sami donesite zaključak za sebe.

Zoran Tomasović

(1963)