Zanimljivost dana: Legenda među gradskim autobusima – AEC Routemaster

Kada se spomene Velika Britanija, šta vam prvo padne na pamet? Možda nekadašnja imperija sa velikim brojem svetskih kolonija? Hajde da se ipak držimo automobilske teme, a i u tom slučaju možemo da biramo između Minija, Rolls-Roycea, Aston Martina i mnogih drugih velikana. Ali, sami Britanci zapravo smatraju jedno drugo vozilo još većom legendom. Zove se AEC Routemaster i težak je čak 7,3 tone, a ne sumnjamo da ga je svako u svetu video barem na fotografijama ili u filmovima.

Najveći britanski grad London je koristio vozila na dva sprata za prevoz putnika i pre nego što su motori sa unutrašnjim sagorevanjem goriva uopšte postojali. U gradu sa toliko velikom populacijom i uskim ulicama, od samog početka je postalo jasno da je svaki milimetar bitan, pa umesto zglobnih autobusa koje smo viđali u ostatku Evrope, oni u Londonu su dobili dodatni sprat.

Ideja je vukla poreklo još iz perioda kočija i konja, a kada je autobus zvanično postao glavno prevozno sredstvo, firma Associated Equipment Company (AEC) se izdvojila kao veliki igrač. I pre modela Routemaster o kom ćemo pisati u ovoj zanimljivosti dana, AEC je bio glavni snadbevač, zajedno sa firmom London Transport (LT).

Ova kompanija, ne samo što je regulisala pravila već se i „lično“ bavila proizvodnjom, a prethodnik Routemastera se zvao RT. AEC je razvio njegovu šasiju, LT se postarao za školjku, a konačan posao je kompletirala kompanija Charles H Roe iz Lidsa.

RT je za svoj period bio relativno napredan, sa masom od osam tona, izborom dizel motora zapremine 7,7 i 9,6 litara i dovoljno prostora za 56 putnika. Debitovao je još u predratnom periodu i do sredine pedesetih godina prošlog veka je definitivno počeo da pokazuje godine. Sa ulica Londona će konačno biti povučen 1979. godine nakon što fabriku napusti preko 4.500 jedinica.

LT otvara konkurs za izbor novog autobubusa na sprat koji bi uklonio sve boljke prethodnika. Morao je da primi više putnika, ali da istovremeno bude lakši, uz veću pouzdanost i lakši pristup mehanici i da omogući funkcionalnije održavanje.

LT je kontaktirao velike proizvođače šasije (AEC, Leyland, Guy, Daimler, itd.) i školjki (ECW, Park Royal, Weymann, Metro Cammell, Roe, itd.). Prvi prototip je bio kompletiran 1954. godine i biće detaljno testiran narednih nekoliko godina. Dobio je ime Routemaster i mogao je komotno da smesti do 64 putnika.

Lista njegovih inovacija se zasnivala na dugačkoj haubi ispod koje se krili AEC-ovi motori zapremine 9,6 i 11,3 litara, a kasnije ćemo videti i Leylandov 9,8-litarski dizel. Celokupna školjka je bila izrađena od aluminijuma pa pored toga što je mogao da primi više putnika, Routemaster je bio za 700 kilograma lakši od prethodnog RT-a.

Šasija je bila podeljena na dva dela što je dozvoljavalo jednostavnije popravke, a pažnja je obraćena i na putnike. Primera radi, ispod stepenica se nalazio poseban deo za konduktera da ne bi ometao putnike na stanicama. Sedišta su bila jako udobna i to od materijala koji bi sakrivao godine i prtljavštinu.

Spomenućemo da su migavci bili postavljeni jako visoko za bolju preglednost dok je LT želeo i dovoljno prostora za sponzore. Dok su i prethodnici imali mnoge takve detalje, nijedan od njih ih nije tako uspešno spojio sve u jednu celinu, kao što je to bilo kod Routemastera.

Serijska proizvodnja je startovala 1958. godine i nije trebalo da prođe mnogo vremena pre nego što je postao omiljeni izbor gradskoj prevoza. Nijedan rival mu nije mogao parirati po komforu i udobnosti, zbog čega su ga prefirirali i vozači.

Kasnije će da debituje i produžena konfiguracija nazvana RML sa šest dodatnih putnika, kao i one za međugradski prevoz. Proizvodnja će trajati do 1968. godine i do tada 2.876 jedinica će napustiti fabriku, od čega je većina ostala u Londonu. Routemaster nikada nije bio preterano popularan izvan Velike Britanije pošto je koštao više nego konkurencija iz Leylanda i Daimlera.

Originalni plan je zahtevao da ovaj legendarni autobus bude penzionisan krajem sedamdesetih godina prošlog stoleća i da bude zamenjen modernijim modelom „bez njuške“ i motorom postavljenim pozadi. Međutim, pokazao se toliko pouzdanim i isplativim da je opstao sve do decembra 2005. godine, što mu daje karijeru od oko pet decenija.

Ali čak ni to nije bio kraj pošto je 1.200 primeraka još uvek u upotrebi za istorijske, turističke vožnje. U ponudi je i moderni Routemaster sa devedeset sedišta koji možete da vidite na slikama, i zanimljivo je napraviti poređenje sa originalom.

Britanci su u jednom istraživanju proglasili Routemaster za jedan od deset simbola ove ostrvske države, što mnogo govori o kakvoj legendi je reč. A sve je započelo od proste ideje kako najjeftinije i najbezbolnije prevesti putnike od mesta A do mesta B…

Zoran Tomasović

(403)