Zanimljivost dana: Poslednja Lancia sa dušom

Ako pogledamo današnju automobilsku industriju, teško je zamisliti da su mnogobrojni brendovi koje uzimamo „zdravo za gotovo“ nekada donosili jako veliku dozu prestiža. Primera radi, u periodu pre Drugog svetskog rata, Maserati je imao imidž kao Ferrari, dok je Buick važio za jedan od najluksuznijih četvorotočkaša na svetu. Sličan zaključak možemo da donesemo i na račun Lancije.

Brend je osnovao industrijalac po imenu Vinčenco Lanča 1906. godine u Torinu sa ciljem proizvodnje luksuznih automobila.

Firmu je kupio Fiat 1969. godine, a narednih nekoliko decenija, Lancia je morala da se spusti na niži standard i deli mnogo toga sa Fiatom i Saabom, ali je ipak stekla slavu s modelom Delta u Svetskom reli šampionatu (WRC). Kada se čuveni trkački tim Lancia Martini povukao sa svetske scene 1992. godine, postalo je jasno da Fiat nikada više neće dozvoliti brendu sopstveni identitet.

Ali u takvoj situaciji se rodio i jedan veoma zanimljiv model, onaj koji mnogi danas smatraju možda poslednjom pravom Lancijom.

Zvao se Hyena i nastao je baš u vreme kada se kraj Delte naslućivao. Samostalna dizajnerska kuća Zagato, za koju smo svi sigurno čuli, je napravila prototip kupea na bazi Delte. Dizajnirao ga je Marko Pedrakini i kompletiran je 1990. godine, a zatim predstavljen čelnicima italijanskog proizvođača vozila.

Međutim, dobio je negativan odgovor pošto Fiat nije imao želju da odobri serijsku proizvodnju, ali to ne znači da se njegov posao nije isplatio. Prototip je primetio čovek po imenu Pol Kut iz Holandije, koji je bio distributor vozila Lancije za ovo tržište.

O sopstvenom trošku je odobrio prvi serijski model i nazvao ga je Hyena. Debitovao je na Salonu automobila u Briselu 1992. godine i bio zasnovan na modelu Delta Integrale Evoluzione. Posle odlične reakcije publike je planirana serijska proizvodnja od 500 jedinica. Međutim, brojka je kasnije snižena na 75 primeraka nakon što Kut nije dobio dovoljno narudžbina, a i takva cifra će se pokazati previše optimističnom.

Kasnija istraživanja će pokazati da je izrada svakog vozila bila neverovatno skupa. Kut je kupovao nove primerke donorskog modela Delta Integrale Evoluziones, zatim bi sa njih skidao školjku i slao šasiju Zagatu u Milanu. Ova dizajnerska kuća bi zatim ugradila nove aluminijske školjke i onda poslala automobile nazad u Holandiju gde bi bili obezbeđeni ekskluzivniji enterijer.

U današnjoj vrednosti novca svaka Hyena je koštala čak 150 hiljada američkih dolara. Za navedenu sumu kupac je dobijao relativno privlačan kupe sa masom od 1.148 kilograma, što je bilo za 15% manje u poređenju sa Deltom. Kupe je takođe pružao aerodinamični stil, i iako možda nije bio remek delo koje bismo očekivali od Zagata, svakako je bio dovoljno poseban da ga svako primeti na ulicama.

Zanimljiv je podatak da automobil zapravo nije imao prtljažnik i da je lista opcione opreme bila gotovo nepostojeća sa izuzetkom rezervoara zapremine 90 litara i skupljeg audio sistema.

Pokretao ga je 2,0-litarski turbobenzinac sa 250 konjskih snaga (40 „grla“ više od Delte) i maksimalnih 298 Nm obrtnog momenta. Menjač je bio petostepeni manuelni, a pogon na sva četiri točka. Hyena je mogla da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 5,4 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 230 km/h.

Hyena je dobila relativno dobre ocene medija, ali visoka cena i teška ekonomska kriza koja je pogodila svet početkom devedesetih godina je rezultirala time da automobil ne zabeleži komercijalni uspeh. U periodu od 1992. do 1995. godine je prodato svega 24 primerka.

Lancia danas posluje samo u Italiji i pruža svega jedan model u svojoj ponudi, a nadamo se boljim danima. Razvojni tim Hyena nije uspeo u svojoj nameri, ali je ova Lancia otišla u istoriju kao poslednji model brenda za kojim se javnost zaista okretala iz opravdanih razloga.

Zoran Tomasović

(3067)